Umro jos jedan gospodar rata
Ljubisa Savic "Mauzer", ubijen hicima iz pistolja u Bijeljini prosle sedmice, poslednji je u nizu bosansko-srpskih gospodara rata koji je docekao nasilnu smrt.
Umro jos jedan gospodar rata
Ljubisa Savic "Mauzer", ubijen hicima iz pistolja u Bijeljini prosle sedmice, poslednji je u nizu bosansko-srpskih gospodara rata koji je docekao nasilnu smrt.
Po kaficima Bijeljine kruze price o nasilnoj smrti Ljubise Savica, poznatog po nadimku "Mauzer", nekadasnjeg komandanta garde "Pantera", specijalne brigade armije Republike Srpske, RS.
Savic (42) je ubijen 3.juna kada su nepoznati napadaci otvorili vatru na njegov dzip. On se izgleda zaustavio da bi primio stariju zenu koja je stopirala, kada su napadaci koji su ga pratili, izresetali mecima.
Lokalni organi policije i istrazni sudija, Bozo Peranovic, do sada su odbili da komentarisu bilo šta o detaljima istrage.
Ovo ubistvo podseca na ona koja se desavaju na ulicama Beograda. Dva mlada coveka cutke pokazuju na granicu sa Jugoslavijom kada su upitana ko stoji iza ovog ubistva.
Medjutim, Savic je bio poznat po tome sto je ustao protiv korumpiranosti zvanicnika Republike Srpske, sto navodi na pomisao da su njegovu smrt narucili neprijatelji unutar samog entiteta.
Mauzerova smrt nije iznenadila stanovnike Bijeljine. On je prethodno preziveo dva atentata. Pre sest meseci rekao je da zna da ce ponovo pokusati da ga ubiju. "Kada sam se upustio u sve ovo, oprostio sam se sa zivotom", rekao je on.
Savic je bio jedna od poznatijih licnosti istocnog dela Republike Srpske. Na pocetku bosanskog rata, u aprilu 1992.godine, nalazio se na mestu visokog funkcionera Karadziceve Srpske demokratske stranke, SDS.
Saviceva paravojna jedinica, "Panteri", zajedno sa Zeljkom Raznatovicem Arkanom, i njegovim "Tigrovima", preuzela je kontrolu nad Bijeljinom1992.godine. U ovom gradu broj srpskog i bosnjackog stanovnistva bio je izjednacen.
U jednom dogadjaju koji se pominje u optuznici Haskog tribunala protiv Momcila Krajisnika, lidera bosanskih Srba, navodno je 48 muskaraca, zena i dece, bosnjacke i hrvatske nacionalnosti ubijeno u ovom gradu izmedju 1. i 2.aprila 1992.godine.
Dogadjaji u Bijeljini navode na spekulacije da bi se i Savicevo ime moglo naci na tajnoj optuznici Haskog tribunala. Dan posle Mauzerove smrti, medjutim, potparol Tribunala, Paul Risley, nije zeleo ni da potvrdi niti da odbaci ove tvrdnje.
U toku rata, Savic je postao neka vrsta trna u oku njegovih kolega iz SDS-a. U nekoliko navrata, njegova jedinica je zaustavljala i konfiskovala svercovanu robu koja je putovala kroz Republiku Srpsku. Ti konvoji su bili pod kontrolom SDS-a i drzavne bezbednosti RS.
Savicev raskid sa SDS-om postao je ocigledan 1995.godine. Tada je uputio pogrde na racun Momcila Krajisnika, jednog od lidera SDS i optuzenika Haskog suda. "Postao sam dijabeticar boreci se na frontu i sada treba da gledam kako se vlasti bogate na racun siromastva sopstvenog naroda", rekao je Mauzer.
Napustio je SDS da bi osnovao sopstvenu partiju, Demokratsku stranku Republike Srpske. Sa tom partijom bio je i poslanik u parlamentu RS.
U leto 1997. godine, Savic se pridruzio tadasnjoj predsednici RS, Biljani Plavsic, koja je napustila SDS i pocela kampanju protiv korupcije. Sledece godine, novoizabrani premijer Milorad Dodik, imenovao je Savica za policijskog zvanicnika.
Tog proleca, Savic je uhapsio Joju Tintora, bivseg Karadzicevog savetnika, koji je u toku rata stekao veliko bogatstvo. Medjutim, posle intervencije odozgo, Mauzer ga je morao osloboditi u roku od 24 casa. Tintor je odmah pobegao u relativno bezbednu Srbiju.
Do prvog pokusaja atentata na Savica doslo je nekoliko meseci kasnije - u julu 1998.godine. Dva bivsa vojnika RS, Stojan Maksimovic i Vladimir Neretljak, ubijena su u eksploziji ispred njegove kuce. Mauzer je optuzio Krajisnika, tadasnjeg lidera SDS, i probeogradske elemente u drzavnoj bezbednosti entiteta da su pokusali podmetnuti bombu ispod njegovog automobila.
Medjutim, vlasti su odbacile Saviceve optuzbe i optuzile ga da je licno izrezirao pokusaj atentata. Navodno, Maksimovic i Neretljak bili su vec mrtvi kada je doslo do eksplozije automobila.
Mauzer je nastavio borbu protiv onih za koje je smatrao da su korumpirani. U avgustu je pokusao, ali nije uspeo, da uhapsi Milovana Bjelicu, jednog od najblizih poslovnih saradnika Krajisnika. Ubrzo posle toga, Savicev prijatelj, Srdjan Knezevic ubijen je ispred svoje kuce na Palama.
Knezevic je takodje bio komandant elitne jedinice u toku rata i njegova smrt prouzrokovala je politicku krizu. Policija je organizovala krizni stab koji je imao za zadatak da udje u trag ubicama. Savic se pridruzio istraznim organima i uhapsio sedam osumnjicenih, ukljucujuci Bata Tesica, pripadnika Karadziceve bezbednosti i Zeljka Jankovica, zvanog Luna, koji je bio clan specijalne policije bliske Krajisniku.
Optuzbe da je Savic mucio osumnjicene dovele su do toga da se u ovu istragu umesa i medjunarodna policija Bosne. Savic je odbacio optuzbe, tvrdeci da je SDS potplatila jednog zvanicnika medjunarodne administracije u Palama da pokrene ove tvrdnje. Sedam osumnjicenih pusteno je na slobodu i Richard Monk, sef medjunarodnih policijskih snaga, zabranio je Savicu dalji rad u policiji.
Mauzer je bio sve izolovaniji i mogao se osloniti samo na nekadasnje clanove jedinice "Pantera". Retko je napustao Bijeljinu, gde je bio uticajna licnost.
Da li se Beograd krije iza ovog ubistva nije jasno. Savic je stekao toliko neprijatelja u svojoj okolini da je veoma moguce da je bio zrtva lokalne osvete. Jedino sto se sa sigurnoscu moze tvrditi jeste da njegove ubice nece nikada biti pronadjene.
Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.
