UN zeli velikog igraca umesto Holkerija
Bivseg sefa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu mnoge njegove kolege smatrale su nedelotvornim i nedinamicnim.
UN zeli velikog igraca umesto Holkerija
Bivseg sefa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu mnoge njegove kolege smatrale su nedelotvornim i nedinamicnim.
U Pristini, glavnom gradu Kosova, uocljiv je osecaj nervoze u zajednici zvanicnika Ujedinjenih nacija zbog iznenadnog odlaska sefa Misije UN na Kosovu, Harija Holkerija.
"Nije problem sto on odlazi – vec nacin na koji odlazi", pozalio se jedan visoki zvanicnik.
Uprkos svim ugladjenim zvanicnim saopstenjima u kojima se kaze da Holkeri odlazi "iz zdravstvenih razloga", zvanicnici Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu jedva odrzavaju privid da bivsi finski predsednik vlade zaista napusta mesto sefa misije iskljucivo iz zdravstvenih razloga.
Oni strahuju da to moze izgledati kao da je uklonjen i zabrinuti su zbog mogucnosti da je ova epizoda mozda podrila polozaj misije na medjunarodnom planu, a kamoli u ocima kosovskih Srba i Albanaca.
Holkerijev kratak boravak na polozaju sefa misije – pristigao je na Kosovo proslog avgusta – obelezio je niz neuspeha, pogotovo tokom poslednjih meseci.
Najpre su izbili albanski nemiri 17. i 18. marta kada su razjarene grupe Albanaca palile srpske kuce i crkve dok su snage Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, sve to samo posmatrale.
Holkeri, koji je najpre insistirao da se naneta steta sastoji samo u "paljenju nekoliko pravoslavnih srpskih crkava", uskoro je bio prisiljen da ustukne nakon snaznog negodovanja Srba. Napravivsi zaokret u suprotnom smeru, ustvrdio je potom da nasilje predstavlja "ozbiljne zlocine protiv covecnosti".
Na terenu je cesto delovao kao prilicno neupecatljiva figura. Tokom posete Gracanici, srpskoj enklavi, ubrzo nakon nemira gde se sastao sa episkopom prizrensko-raskim Artemijem, Holkeri je izasao iz manastira da bi odrzao bled, jedva cujan govor na hladnom vetru grupi Srba koji su ostali bez svojih kuca.
To sto su ti ljudi zeleli da cuju bila su konkretna uputstva o onome sto ce uslediti, ali sef Misije Ujedinjenih nacija je samo rekao da je "naucio dosta o istoriji Kosova" od episkopa, ponavljajuci svoju izjavu o zlocinima protiv covecnosti. Prolazeci uzurbano kroz gomilu ljudi ne obracajuci se nikome licno, Holkeri je usao u sluzbeno vozilo i odjurio ka Pristini.
Albanski nemiri nisu oznacili kraj Holkerijeve agonije. Trojica policajaca Ujedinjenih nacija (jedan Jordanac i dva Amerikanca) 17. aprila usmrceni su u jednom neuobicajenom incidentu. Mada se cini da ova pucnjava nije u ociglednoj vezi sa dogadjajima na Kosovu, incident je podrio moral Misije Ujedinjenih nacija.
Medjutim, nije samo narusena reputacija Misije Ujedinjenih nacija kao cuvara mira za vreme Holkerijevog mandata – privreda je takodje pretrpela izvestan broj neuspeha za vreme njegove uprave. Privatizacija – najveca nada za uglavnom nezaposleno stanovnistvo Kosova – zapala je u corsokak. Marija Fuci, direktorka agencije za privatizaciju, je otpustena 10. aprila, ali cinjenica da jos uvek nije pronadjena zamena za ovo kljucno mesto je dodatno doprinelo osecaju dezorijentisanosti na Kosovu.
Neki "insajderi" iz Misije Ujedinjenih nacija se zale da je nedelotvoran imidz Harija Holkerija doprineo jacanju tog osecaja da se misija nalazi u slobodnom padu. "On je prosto bio lenj", poverio mi se jedan od "insajdera".
