Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ulazak u krug Milosevicevih insajdera

Bivsi jugoslovenski predsednik Zoran Lilic primoran je da dodje u Hag u okviru napora tuzilaca da ojacaju svoj slucaj protiv Milosevica.
By IWPR Balkans

U procesu protiv Milosevica tuzioci su prosle sedmice otkrili kljucne prepreke za dokazivanje krivice bivseg srpskog lidera.


Geoffrey Nice, glavni tuzilac, objasnio je teskoce sa kojima se njegov tim suocava prilikom jedne rasprave u sudu. "Slucajevi kao sto je ovaj lako bi se mogli dokazati za kratko vreme ako bismo imali jednog bliskog saradnika optuzenika koji bi mogao dati tacno i prihvaljivo svedocenje o onome sto se dogadjalo. Mozda bi se stvar mogla dokazati samo sa jednim svedokom", rekao je sudijama.


"Nazalost, zivot nije takav. Sto je neki svedok bio blizi optuzenom, to mu je bilo teze pristupiti i zatraziti da svedoci."


Problem nije samo u oklevanju takvih svedoka da dodju u Hag i svedoce, vec u "sistemu ispitivanja" koji se koristi. On, objasnio je Nice, pociva na premisi da se svedok mora prihvatiti u celosti, umesto da se kaze: "U redu, ovaj deo prihvatamo, a ovaj odbacujemo i zelimo da obavimo unakrsno ispitivanje."


Mada i sam potice iz sistema obicajnog prava, Nice smatra da bi za slucajeve poput


ovog bio pogodniji neki drugaciji zakonski postupak. Predlozio je sudijama da razmotre mogucnost da svedoci koji su bliski optuzenom "budu izvedeni pred sud i ispitani od strane strane sudije ili advokata bez obzira na to da li im se to dopada ili ne, uz mogucnost da se prihvataju delovi svedocenja koji su prihvatljivi i da se obavlja unakrsno ispitivanje za delove koji nisu prihvatljivi."


Ove reci dobile su na aktuelnosti prosle sedmice, kada je potvrdjeno da je bivsi predsednik Jugoslavije Zoran Lilic i nesumnjivo jedan od najblizih saradnika optuzenog morao da se spakuje i krene u Hag.


"Nalog je izdat i po njemu je postupljeno", lakonski je saopstila Florence Hartmann, portparol tuzilastva.


Zoran Lilic je bio predsednik savezne drzave od 1993. do 1997. i zamenik premijera naredne dve godine. Uprkos visokim polozajima koje je zauzimao u vreme relevantno za optuznice za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, Lilic nije ukljucen na liste ucesnika u "zajednickom kriminalnom preduzecu", ili Milosevicevih "saucesnika", tako da je u Hagu, barem od strane tuzilastva, bezbedan.


Nije, medjutim, bezbedan od strane Milosevica, s kojim se politicki razisao sredinom 1999. i koji bi sada mogao da mu se sveti tako sto ce u unakrsnom ispitivanju pokusati ne samo da ga kompromituje licno i politicki, vec i da ga involvira u neke od stvari za koje je on sam optuzen. Odnosno, kako bi rekao Nice, da svedoka ospori "u celini" i tako


dovede u pitanje i "prihvatljive delove" koje tuzilastvo zeli da upotrebi.


Dosta toga, naravno, zavisi i od toga kako ce se Lilic ponasati pred sudom, odnosno


sta ce govoriti. Milosevic je prosle sedmice pokazao da ume da se sa postovanjem odnosi prema svedocima optuzbe kada je ispitivao zasticenog svedoka K-25, srpskog policajca koji je 1998. i 1999. kao pripadnik elitnih jedinica policije u nekoliko navrata bio angazovan na Kosovu.


Izuzimajuci dva incidenta ciji je ocevidac bio 25. marta 1999, sve ostalo sto je K-25 rekao zvucalo je kao da je u Hag dosao kao svedok odbrane, a ne optuzbe - narocito u fazi unakrsnog ispitivanja.


