Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ubistvo kontroverznog albanskog lidera

Ubistvo Tahira Zemaja se dovodi u vezu sa svedocenjem na sudjenju bivsim pripadnicima OVK.
By IWPR Balkans

Ubistvo jednog od bivsih lidera albanskih pobunjenika Tahira Zemaja prosle subote dovodi se u vezu sa njegovim svedocenjem na nedavnom sudjenju petorici bivsih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova, OVK.


Kosovska policija jos uvek istrazuje ubistvo ovog 53-godisnjeg bivseg pukovnika Jugoslovenske armije, njegovog sina Enisa i necaka Hasana. Na njih su pucali, za sada, nepoznati napadaci iz vozila u pokretu u Peci. Trenutno se ispituju potencijalni ocevici, ali se cini da policija nije napravila pomak u identifikaciji pocinilaca zlocina.


U javnosti se sve vise spekulise da je Zemajova smrt u vezi sa njegovim nedavnim pojavljivanjem u svojstvu svedoka optuzbe na sudjenju petorici bivsih pripadnika OVK, poznatih kao grupa Dukadjini.


Neki analiticari veruju da je Zemaj isuvise znao o aktivnostima bivsih boraca OVK, kao i da ga je tuzilastvo moglo pozvati da svedoci na buducim sudjenjima u Haskom tribunalu. Medjutim, malo je dokaza u prilog ovakvom stavu.


Grupa Dukadjini, ukljucujuci Dauta Haradinaja, brata bivseg komandanta OVK i aktuelnog lidera Saveza za buducnost Kosova, AAK, Ramusa Haradinaja, osudjena je 15. decembra na zatvorske kazne u rasponu od tri do petnaest godina. Proglaseni su krivim za nelegalno pritvaranje i ubistvo cetvorice muskaraca iz rivalskih Oruzanih snaga Republike Kosovo, FARK, u junu 1999. godine.


Tokom oruzanog sukoba 1998. i 1999. godine Zemaj je bio zamenik komandanta FARK-a. Ovu organizaciju je osnovao Bujar Bukosi, tadasnji predsednik vlade u egzilu. Navodi se da je Zemaj napustio Kosovo u leto 1998. godine zbog pretnji koje su pristizale iz staba rivalske Oslobodilacke vojske Kosova, OVK. Drugi, pak, tvrde da je otisao iz pokrajine kako bi spasao civilno stanovnistvo od srpske ofanzive u leto te godine. Haradinaj i Zemaj su se zbog toga razisli jer je Haradinaj to smatrao "izdajom".


Od svog povratka u pokrajinu 2001. godinu Zemaj nije skrivao svoje ambicije da postane komandant Kosovskog zastitnog korpusa, KZK, kao i da uvrsti bivse oficire FARK-a u redove novostvorene formacije. Ovu organizaciju je osnovala medjunarodna zajednica i u njoj su pretezno bili zastupljeni bivsi pripadnici OVK.


Institut za mir USIP, vodeci americki istrazivacki centar, predlozio je da Kosovskim zastitnim korpusom upravlja telo pod nazivom Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, u kome bi - kako se spekulisalo u albanskim politickim krugovima na Kosovu - Zemaj imao vodecu ulogu.


Veruje se da je Zemaj, u medjuvremenu, imao ulogu vojnog savetnika predsednika Ibrahima Rugove mada je vladajuca stranka, Demokratski savez Kosova, LDK, to uporno demantovala.


Tokom komemoracije odrzane u Rugovinom kabinetu 8. januara, predsednik je priznao da je nameravao da imenuje Zemaja za zvanicnog savetnika za pitanja odbrane. Tada je proglasio dan zalosti zbog smrti bivseg lidera FARK-a.


Sve politicke stranke osudile su ovo ubistvo. Haradinaj i njegov bivsi komandant u OVK, a sada lider Demokratske partije Kosova, Hasim Taci, izjavili su da je ovaj slucaj naneo stetu ugledu Kosova u medjunarodnoj zajednici.


Iz kancelarije SAD u Pristini, koja predstavlja neku vrstu diplomatskog predstavnistva u pokrajini, nagovesteno je da se ovo ubistvo moze dovesti u vezu sa Zemajevim svedocenjem protiv grupe Dukadjini. "Posebno je uznemirujuce to sto su se ova ubistva dogodila posle sudjenja na kome je Zemaj svedocio u korist optuzbe", stoji u saopstenju koje je potpisao Alek Meli, sef americke kancelarije u Pristini.


"Ovo ubistvo, u ovakvom trenutku, svakako nikome nece pomoci, a moze zastrasiti druge koji su spremni da saradjuju sa vlastima u nastojanju da se uspostavi red i zakon na Kosovu."


Cini se da nema realne osnove za teoriju iznetu u nekim medjunarodnim medijima prema kojoj se radi o upozorenju drugim kosovskim Albancima koji razmisljaju o svedocenju u Hagu.


Dva dana posle ubistva, svajcarski dnevni list "Noje Ciriher Cajtung" objavio je da je "Beograd jos od okoncanja rata na Kosovu insistirao da se takodje podignu optuznice za ratne zlocine protiv kosovskih Albanaca."


Neki smatraju da je Zemaj vec bio pristao da svedoci o tim dogadjajima. Medjutim, izvor IWPR-a iz Haskog tribunala je to negirao tvrdeci da se niko iz Haga nije obratio Zemaju. Ipak je dodao da je "Zemaj zanimljiva licnost, koja je mogla biti potencijalni svedok".


Pozivajuci medije da ne donose preuranjene zakljucke, Haradinaj je negirao da je imao bilo kakav motiv za ova ubistva. Takodje je uputio svoje saucesce porodicama zrtava. Haradinaj smatra da su ova ubistva mozda izvrsile tajne sluzbe, ali nije rekao cije.


Lider AAK je odbacio navode da su ova ubistva posledica Zemajevog svedocenja na sudskom procesu njegovom bratu. "Zemaj je uputio snaznu poruku koja je isla u prilog Dautu jer je demantovao tvrdnje o navodnom sukobu izmedju mene i njega [Zemaja]. Advokati mog brata su koristili Zemajevo svedocenje u odbrani", izjavio je Haradinaj.


Takodje je negirao da ubistva imaju bilo kakve veze sa nizom napisa u kosovskim medijima u kojima se kritikuje Zemaj. Dnevni list "24 sata", za koji se veruje da je blizak AAK, objavio je duzi clanak u kome se bivsi lider FARK-a opisuje kao spijun, kolaboracionista i mafijas.


"Mediji vrve od takvih napisa, ali mislim da iznosenje takvih novinarskih stavova ne predstavlja dozvolu za ubistvo", rekao je Haradinaj.


Naser Miftari je urednik pristinskog dnevnog lista "Koha Ditore".