Drugi tvrde da je njegova uprava odslikavala – ali nije stvarala – probleme koji su locirani u sedistu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Jedan od "insajdera" iz Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu rekao je da je neprijatno bio iznenadjen razlikama izmedju kominikea kosovske misije prosledjivanih sedistu UN u Njujorku i onoga sto se u javnosti pojavljivalo iz Njujorka u ime kosovske misije nakon birokratske prerade izvestaja.
"Sve sto Pristina kaze prolazi kroz filter francuskih birokrata u Savetu bezbednosti", kaze on, "a oni sve predstavljaju prosrpski, ponekad u meri gde izvestaji postaju neprepoznatljivi."
Ovaj isti zvanicnik se pozalio na "mikromenadzment" kosovske misije od strane birokratije Saveta bezbednosti, i to u tolikoj meri da osoblje Ujedinjenih nacija na terenu smatra da im se uskracuju ovlascenja. "UNMIK je postao plasljiva organizacija sa defanzivnim stavom", izjavio je bivsi clan misije.
Jos jedan veteran iz Misije Ujedinjenih nacija koji na Kosovu radi od 1999. godine kaze da su kosovski Albanci isuvise pozurili da okrive UN, ukljucujuci Holkerija, za svaki neuspeh. On je kritikovao to sto naziva "plemenskom, patrijarhalnom kulturom" koja gusi talentovane, sputava inicijativu, a opsednuta je osvetom. "Vise je bilo spremnosti za prastanje, cak i na mestima kakvo je Ruanda, samo godinu dana posle genocida", kaze on. "Ovde je sve u osveti... osveta – muka mi je od toga."
Dok lokalni Srbi, Albanci i zvanicnici Ujedinjenih nacija raspravljaju o tome ko je kriv za nedavne neuspehe kosovske misije, ova organizacija je sada pod pritiskom da pronadje energicnijeg kandidata koji bi mogao da predvodi misiju ka njenom uspesnom okoncanju.
Mada se martovske nemire smatra da su odlozili dugo ocekivano donosenje odluke o "konacnom statusu", osoblje Ujedinjenih nacija tvrdi da se odlaganje ne moze protezati unedogled, sto znaci da bi sledeci sef misije na Kosovu verovatno bio i poslednji.
Zaposleni u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu zele coveka sa jakim zivcima koji se moze suociti sa albanskim nacionalistima u medjunarodnom protektoratu, ali i sa srpskim nacionalistima u Beogradu. Kris Paten i Volfgang Petric, bivsi Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, su dva imena kao pozeljna.
Medjutim, Derek Cepel – bivsi portparol policije Ujedinjenih nacija na Kosovu koji je naprasno uklonjen sa tog polozaja posle martovskih dogadjanja je bio sasvim otvoren – rekao je da bi bilo pogresno polagati prevelika nadanja u novog seva Misije UN na Kosovu.
"Svi cekaju da se razresi konacni status pokrajine, ali o tome nece odlucivati samo sledeci specijalni predstavnik generalnog sekretara UN. UNMIK je samo privremeni staratelj", kaze on.
Ipak, energicnija licnost, dodaje on, mogla bi biti vazan faktor. "Sledeca godina ce biti kljucna i ko god bude dosao ce morati da ima politicku tezinu i podrsku iza sebe da bi se bavio pitanjima kao sto je konacni status pokrajine."
Cepel kaze da bi mnogi od osoblja UN zeleli da najzad vide licnost pravog formata na mestu sefa misije, kao sto je to britanski laburista Robin Kuk, ili, cak, bivsi predsednik Sjedinjenih Americkih Drzava Bil Klinton.
"Zasto da ne? Potreban nam je neko sa politickom tezinom znacajnog aktera na sceni. Takve licnosti bi iziskivale postovanje od strane Albanaca. Mozda to ne bi naislo na dobar prijem kod kosovskih Srba, ali bi njihova politicka tezina impresionirala srpsku vladu u Beogradu", kaze on.
Markus Taner je urednik/instruktor obuke IWPR-a za Balkan.