Dan nakon pocetka vazdusnih udara NATO, jedinica u kojoj je bio svedok


rasporedjena je na prostoru izmedju kosovskih sela Velika i Mala Krusa, sa


zadatkom da potisne Oslobodilacku vojsku Kosova, OVK, i "izvuce civile iz zone


borbenih dejstava."


U jednom trenutku je video kako pripadnici njegove jedinice dovode sest zarobljenika, navodno u uniformama sa oznakama OVK, i predaju ih lokalnim policajcima koji su tu takodje bili rasporedjeni. Policajci su poveli zarobljenike do obliznje kuce, culi su se


pucnji i policajci su se vratili sami.


Nedugo potom, dovedena su jos tri zarobljenika koji su, opet, predati lokalnim policajcima, a ovi su ih odveli u jednu drugu kucu. Opet se cula pucnjava i policajci su se, opet, vratili sami. Svedoku se to ucinilo "sumnjivim" pa je, kasnije, otisao do prve kuce i video leseve na gomili. Do druge kuce nije ni isao.


U unakrsnom ispitivanju od strane Milosevica, K-25 je rekao da je, "koliko se seca", te incidente prijavio svom nadredjenom oficiru, ali da zbog "tempa operacije" ne zna sta se dogodilo posle i da li je neko kaznjen za ubistva zarobljenika.


Ipak, u ostatku svedocenja on je potvrdio Miloseviceve teze i tvrdnje o tome da su se "operacije ciscenja" koje je srpska policija sprovodila na Kosovu 1998/99 odnosile samo na "teroriste OVK" a ne i na civile, i da je policija imala naredbu da ne puca "na teroriste" ukoliko bi u paljbi mogli da biti ugrozeni civili. On je, takodje, izjavio da policija nije prisiljavala kosovske Albance da napuste svoja sela, vec ih je samo radi njihove zastite "izvlacila iz zona ratnih dejstava."


Milosevic se prema svedoku K-25 odnosio sa naglasenim uvazavanjem, a on mu


je odgovarao gotovo sa strahopostovanjem, kao da mu je optuzeni i dalje


vrhovni komandant. Ipak, moguce je da je na to uticao i trik kojim se Milosevic


posluzio na pocetku unakrsnog ispitivanja.


Ovaj trik se svodio na otkrivanje javnosti nekoliko vaznih cinjenica o svedoku K-25, cime je Milosevic pokazao ogranicenu vrednost sudskih mera skrivanja identiteta zasticenih svedoka.


Otkrio je pred sudom da je K-25 danas zamenik sefa policije u "jednom velikom gradu" u Srbiji, da je odlikovan za hrabrost ispoljenu tokom "NATO agresije", i da je od cina kaplara koji je imao1999.godine unapredjen prvo u porucnika, a zatim kapetana.


Kako se iz direktnog svedocenja vec znalo da je svedok iz Vojvodine, podaci koje je Milosevic otkrio uprkos nalogu suda za primenu mera zastite vise su nego dovoljni da se otkrije identitet "zasticenog" svedoka.


Dok bi profesionalni branioci za ovakvu "provalu" bili ostro ukoreni, ili cak kaznjeni za nepostovanje suda, sudije su i ovog puta Milosevicu pogledale kroz prste.


Pred kraj njegovog svedocenja sudija O-Gon Kwon je ispitao svedoka o pogubljenim OVK zarobljenicima i o tome kako su svedok i njegove staresine tom prilikom postupili. K-25 je odgovorio da nisu ucinili nista da ih sprece ili kazne, posto su imali naredjenje da


zarobljenike predaju lokalnoj policiji.


Jos neke stvari su se prosle nedelje dogodile po prvi put.


