Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

UJEDINJENE NACIJE ODOLEVAJU PRITISCIMA DA PRODUŽE RAD SUDA

Iako je pristao da produži ugovore sudijama, Savet bezbednosti odugovlači s odlukom o produženju mandata samog tribunala.
By IWPR ICTY
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izašao u susret apelima da omogući Haškom tribunalu da nastavi sa radom i nakon 2010. godine, i pristao je samo da odobri produžetak rada privremenih sudija do kraja iduće godine.



Prema rezoluciji od 29. septembra, Savet bezbednosti je produžio ugovore sa 27 „ad-litem“, odnosno privremenih sudija Haškog suda – „do 31. decembra 2009. ili [do] okončanja slučajeva koji su im dodeljeni, ukoliko se to desi ranije“.



Pomenuta rezolucija usledila je nakon što je predsednik Tribunala, Fausto Pokar (Fausto Pocar), Savetu bezbednosti uputio dva pisma – 5. juna i 1. septembra – u kojima je zatražio da se privremenim sudijama produže ugovori koji bi trebalo da isteknu u avgustu 2009.



Predsednik je u više navrata tražio od Saveta bezbednosti da osigura nastavak rada suda i nakon 2010., kako bi se sudilo svim optuženim osumnjičenicima. Prema odredbama iz rezolucija Saveta bezbednosti koje su usvojene 2003. i 2004. godine, izlazna strategija nalaže da se sva haška suđenja moraju okončati do kraja ove godine, a žalbeni postupci do 2010.



Međutim, iako je Savet bezbednosti pristao da zadrži sudije koje su izabrane sa ciljem da pomognu desetorici stalnih sudija, on za sada nije odgovorio na zahteve da se odgodi sve bliži rok za okončanje rada Tribunala.



Advokati u Tribunalu kažu kako čak ni sa dodatnim sudijama, koji su tu da olakšaju rad suda, ovaj strogi rok neće omogućiti da se nezaključeni slučajevi temeljito procesuiraju. Oni tvrde da sudije ne mogu istovremeno zastupati interese pravde, koja je spora, i ispunjavati zahteve Saveta bezbednosti koji se tiču ekspeditivnosti.



Naročito se to odnosi na bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, koji je uhapšen tek u julu ove godine. Kancelarija tužioca predložila je 22. septembra izmene Karadžićeve optužnice. Ona namerava da ga tuži po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u Bosni u periodu od 1991. do 1995., uključujući i dve tačke za genocid.



Iako sudije tek treba da potvrde predložene izmene, posmatrači kažu da će samom Karadžiću – s obzirom na složenost optužbi sa kojima se suočava – verovatno biti potrebno barem godinu dana za pripremu odbrane.



Branilac u Tribunalu Majkl Karnavas (Michael Karnavas) izjavio je za IWPR kako je „teško zamislivo“ da bi Karadžić bio u stanju da svoju odbranu pripremi za manje od 12 meseci.



„Ne mogu da zamislim – kad pogledate optužnicu i to koliko je široka i kompleksna – da bi iko bio u stanju da se, makar i sa čitavim timom advokata, a kamoli s nekolicinom, pripremi za manje od godinu dana“, rekao je on.



„Rekao bih, zapravo, da se radi o slučaju u kojem vam je za pripremu potrebna godina i po ili dve godine.“



Karnavas ukazuje na to da je, ukoliko se Karadžiću bude pravično sudilo, ključno da mu se odobri isto onoliko vremena za pripremu optužbe koliko je dato i ostalim osumnjičenicima. Poređenja radi, optužnica protiv bivšeg predsednika parlamenta bosanskih Srba, Momčila Krajišnika, koja je sadržavala slične, mada ograničenije optužbe od Karadžićeve, okončana je 7. marta 2002., a suđenje nije počelo pre februara 2004. Momčilo Perišić, koji je u periodu između 1993. i 1998. bio komandant jugoslovenske vojske, doveden je u pritvor Tribunala početkom 2005., da bi njegov slučaj – nakon tri i po godine – tek nedavno započeo.



