UKIDANJE SKOLOVANJA ZA DEVOJCICE
Tradicija, siromastvo i apatija roditelja dovode do toga da vecina romskih devojcica ne stice cak ni osnovno obrazovanje.
UKIDANJE SKOLOVANJA ZA DEVOJCICE
Tradicija, siromastvo i apatija roditelja dovode do toga da vecina romskih devojcica ne stice cak ni osnovno obrazovanje.
"Nisam provela u skoli ni jedan jedini dan, zato sto su moji roditelji tako hteli", izjavila je Habiba Kurta, dvadesetjednogodisnja Romkinja koja zivi u Plementini, kampu za interno raseljena lica, oko 12 kilometara jugozapadno od Pristine. Kurta najveci deo dana provodi gledajuci televiziju, obavljajuci kucne poslove i cekajuci udaju, do koje bi moglo doci svakog casa.
Njen neuspeh u sticanju obrazovanja uobicajena je pojava, a ne izuzetak, medju romskim devojcicama na Kosovu. Prema istrazivanju koje je na Kosovu sprovela nevladina organizacija Balkanski suncokreti, koja se bavi projektima na polju obrazovanja, od 177 ispitivanih devojcica njih 105 nije imalo nikakvo obrazovanje. Samo 22 su imale osnovno obrazovanje.
Alarmantno stanje u obrazovanju romskih zena posledica je vise faktora, koji ukljucuju tradiciju, finansijske teskoce, rasnu diskriminaciju i odsustvo strategije organa vlasti za resavanje problema nepismenosti u romskoj zajednici.
Faik Mustafa, otac desetoro dece, ima sest cerki. On smatra da je obrazovanje devojcica gubljene vremena, a takav stav je tipican za romske muskarce. "Trojica sinova mi idu u skolu, ali nisam slao nijednu od cerki", kaze za IWPR ovaj pedesetogodisnjak. "Obrazovanje im nije potrebno."
U izvestaju o obrazovanju Roma na Kosovu iz 2001, koji je sacinio Aleks Anderson za potrebe humanitarne fondacije Save the Children, kaze se da takav mentalitet odrazava cinjenicu da Romi tradicionalno pismenosti ne pridaju veliki znacaj.
"Takve atribute roditelji cesto dozivljavaju kao nebitne za uobicajene strategije prezivljavanja medju Romima – koje uglavnom pocivaju na sitnoj trgovini i fizickom radu", komentarise se u Andersonovom izvestaju. Slobodanka Djordjevic, direktorka osnovne skole, izjavila je za IWPR da cak i kada se upisu u njenu skolu romske devojcice ubrzo bivaju izlozene pritisku da je napuste. Zbog toga je malo onih koje nastavljaju skolovanje i nakon sto napune 10 ili 11 godina.
"Romske devojcice se upisuju u skolu, ali onda odustaju posle cetvrtog razreda i udaju se", kaze ona.
Slobodnaka Djordjevic dodaje da je takva sudbina tipicna cak i za one romske ucenice koje najvise obecavaju. "Roditelji nam govore da moraju da prekinu njihovo skolovanje zbog teske ekonomske situacije u kojoj se porodica nalazi."
Salja Kurta, majka devetoro dece, potvrdjuje da su je finansijski problemi sprecili da bilo koje od svoje dece posalje u skolu. "Nisam imala novca da im kupim knjige, odecu i cipele koje su im bile potrebne", izjavila je.
Ipak, neki od medjunarodnih humanitarnih radnika kazu da je veliki deo ovog problema u niskom nivou motivisanosti medju romskim roditeljima.
"Nedostatak interesovanja kod roditelja je zapanjujuci", kaze menadzer programa Deca sveta, humanitarne organizacije koja je radila na obrazovnom projektu u kampu Plementina 2000. godine, citiran u izvestaju organizacije Save the Children.
"Oni (romski roditelji) su nepismeni, nikada nisu isli u skolu, i cesto ne shvataju zasto je vazno da se njihova deca skoluju, ne shvataju da bi tako mogli da im obezbede bolju buducnost", kaze se dalje u izvestaju.
Nazmi Restelica, sef Direkcije za obrazovanje i kulturu u opstini Obilic, gde se nalazi kamp Plementina, izjavila je za IWPR da lokalne institucije nisu ucinile dovoljno da suzbiju takve stavove.
"Svi krive Rome za to sto se ne obrazuju – ali krivica je i nasa", tvrdi Restelica, misleci uglavnom na lokalne zvanicnike nadlezne za obrazovanje. "Jos nismo razvili obrazovne programe za Rome, kao sto su vecernje skole za odrasle." Restelica kaze da lokalna uprava za obrazovanje sada planira da pokrene u Plementini nesto sto opisuje kao "neformalnu skolu", pocevsi od sledece skolske godine, gde bi odrasli i deca mogli da se opismenjavaju u vecernjim casovima.
Problem obrazovanja Roma iskomplikovan je nasledjem rata iz 1998. i 1999. na Kosovu, kojim su zatrovani odnosi izmedju manjinske zajednice i albanske vecine na ovoj teritoriji. Vecina Albanaca smatra da su se Romi u ovom sukobu opredelili za "pogresnu stranu" i podrzali Srbe.
Jedna jedanaestogodisnja devojcica u Plementini izjavila je za IWPR da je nailazila na otvoreno neprijateljstvo drugih ucenika u razredu kada je pokusala da se vrati u osnovnu skolu u Djakovici na zapadu Kosova, u koju je isla do rata 1999. godine.
"Vratila sam se na nedelju dana posle rata, ali nisam mogla da ostanem, jer su me nazivali pogrdnim imenima", kaze ona. "Sva deca su me zvala "madzup" (pogrdni naziv za Rome) i ja to nisam mogla da izdrzim. Pre rata to nisu radili."
Ovakvo antiromsko raspolozenje nije ograniceno samo na albansku zajednicu. Stavovi Srba su slicni, mada je diskriminacija cesto manje ocigledna. "Ne zelim da idem u skolu ni sa albanskom ni sa srpskom decom, jer ce me nastavnica poslati u zadnju klupu", izjavila je za IWPR jedna mlada Romkinja iz Plementine, opisujuci popularno uverenje da su Romi prljavi. Ipak, tri romske devojcice iz Plementine pohadjaju lokalnu srednju skolu. To se smatra za veliki uspeh, posto u kampu nema nijedne romske devojke sa zavrsenom srednjom skolom. Dve uce ekonomiju, dok treca uci medicinu.
To su ohrabrujuce vesti. Ali to sto pohadjaju skolu ne znaci da se od njih ne ocekuje da obavljaju kucne poslove koji su obaveza svih romskih devojaka.
Sesnaestogodisnja Selvija Alija, jedna od dve romske devojke iz Plementine koje idu u ekonomsku skolu, izjavila je za IWPR da njen dan pocinje mnogo pre nego sto stigne do ulaza u skolu. "Ustajem u sest, cistim kucu, perem ves na ruke, spremam hleb i onda idem u skolu", kaze ona. "Casovi pocinju u pola osam, a ucim i nocu."
Za vecinu romskih zena, najveca ambicija koju mogu sebi dozvoliti jeste da se udaju.
"Uskoro cu se udati i ne planiram nikakvo obrazovanje", izjavila je druga mlada Romkinja. "Ali, zaista, mi je zao sto ne umem da citam i pisem."
Avdula Mustafa je polaznik osnovnog novinarskog kursa IWPR koji organizuje Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.