Milosevic je prvi put dozvolio mogucnost da se jedan od zlocina opisanih u optuznici zaista dogodio. Na sugestiju sudije takodje je preskocio unakrsno ispitivanje Shyhrete Berisha, koja je izgubila supruga i jos preko 40 clanova svoje porodice u navodnom masakru koji se odigrao 26.marta 1999. u piceriji u Suvoj Reci na Kosovu.


O tom masakru su do sada svedocila tri clana porodice Berisha, ali Shyhrete je prva od prezivelih iz picerije koja se pojavila pred sudom.


Prezivela je tako sto se pretvarala da je mrtva, policajci su je nakon masakra utovarili na kamion sa osalim lesevima, a ona je iako tesko ranjena uspela da iskoci iz kamiona i pobegne.


Posto je pred sudom procitan sazetak njene pisane izjave, sudija Richard May je sugerisao optuzenom da bi "bar jednom mogao da se uzdrzi od unakrsnog ispitivanja, s obzirom na okolnosti njenog svedocenja."


Milosevic je prihvatio sugestiju i odustao od unakrsnog ispitivanja, ali je zatrazio da se u dokaze uvrsti izjava izvesnog Mariana Krasniqia koju je pronasao u materijalima koje je dostavilo tuzilastvo.


Citirao je deo te izjave u kojem se, barem kako je optuzeni procitao, tvrdi da su masakr u piceriji izvrsili clanovi "lokalne kriminalne bande, medju kojima je bilo i mentalno poremecenih osoba", kao i da je novac bio glavni motiv njihovog napada na porodicu Berisha.


Posto su sudije insistirale da svedokinja treba da dobije mogucnost da odgovori na tu tvrdnju optuzenog, Shyhrete Berisha je dobila sansu da nesto kaze pred sudom. Odgovorila je da su "to bili policajci, a ne neka banda" i opisala je kako je oko 30 uniformisanih i naoruzanih lokalnih policajaca tog dana opkoliko i zapalilo kuce brace Berisha, na licu mesta ubilo nekoiliko mladjih muskaraca - ukljucujuci i njenog supruga


- a ostale, pretezno zene i decu, sprovelo do picerije, gde je izvrsen masakr.


Sudije su predlozile Milosevicu da Krasniqia, ako zeli, pozove kao svog svedoka. Optuzeni se nije izjasnio da li ce to uciniti, mozda i zbog toga sto je tuzilac Geoffrey Nice, nakon sto je pronasao i procitao izjavu na koju se pozvao Milosevic, primetio da ona "uopste ne ide u korist optuzenog, upravo suprotno" i najavio da ce mozda on pozvati Krasniqia, kao svedoka optuzbe.


Konacno, prosle sedmice se takodje culo svedocenje ciji bi deo mogao biti relevantan za optuznice sa Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, jer pokazuje Milosevicev uticaj na Srbe u Hrvatskoj i njegov odnos prema bosanskim Muslimanima.


Bivsi ministar inostranih poslova Norveske, Knut Vollebaek, tokom ovog svedocenja je opisao svoj prvi susret sa Milosevicem, tada predsednikom Srbije, u jesen 1993. kada je norveska diplomatija pokusala da organizuje tajne pregovore izmedju Hrvatske i srpskih pobunjenika u Republici Srpskoj Krajini, RSK.


U uverenju da Milosevic ima "izvestan uticaj" u RSK, Vollebaek je otisao u Beograd i zatrazio pomoc od tadasnjeg lidera Srbije, koji je bio "vise nego voljan da pomogne".


Posto je Hrvatska u to vreme ratovala na dva fronta - protiv Srba u RSK i protiv Muslimana u centralnoj Bosni i u Hercegovini - Milosevic je obecao da ce traziti od Knina da ucestvuje na pregovorima i da obustavi akcije protiv Hrvatske, kako bi se Hrvati mogli koncentrisati na front protiv Muslimana.


