Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

U Poseti Kadareu

Ismail Kadare, najpoznatiji pesnik i pisac Albanije govori za IWPR o svojim nadama i strahovanjima.
By Nehat Islami

IWPR: Tokom posljednje sedmice, makedonske oruzane snage bombardovale su pozicije albanske gerile u okolini Kumanova. Zivot su izgubili neki civili, a unisteno je na stotine kuca. Iako je medjunarodna zajednica uspela da nagovori vladu da prosiri vladajucu koaliciju, postoji strahovanje da bi konflikt mogao da izmakne kontroli. Da li je to neizbezno?


KADARE: Najvaznija stvar u ovom trenutku je da se zaustavi ubijanje i okonca bombardovanje albanskih sela. Bombardovanje sopstvenog naroda ne predstavlja pravo resenje. Dijalog je jedini pravi put. Za pregovarackim stolom trebalo bi da se nadju ljudi koji su sposobni da vrate mir u regionu, a pri tome ne bi trebalo da bude tabu tema, jer je to dovelo do zastoja prethodnih pregovora. Cekam i nadam se da ce Oslobodilacka nacionalna armija, ONA, ipak naci svoje mesto u mirnovnom procesu u Makedoniji.


Svi treba da rade kako bi spasili Makedoniju od dalje eskalacije rata. Ima ljudi koji kazu: "Dok god se ne budu postovala prava Albanaca, bice rata". Reci tako nesto nije prava stvar u ovom trenutku. Polaganje oruzja je jedina razumna akcija.


Dalja radikalizacija misljenja mogla di stvoriti Liban na Balkanu i to bi bilo katastrofalno za sve, bez ozbira na njihovo enticko obelezje. Moramo da preduzmemo korake da se ne prosiri ova psihoza.


IWPR: Da li smatrate da sama Albanija moze biti faktor stabilnosti na Balkanu i pomoci da se nadje mirno resenje? Ovde mislim vise na Kosovo.


KADARE: Stabilna i mirna Albanija bice od izuzetne pomoci Albancima, ma gde se oni nalazili. Najbolji nacin na koji Albanija moze pomoci Kosovu danas u njegovoj pravednoj borbi za nezavisnost, jeste da posluzi kao primer stabilne i ozbiljne drzave sa demokratskim institucijama, zemlje koja je za sobom ostavila anarhiju do koje je dospela nekoliko puta u toku poslednje decenije. Svaki korak ka stabilnosti u Albaniji ima direktan uticaj na aspiracije Kosova ka nezavisnosti.


IWPR: Sta je sa tenzijama u dolini Preseva?


KADARE: Mislim da ce Albanci u dolini Preseva postici znacajnu pobedu ukoliko sebi obezbede osnovna ljudska prava i ukoliko im bude dozvoljeno da zive normalnim zivotom, za razliku od patnje koju su trpeli u proslosti. Za sada su oni deo druge drzave, manjina poput mnogih drugih na Balkanu.


U Albaniji zivi grcka manjina, kao sto ima manjina u Bugarskoj, Makedoniji i drugim zemljama, kao i na Kosovu. Ukoliko se slozimo da postujemo prava manjina, onda se taj princip mora svuda pimenjivati, a ne samo kad nama to odgovara. Problem manjina postoji svudge u Evropi i Albanci iz Preseva deo su toga procesa, stoga oni imaju apsolutno pravo da zive i da se smatraju ravnopravnim u odnosu na druge gradjane Srbije. Niko im ne moze poreci da to nije pravedan zathev.


IWPR: Rekli ste vise puta da je koncept "Velika Albanija" smisljen od strane neprijatelja Albanaca. Na koga zapravo mislite?


KADARE: Mislim da je albanski narod pokusao i na kraju uspeo da dokaze medjunarodnoj zajednici da nema realne opasnosti od takozvane Velike Albanije. Po mom misljenju, taj demon su stvorili antialbanski elementi kako bi opravdali vrsenje pritiska na albanski narod.


