Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

U Bosni cvetaju javne kuce

Vlasti u Bosni pokusavaju da zaustave talas prostitutki iz istocne Evrope koje dolaze u ovu zemlju.
By Emir Imamovic

“Kada skupim novac, otvoricu prodavnicu kod kuce”, kaze Elena, prostitutka rodom iz Ukrajine koja radi u Bosni. “Vise se ne nadam udaji, ali zelim da budem dobra majka svom detetu”.


Elena kaze da zaradjuje 30 nemackih maraka po jednom seksualnom odnosu. Svoju zaradu dopunjava ciscenjem javne kuce u kojoj radi.


Trgovina seksom cveta u Bosni. Grupe zena svakodnevno se svercuju preko slabo cuvanih granica Bosne, a mnoge od nih zavrsavaju u brojim javnim kucama ove republike.


Vecina njih dolazi iz siromasnih istocnoevropskih zemalja kao sto su Ukraine, Moldova, Lithuania, Rumunia ili Bulgaria. Mnoge od njih kupuju i preprodaju razne kriminalne bande, bedno su placene, ukoliko ih uopste placaju i zive u uzasnim uslovima.


“Sokirana sam koliko se mnogo strankinja ovde prodaju kao da su roblje, i to sam videla po celoj Bosni”, rekla je Elizabeth Rehn, specijalni izaslanik UN. Ona je ovo primetila pre dve godine, od tada je problem postao jos gori.


Samo u toku proslog meseca UN su rekle da je bosansko srpska policija spasila 33 zene koje su bile primorane na prostituciju u toku racije na nocni klub u Prijedoru. Neke od njih imale su samo cetrnaest godina.


Prvi bordeli nastali su u mestu zvanom "Arizona market" pored Brckog, koje se nalazi na granici izmedju Republike Srpske i hrvatsko-muslimanske granice.


Prostitucija cveta u pogranicnim predelima jer omogucava brz i lak beg od policijskih racija. U toku nedavne akcije savezne policije na jedan bordel izgradjen tacno na granici izmedju Federacije I Republike Srpske, grupa devojaka je sa vlasnikom jednostavno presla u deo kuce koji se nalazi u Republici Srpskoj i tako se spasla od racije.


Oblast oko Zenice u centralnoj Bosni, narocito je popularna u trgovini seksom koja se sastoji od ulicne prostitucije do ekskluzivnih javnih kuca.


Bosanske zene gotovo da nisu zastupljene u ovim lokalnim prostitucionim reketima, jer se vlasnici bordela plase da bi lokalne devojke najverovatnije izazvale nepozeljnu paznju policije.


Umesto toga, njih salju na rad u inostranstvo, obicno u Holland i Switzerland, gde u vecini slucajeva zavrsavaju na ulici.


Upotreba prostitutki u Bosni je tako rasirena da su vlasti izdale javno upozorenje da su veoma popularne Rumunke, ciji su klijenti bili i nekoliko lokalnih zvanicnika, zarazene sifilisom.


Pokusaji lokalne policije i medjunarodnih snaga da prekinu dovodjenje prostitutki u Bosnu nisu urodili plodom. Sluzbe javnog reda deportuju one koje uhapse u bordelima, ali umesto njih ubrzo dolaze druge.


Mnoge strankinje koje rade u industriji seksa rade to dobrovoljno, ali je i znatan broj privucen u Bosnu obecanjima da ce raditi kao kelnerice, dadilje ili bebisiterke.


One nemaju mnogo mogucnosti za bezanje, jer nemaju novac ni potrebna dokumenta. Takodje se plase da ce ih sefovi pretuci ukoliko ih uhvate. Od aprila ove godine oko 185 strankinja, vecinom iz Moldave i Rumunije, obratile su se za pomoc medjunarodnoj policiji u Bosni tvrdeci da su bile primorane da se upuste u prostituciju.


Prostitucija je samo jedan ogranak veoma dobro razvijene industrije seksa na Balkanu koju kontrolise mafija.


Ovaj posao vodi ukrajinska i ruska mafija. Njihovi "kuriri” svercuju devojke u Srbiju gde ih preuzimaju lokalne kriminalne bande. Njih prodaju u Beogradu, kriminalci placaju oko tri do cetiri hiljade maraka po devojci.


Njihova dokumenta se konfiskuju, a zatim ih salju na rad od nekoliko meseci po gradovima Srbije. Posle toga, prodaju ih u Bosnu ili negde drugde na Balkanu.


Velike grupe stranih prostitutki pocele su pristizati na Balkan 1996.godine, ubrzo posle potpisivanja Daytonskog sporazuma kojim je zaustavljen rat u Bosni. Njihovi prvi klijenti bili su pripadnici Sfor trupa u javnim kucama u Bijeljini, gradu u Republici Srpskoj blizu granice sa Srbijom.


Kasnije, sve veca korupcija u Srbiji i Albaniji, dolazak NATO trupa na Kosovo omogucilli su ekspanziju ovog biznisa i doneli bogatstvo organizatorima ove trgovine kakvo su mogli samo da sanjaju.


Emir Imamovic pise za sarajevski nedeljni list “Dani”.