Advokat insistira na tome da u interesu pravičnog suđenja Tribunal mora sprečiti to da – usled nastojanja suda da ispoštuje rok koji mu je dao Savet bezbednosti – različiti okrivljenici pred sudom imaju različit tretman.



„U protivnom, ono što kažemo jeste to da biste, da ste ranije stigli na red, dobili pravično suđenje – ali pošto ste došli pred kraj, nećete dobiti pravično suđenje“, rekao je on.



Savet bezbednosti pozvao je Tribunal da „preduzme sve raspoložive mere“ i ispuni rok za okončanje rada. Sudije Tribunala, koje su nadležne za utvrđivanje datuma početka suđenja, mogu pribeći različitim merama kako bi ubrzale procese – uključujući i ograničavanje broja svedoka, kao i ograničavanje vremena koje je sud predvideo za svedočenja.



Pa ipak, portparolka Tribunala, Nerma Jelačić, izjavila je za IWPR kako nijedna odluka ili postupak čiji je cilj ubrzanje samih suđenja ni na koji način neće ugroziti prava optuženika na pravično suđenje.



„S obzirom na to da je [Tribunal] pojednostavio proceduru kako bi mogao da ubrza pred-procesne i procesne radnje, uvek se naglašava da je to učinjeno bez ikakve opasnosti ili pretnje po pravičnost suđenja, pogotova kada se imaju u vidu prava okrivljenog“, kaže Jelačićeva.



Takodje, Tribunal nije davao prevelik značaj rokovima koji ističu 2008. i 2010., opisujući ih samo kao instrukcije koje su se odnosile na osumnjičene koji su u Tribunalu boravili onda kada su one, pre četiri godine, objavljene. Statutom kojim je sud utemeljen nisu predviđena nikakva vremenska ograničenja za procesuiranje okrivljenih.



„Ti datumi su uvek bili shvatani i korišteni kao pokazatelji kada je reč o broju optuženika koji se u nekom trenutku nalaze u pritvoru“, izjavila je Jelačićeva za IWPR.



„Najnovija rezolucija [kojom je sudijama omogućeno da na dužnosti ostanu do kraja 2009.] pokazuje da je i Savet bezbednosti prihvatio to da 2008. nije godina u kojoj ćemo okončati prvostepena suđenja.“



Po rečima Jelačićeve, trenutno je u toku rasprava o izlaznoj strategiji Tribunala.



„Dijalog o izlaznoj strategiji, pa onda i o ovlašćenjima i osoblju Tribunala, odvija se mimo ove rezolucije [od 29. septembra], unutar radne grupe [UN-a], koja između ostalog raspravlja i o ’ad hoc’ tribunalima“, rekla je ona.



Portparol generealnog sekretara UN-a rekao je da postojeći datumi za okončanje rada ostavljaju izvestan manevarski prostor.



„Ukoliko Savet bezbednosti razmotri slučaj i proceni da je potrebno još vremena, uvek mogu odobriti i dodatno vreme“, izjavio je za IWPR Farhan Hak (Farhan Haq).



Prema navodima izvora iz UN-a, Tribunal tek treba formalno da zatraži produženje rokova koji ističu 2008. i 2010. – što pak Jelačićeva poriče.



„Tribunal je, barem u svojih pet poslednjih izveštaja UN-u, jasno rekao da ti datumi više nisu realistični“, rekla je ona za IWPR. „Predsednik Tribunala je bio izričit.“



U svojim poslednjim obraćanjima UN-u, Pokar je pojasnio sopstveni stav.



„Međunarodni tribunal neće prestati s radom pre no što se okončaju suđenja svim beguncima, i Savet bezbednosti treba jasno da kaže kako suđenje tim pojedincima od strane međunarodne zajednice ne podleže rokovima koji su predloženi u vezi sa izlaznom strategijom Međunarodnog suda“, rekao je on Savetu bezbednosti 4. juna ove godine.