Nazalost, nakon sto je medjunarodna zajednica prihvatila da taj rizik ne postoji, ovo pitanje se ponovo postavlja. Znate, jedna albanska partija nedavno je otvoreno podrzala koncept "Velike Albanije". Bilo je i drugih ekstremnih grupa i licnosti koji su prizivali ovog duha.


Moramo da razjasnimo jednu stvar: albanski narod ima pravo, kao i svi narodi sveta da zeli jednog dana, ukoliko se steknu pravi uslovi i ukoliko to Albanci budu zeleli, da ponovo stvori ujedinjeni albanski region.


Medjutim, Albanci ovo ne zele da postignu nasiljem, niti oni zele da se odmah bave ovim pitanjem. Ovaj jedinstven albanski prostor, ukoliko jednog dana dodje do njegovog stvaranja, trebalo bi stvarati u okviru demokratskog i integrisanog Balkana.


Tako, ukoliko Balkan bude integrisan u Evropu, ukoliko medjudrzavne granice izgube znacaj, ukoliko dodje do slobodnog kretanja ljudi, kultura i roba, nema razloga sprecavati Albance da uzivaju nesto sto imaju svi ostali narodi.


IWPR: Istorija je pokazala da stanovnici Balkana nisu nikada mogli sami resavati svoje probleme bez medjunarodne intervencije. Sve balkanske zemlje zele da se pridruze Evropi sto je pre moguce. Kakva su ocekivanja Albanaca?


KADARE: Od svih ostalih balkanskih naroda, Albanci najvise zele da se pridruze Evropi. Albanci gledaju u Evropu zbog primenjivanja medjunarodnih zakona i ljudskih prava. U interesu je Albanaca da se Balkan u celini priblizi Evropi.


IWPR: Kako se osecate sada u Albaniji, sta mislite o promenama do kojih je poslednjih godina doslo u zemlji?


KADARE: Albanija se razvija, ali vise zahvaljujuci vitalnosti samog naroda nego politickim strukturama. Svako moze da oseti da ljudi ovde zele nadoknaditi izgubljeno vreme. Vidi se da u zemlji ima velikih ekonomskih aktivnosti.


Nazalost, drzava sa svoje strane ne preduzima nista da to olaksa. U zemlji ima velikih problema, vecinom onih koji se ticu odnosa vlade i opozicije. U poslednje vreme primecujem izvesna poboljsanja: ima manje politickih pritisaka, to je dobar znak. Sada partije pokazuju vecu spremnost da nadju kompromisna resenja, ali je to jos uvek daleko od stvarnog politickog napretka u Albaniji.


IWPR: Promene polako dolaze i u Srbiju. Milosevic je iza resetaka, ali srpsko drustvo je jos uvek podeljeno na one koji se zalazu za stvarne promene i one koji ih u tome zele spreciti. Koliko ce, po vasem misljenju, proteci vremena pre nego to se Srbija suoci sa sopstvenom proslocu?


KADARE: Istorija je pokazala da je potrebno duze vreme da se posledice politickog varvarstva ociste iz zemlje. Potrebno je odstraniti otrov koji se vremenom natalozio. Bilo bi naivno verovati da ce u Srbiji uskoro zavladati demokratija. To nece biti tako lako.


Stanovnici Balkana trebalo bi da ociste svoju savest, da se suoce sa zlocinima koje su pocinili u proslosti. Cak i oni intelektualci koji su ucestvovali ili organizovali zlocine na Balkanu trebalo bi da nadju moralnu snagu da to ucine. Bez toga nece biti napretka.


Nehat Islami je koordinator IWPR projekta u Pristini.


Ismail Kadare rodjen je 1936. godine u Djirokastri pored granice s Grckom. Studirao je na Univerzitetu u Tirani i Institutu Gorki u Moskvi. Njegova dela objavljena su na preko 40 jezika. Kadare je vise puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za knjizevnost. Iako je postigao neku vrstu primirja s komunistickim vlastima, bio je primoran da napusti zemlju 1990.godine i preseli se u Pariz.