Vollebaek je izneo da mu je Milosevic tada rekao da ce takav razvoj dogadjaja biti "vazan za sve nas... posto se ne sme dozvoliti stvaranje muslimanske republike u Evropi." Milosevic je ispunio obecanje i krajiski Srbi su se pojavili na pregovorima u Norveskoj, sto je kod Vollebaek-a, kako je rekao, "ucvrstilo uverenje o njegovom uticaju na Srbe u Hrvatskoj."


Milosevic je tokom unakrsnog ispitivanja pokusao da ubedi Vollebaeka kako on u tom razgovoru nije upozoravao na opasnost od "muslimanske republike", vec od islamskog fundamentalizma. Ipak, svedok je ostao pri svojoj interpretaciji razgovora iz 1993, naglasavajuci da mu je i danas zao sto tada nije reagovao na poglede koji se "kose sa mojim shvatanjima ljudskih prava u Evropi."


Pored toga sto je ukazao na Milosevicev uticaj na srpske pobunjenike u Hrvatskoj i njegov stav prema bosanskim Muslimanima, ambasador Vollebaek je dodatno potkrepio iskaze mnogih prethodnih svedoka koji su govorili o velikom autoritetu, ovlascenjima i vlasti optuzenog u Srbiji i SR Jugoslaviji.


Vollebaek se u to uverio u susretima i razgovorima sa Milosevicem 1998. i 1999, u vreme kada je bio predsedavajuci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, pod cijim je okriljem delovala i Kosovska verifikaciona misija, KVM.


Vollebaek je rekao da je Milosevic "imao u rukama veliku vlast", da je bio covek koji "rukovodi i zapoveda" i "cije se prisustvo osecalo i koji je na sastancima najvise govorio i donosio zakljucke". Za sve to njegov motiv je bila "zelja za licnom vlascu."


Dodajuci jos jedan zanimljiv detalj iskazima nekih ranijih svedoka koji su opisivali Milosevicevo stanje duha u periodu neposredno pred pocetak vazdusnih udara NATO, 24.marta 1999, opisao je kako je propao njegov poslednji pokusaj da zaustavi vazdusne udare.


U svojstvu predsedavajuceg OEBS-a i u dogovoru sa tadasnjim generalnim sekretarom NATO, Javierom Solanom, Vollebaek je nekoliko casova pre prvih bombi pozvao telefonom tadasnjeg jugoslovenskog predsednika, u zelji da mu objasni ozbiljnost situacije. Norveski ministar je rekao da Milosevic ne samo sto nije delio njegovu zabrinutost i njegove ocene situacije, vec se prakticno sprdao sa njim.


Prema interpretaciji Vollebaeka, Milosevic mu je u tom razgovoru pojacano prisustvo srpske vojske i policije na Kosovu tumacio potrebom da se zastite medjunarodni verifikatori, a za kolone kosovskih Albanaca koje su se, sa svom svojom imovinom natovarenom na traktorske prikolice, kretale u pravcu Albanije i Makedonije, rekao je da "idu na piknik".


Za dim koji se podizao iznad albanskih sela objasnio je da je to delo OVK terorista koji paljenjem slame pokusavaju da stvore utisak da srpska policija pali albanske kuce. Kada je norveski ministar pokusao da kaze kako je sve to on licno video obilazeci misiju OEBS-a na Kosovu, Milosevic mu je uzvratio da previse gleda televiziju i da ga je "CNN doveo u zabludu."


Vollebaek se prisetio kako mu nije ostalo nista drugo da kaze osim da mu je zao sto Milosevic ne uvidja ozbiljnost situacije. Pozvao ga je da mu se javi ako promeni misljenje.


Milosevic se, medjutim, nije javio, i njih dvojica se vise nisu ni videli ni culi. Sve do proslonedeljnog susreta u sudnici.


Mirko Klarin je visi urednik IWPR-a u sudu za ratne zlocine u Hagu i glavni urednik novinske agencije SENSE.