Predsednik je potom, u svom obraćanju Generalnoj skupštini UN-a koje je usledilo 13. oktobra, okupljenim predstavnicima zemalja-članica kazao i da će poslednja hapšenja osumnjičenih „neminovno dovesti do odlaganja planiranog kraja [sudskih] postupaka“.



Preostali posao suda sugeriše da će produženje biti neophodno.



A u svom pismu od 1. septembra, Pokar je procenio da bi suđenje Perišiću, koje je počelo 2. oktobra, trebalo da traje do oktobra 2010. – deset meseci duže od produženih sudijskih mandata koje je Savet bezbednosti upravo odobrio.



Među suđenjima koja još uvek nisu počela su i proces protiv Vlastimira Đorđevića, bivšeg policijskog starešine iz Srbije koji se tereti za ratne zločine na Kosovu; zajednički postupak protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, Miće Stanišića, i bivšeg komandanta policije bosanskih Srba, Stojana Župljanina; kao i onaj protiv bivšeg generala bosanskih Srba, Zdravka Tolimira. U međuvremenu, suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću – dvojici nekadašnjih visokih zvaničnika tajne službe u Srbiji – odloženo je na neodređeno vreme, dok se Stanišićevo zdravlje ne popravi.



Osim toga, dvojica osumnjičenika, koje je Tribunal optužio za ratne zločine, još uvek su u bekstvu. Bivši vojni komandant bosanskih Srba, Ratko Mladić, i bivši lider hrvatskih Srba, Goran Hadžić, nastavljaju da izbegavaju hapšenje, pa postoji i neizvesnost oko toga hoće li Savet bezbednosti dozvoliti da Tribunal ostane otvoren dovoljno dugo da im, ukoliko ikada budu uhvaćeni, i sudi.



Istoričar i stručnjak za Haški tribunal, profesor Robert Donja (Robert Donia), izjavio je da Savet bezbednosti mora biti pripravan i na to da okrivljeni mogu biti uhapšeni i po okončanju svih suđenja pred ovim sudom.



„Savet bi trebalo da obezbedi osoblje i sredstva za preostala suđenja Hadžiću i Mladiću“, rekao je on.



„Nanela bi se velika šteta celom međunarodnom pravu ukoliko bi Tribunal bio prinuđen da nesmotreno požuri sa presudama u interesu „sudske ekonomičnosti“, te tako omogući optuženicima najvišeg ranga da izbegnu kažnjavanje.“



On je priznao da postoji i pozitivna strana čvrste izlazne strategije Tribunala, koja je – po njegovim rečima – rezultirala usredsređenijim pristupom strana u sporu i povećanom efikasnošću samih suđenja.



„Rokovi su doprineli većoj disciplini na suđenjima, prisilili tužioce da svoje slučajeve vode efikasnije (što potvrđuje i izmenjena optužnica protiv Karadžića), te naveli branioce da odustanu od političkog pozorišta i usredsrede se na relevantnija pitanja krivice i nevinosti“, rekao je on IWPR-u.



Međutim, dodao je i da bi – ukoliko ne bude bilo omogućeno da se pravda ostvari na prikladan način – mogao da bude ugrožen kvalitet samih presuda koje se izriču pred Tribunalom.



„Ukoliko se Savet bezbednosti UN-a ne prilagodi potrebama Tribunala i obezbedi ograničena proširenja i izuzetke koje zahtevaju sudije po većima, rokovi će naposletku ugroziti integritet samih sudskih presuda“, rekao je on.



Po Karnavasu, ukoliko suđenja budu ubrzana, a begunci nikada ne budu procesuirani, neće biti doveden u pitanje samo kredibilitet Haškog suda, nego i budućnost međunarodne pravde. Pošto se Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu priprema da počne svoja prva suđenja, a planira i još jedan „ad hoc“ sud – Specijalni tribunal za Liban – on je izjavio kako je ključno to da sudska procedura ne bude manjkava.



