U Sofiji - Sve Po Starom

Egzoticni junski izbori doveli su Bugarsku u nesigurnu poziciju. Zemlja je privremeno bez vlade posto je obe glavne politicke partije na izborima porazio novopridoslica, bivsi kralj Simeon II iz loze Saks-Koburg-Gota, koji nema nikakvog iskustva u upravljanju zemljom.

Stranka bivseg kralja, Nacionalni pokret za Simeona II, NMSS, nema funkcionalnu vecinu u parlamentu, a tek treba da dovrsi stvaranje koalicije sa partijom turske manjine u Bugarskoj, Pokretom za prava i slobode, MRF, koju podrzava samo 12 odsto stanovnistva. Sam NMSS nema jasnu ideologiju niti program za buducu vladu, a na bivseg kralja, koji se sada jednostavno zove gospodin Sakskoburgotski, bilo je potrebno vrsiti snazan pritisak da bi prihvatio mesto bugarskog premijera.

Ipak, nije sve tako kako se na prvi pogled cini. Junski izbori su bili posteni i slobodni, i zemlja se sada polako vraca u svoju uobicajenu kolotecinu.

Izbori odrzani 17. juna su prvi od 1990. godine, posle kojih je jedna vladajuca stranka, desnicarski Savez demokratskih snaga, UDF, dovrsila puni cetvorogodisnji mandat. Bivsi premijer iz UDF-a, Ivan Kostov, autoritativno je upravljao zemljom preduzimajuci nepopularne trzisne reforme. Uprkos izvrsnim makroekonomskim rezultatima - bruto nacionalni proizvod zemlje je rastao po godisnjoj stopi od pet odsto tokom protekle dve godine i ocekuje se da ce se ovaj trend nastaviti - manjak adekvatnih socijalnih programa je podrio podrsku UDF-u.

Ocekivalo se da ce na izborima glavnu rec voditi Savez demokratskih snaga, UDF, i Socijalisticka partija Bugarske, BSP, bivsi komunisti koji se zalazu za prikljucenje NATO-u. Medjutim, tri meseca pre izbora, izgnani kralj Simeon II je najavio formiranje NMSS-a i potom je ubedljivo pobedio zahvaljujuci podrsci 43 odsto biraca. UDF je osvojio samo 18 odsto glasova, a BSP 17 odsto. Jedina druga stranka koja je uspela da predje cenzus od cetiri odsto kako bi usla u parlament je MRF, koji je dobio sedam odsto glasova i sada ima 21 poslanika.

Na kraju se pokazalo da su razmere izborne pobede kralja Simeona bile jedino pravo iznenadjenje. NMSS je odbacio mogucnost stvaranja koalicije sa UDF-om, koji nije mogao da prihvati ulogu mladjeg partnera u novoj vladi. G. Sakskoburgotski je nagovestio da ne zeli formiranje koalicije ni sa BSP-om. S obzirom da NMSS ima tek 120 poslanickih mesta, preostao je jedino MRF kao potencijalni partner ukoliko bivsi kralj zeli da formira funkcionalnu vecinsku vladu.

NMSS je javno saopstio 17. jula da ce MRF verovatno biti njihov jedini koalicioni partner. Ocekuje se zvanicno saopstenje 22. jula. Medjutim, iz MRF-a stigli su signali da postoji izvesno nezadovoljstvo unutar stranackih redova zbog koalicione ponude koja je trenutno na stolu. Nije se izaslo u javnost sa detaljima, ali mediji izvestavaju da je MRF-u ponudjeno jedno ministarsko mesto, i to ministarstvo poljoprivrede, kao i tri mandata za zamenike ministara.

"Nije toliko znacajan broj, vec je bitno imati ministarstvo koje je vazno," izjavio je lider MRF-a Ahmed Dogan. On je rekao da postoje "izvesni sukobi" unutar njegove parlamentarne stranke, ali je ipak dodao da je uveren u skoro potpisivanje koalicionog sporazuma.

Potencijalni koalicioni partneri su u obavezi da predloze kandidate za ministarska mesta nacionalnoj skupstini 24. jula.

Ovakva koalicija nece imati dvotrecinsku vecinu u parlamentu sto je neophodno za ustavne izmene, cime su, prakticno, iskljucene bilo kakve promene u vezi sa uspostavljanjem monarhije. Mada se g. Sakskoburgotski verovatno moze osloniti na podrsku UDF-a i BSP-a pri donosenju zakona o kojima je vec postignut konsenzus, sigurno je, ipak, da nece biti podrske za promonarhisticku opciju. Cak i na vrhuncu popularnosti bivseg kralja, tek je 15 odsto gradjana Bugarske bilo za povratak monarhije sto je brojka koja se prakticno ne menja tokom proteklih deset godina.

Pocev od usvajanja Ustava 1991. godine, sve sto je u vezi sa bugarskim demokratskim institucijama sprovodjeno je striktno po zakonu i propisima. Paradoksalna je cinjenica da je povratak kralja oznacio jos jednu pobedu demokratske procedure. Simeon je prvobitno razmatrao mogucnost da ne preuzme formalnu poziciju, vec da zadrzi kraljevsku distancu u odnosu na svakidasnjicu. Na kraju je bio primoran da prihvati ulogu koju mu namenjuje republikanska demokratija i postane premijer zemlje, buduci da je lider pobednicke partije na proslim izborima. Cini se da je demokratska procedura nadvladala nostalgicne promonarhisticke instinkte.

Politicki put novog premijera deluje sasvim predvidljivo. U spoljnoj politici njegova vlada ce nastaviti sa politikom vlade bivseg premijera Kostova ciji je cilj prikljucenje Evropskoj uniji i NATO-u. Na unutrasnjem planu, pokusace da olaksaju socijalni i ekonomski teret reformi pri cemu ce nastaviti sa sprovodjenjem promena koje je ranije inicirala prethodna vlada.

U ovom trenutku se ne ocekuje nista vise od prosecnih rezultata, i to u najboljem slucaju. Bivsi kralj nije ziveo u Bugarskoj citavih 50 godina i nema nikakvog licnog iskustva sa narodom i zemljom u koju se vratio. Vecina iz njegove pratnje su osobe koje takodje nemaju iskustva sa radom u vladi, ukljucujuci i samog premijera.

Njegovoj vladi ce verovatno biti potrebno dosta vremena za izradu programa, a mozda ce se kasnije ispostaviti da je nemoguce sprovesti u delo ono sto su zamislili.

Entuzijazam koji okruzuje pristanak bivseg kralja da se prihvati mesta bugarskog premijera ne moze zameniti osnovne vestine i znanja. Vladati Bugarskom je lako, ali vladati dobro - nije. Novu vladu ce od sada procenjivati na osnovu rezultata, a ne obecanja.

Deyan Kiuranov je direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji.