Ukinuta žalbena presuda Šljivančaninu
Oficiru jugoslovenske vojske sudije su smanjile kaznu sa 17 na deset godina.
Ukinuta žalbena presuda Šljivančaninu
Oficiru jugoslovenske vojske sudije su smanjile kaznu sa 17 na deset godina.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 673, 10. decembar 2010.)
U prvom takvom preispitivanju vlastite odluke, žalbene su sudije ove sedmice pred Haškim tribunalom odbacile osudu za ubistvo i smanjile zatvorsku kaznu bivšem oficiru Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), Veselinu Šljivančaninu.
Ovo je prvi put u istoriji Tribunala da je jedna žalbena presuda preispitana, a potom i izmenjena.
Šljivančaninovi advokati su preispitivanje žalbene presude zatražili zato što su – nakon što je ona izrečena u maju 2009. – stupili u kontakt sa Miloradom Panićem, nekadašnjim načelnikom štaba Šljivančaninove jedinice.
Pomenutom presudom su žalbene sudije odbacile oslobađajuću presudu za pomaganje i podsticanje ubijanja Hrvata i ostalih nesrpskih zatvorenika koji su, nakon što je hrvatski grad Vukovar u novembru 1991. pao u ruke srpskih snaga, držani na farmi Ovčara.
Petogodišnja zatvorska kazna, koja je Šljivančaninu prvobitno izrečena za pomaganje i podsticanje mučenja zatvorenika, bila je više nego utrostručena – odnosno, povećana na 17 godina. A ove su je sedmice sudije smanjile na deset.
Žalbeno je veće 2009. presudilo da Šljivančanin ipak jeste bio obavešten od strane svog komandanta i saoptuženika, Mileta Mrkšića, o tome da je vojna zaštita zarobljenika na Ovčari povučena, te da je – u skladu sa time – Šljivančanin znao i da postoji rizik od toga da će lokalne srpske snage pobiti zarobljenike.
Kao bivši pukovnik JNA, Mrkšić je osuđen za ubijanje zarobljenika, kao i za maltretiranje i okrutno postupanje.
U presudi žalbenog veća iz 2009. navodi se kako se odluka o tome da je Šljivančanin odgovoran za pomaganje i podsticanje ubijanja zarobljenika temelji na zaključku „kako Mrkšić mora da je rekao Šljivančaninu da je ratnim zarobljenicima koji su boravili na Ovčari ukinuta zaštita JNA“.
Međutim, na saslušanju koje je održano u junu 2010. Panić je izjavio da je prisustvovao razgovoru koji su Šljivančanin i Mrkšić vodili 20. novembra 1991. uveče, a nakon kojeg je Mrkšić izdao naredbu da se jedinice JNA povuku sa farme.
Panić je rekao da tokom tog razgovora Mrkšić Šljivančaninu nije spominjao naređenje o povlačenju.
„Da je Mrkšić Šljivančaninu saopštio da je obezbeđenje povučeno – ja bih prvi reagovao“, rekao je Panić tokom saslušanja Stefanu Burgonju (Stephane Bourgon), jednom od Šljivančaninovih branilaca.
„Ja bih rekao: ’Kako se to desilo?’ A siguran sam da bi i Šljivančanin učinio istu stvar“, nastavio je on.
Žalbene su sudije ove sedmice zaključile da je Panićevo svedočenje „bilo verodostojno . . . koherentno i razumno potkrepljeno, i da njegovo ponašanje nije ukazivalo na to da pokušava da prikrije istinu“.
Sudije su se osvrnule i na tvrdnju tužilaštva po kojoj Panić nikada ne bi priznao da je bio upoznat sa naredbom da se povuku trupe sa Ovčare, jer bi to značilo da nije učinio ništa da je spreči.
One su primetile da je, kao bivši svedok na suđenju, Panić bio „besumnje upoznat“ sa time da bi tužilaštvo moglo da skrene pažnju na „njegovu vlastitu krivičnu odgovornost“.
„Da je g. Panić – kao što navodi tužilaštvo – bio motivisan željom da smanji rizik od krivične odgovornosti, on po svoj prilici ne bi stupio u kontakt sa timom odbrane g. Šljivančanina i ponudio da svedoči u ponovnom razmatranju postupka“, kazao je predsedavajući sudija Teodor Meron (Theodor Meron) prilikom izricanja presude 8. decembra.
Tužilaštvo je tvrdilo i da je Panićev iskaz o onome što se te noći desilo, pogotovo kada su u pitanju postupci oficira JNA, bio „u raskoraku“ sa zvaničnom doktrinom vojske.
Međutim, žalbeno je veće ove sedmice ukazalo na to da su čak i prvostepene sudije priznale da je postojalo „učestalo nepoštovanje redovnih procedura i standarda JNA, na svim nivoima . . . [i] da, u tim uslovima, razlike između postupaka koje opisuje g. Panić i onih koji su propisani doktrinom JNA – kada je u pitanju dotični razgovor – ne umanjuju nužno verodostojnost g. Panića“.
Iz tih razloga je sudija Meron onda i rekao kako „žalbeno veće stavlja van snage dodatnu osudu za ubistvo“.
Zatvorska kazna je sa 17 smanjena na deset godina, jer su sudije zaključile da prvobitna osuda na pet godina, koju je izreklo sudsko veće, „nije adekvatno odražavala težinu zločina počinjenih od strane g. Šljivančanina“.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