„Ako međunarodna zajednica ode korak unazad i kaže da smo, kada su u pitanju pojedine osobe, ili kada je u pitanju izlazna strategija, voljni da učinimo manje od onoga što se zahteva, kako ćete onda eventualno tražiti od zemalja da se udruže i sarađuju sa MKS-om ili bilo kojim budućim ’ad hoc’ sudovima?“, upitao je on.



Saradnja država se smatra suštinom rada međunarodnih sudova, a u slučaju Tribunala je njeno odsustvo često bilo prepreka hvatanju osumnjičenih ratnih zločinaca. I dok Mladić i Hadžić, kao i donedavno Karadžić, još uvek izbegavaju hapšenje, sadašnji glavni tužilac – poput svoje prethodnice – uporno traži da Srbija sarađuje kako bi pomogla u nastojanju da oni budu izvedeni pred lice pravde u Hagu.



„Da bismo uspeli da ispunimo svoj mandat, mi još uvek u velikoj meri zavisimo od saradnje država bivše Jugoslavije“, rekao je ove godine glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) Savetu bezbednosti.



Po Karnavasovim rečima, da bi se obezbedila saradnja tih država, neophodno je da postoji svest o tome da će uslediti adekvatan proces.



„Najmanje što možete da uradite sa tačke gledišta Tribunala jeste da [osumnjičenima] obezbedite pravično suđenje, pošto vlade kažu: ’Voljni smo da sarađujemo, ohrabrujemo naše državljane da se, ukoliko su optuženi, pojave’, rekao je on.



„No, zauzvrat postoji i ’quid pro quo’, jer ćete im u zamenu obezbediti pravično suđenje.



Stručnjak za Balkan sa londonskog Univerziteta Kingston, Marko Hoare, izjavio je za IWPR kako Savet bezbednosti mora produžiti rad Tribunala kako bi se osiguralo da preostala suđenja budu pravična.



„[Savet bezbednosti] bi trebalo da da neki novi rok koji bi bio razuman“, kaže Hoare. „Naposletku, [rad suda] bi trebalo da traje sve do ostvarenja pravde.“



On je nagovestio da Savet bezbednosti ne želi da Tribunal nastavi sa radom duže no što je neophodno, dodajući da su prioriteti međunarodne zajednice vezani za širi geo-politički kontekst, pogotovo za nastojanja Evropske Unije da i Srbija postane njen član.



„Većina zapadnih sila bi želela da Srbiju uvede u EU i NATO“, kazao je Hoare. „Stoga [postoje] razlozi zbog kojih niko ne želi da se ovo oduži.“



Kako sada stvari stoje, od svih 27 zemalja članica EU-a, samo Holandija – uz podršku Belgije – insistira na hapšenju preostalih srpskih begunaca kao uslovu za napredak u evropskim integracijama.



Hoare kaže da se, iz perspektive globalne politike, čini da je Tribunal ostvario svoje ciljeve.



„Poslužio je svojoj svrsi“, kaže on, „Svrha je bila da se međunarodni gnev usmeri na ono što se dešavalo u Bosni i on je u izvesnoj meri ispunio taj zadatak.“



No, portparol kancelarije generalnog sekretara UN-a, Iv Sorokobi (Yves Sorokobi), odbacuje tvrdnju da sud više nije prioritet međunarodne zajednice.



„Tribunal nije nikakva eksperimentalna inicijativa. To je nešto za šta se međunarodna zajednica snažno zalaže“, kaže Sorokobi. „Savet je za Tribunal uvek činio ono što treba [i] podržavao [ga] što je više mogao.“



Uprkos tome što se čini da Savet bezbednosti ne odobrava rad suda nakon 2010. godine, kancelarija generalnog sekretara UN-a nudi izvesna uveravanja kada je u pitanju njegova budućnost.



„Veoma je malo verovatno da će Savet okončati mandat institucije koja toliko mnogo čini u pogledu prikupljanja dokaza da joj je potrebno još novca“, kaže Sorokobi.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.