Tvrdokorni desnicari se nadaju uspehu
Radikali su uspeli da spoje populisticki nacionalizam sa socijalnim nezadovoljstvom.
Tvrdokorni desnicari se nadaju uspehu
Radikali su uspeli da spoje populisticki nacionalizam sa socijalnim nezadovoljstvom.
Malo je koji novinar propustio priliku da isproba legendarno gostoprimstvo Srpske radikalne stranke, SRS, u njihovom izbornom stabu u Beogradu tokom izborne noci 13. juna.
Sediste nacionalisticke stranke je dobro poznato po svojim obilnim porcijama tradicionalne pecene prasetine koja se sluzi gostima i posetiocima, a da ne pominjemo domacu kajsijevacu koju pravi predsednicki kandidat radikala – Tomislav Nikolic licno.
Insistiranje na tradicionalnoj domacinskoj hrani i picu je tipicno za stranku koja je oduvek zelela da se u javnosti predstavi kao glas naroda, ustajuci u zastitu srpskog narodnog bica, a protiv smutljivih stranaca i njihovih prijatelja – liberala iz velikog grada.
Pobedu na parlamentarnim izborima 28. decembra prosle godine, SRS je slavila na slican nacin sa romskim trubackim orkestrom sa juga Srbije koji je svirao patriotske pesme o srpskim herojima i njihovim podvizima iz slavne proslosti.
Medjutim, 13. juna, mada je pocetak noci u izbornom stabu SRS-a obecavao, ocekivana zabava je izostala.
Ciganski trubacki orkestar iz Vladicinog Hana se nije pojavio jer mu obezbedjenje SRS-a nije dozvolilo da udje u stranacke prostorije.
Muzicarima koji su bili prinudjeni da se iste noci vrate u Vladicin Han, gradic na jugu Srbije, receno je da dodju za 14 dana na proslavu Nikoliceve pobede u drugom krugu izbora.
Da li ce izborni stab SRS-a uopste imati priliku da cuju muzicku ponudu ovog trubackog orkestra je, medjutim, sasvim neizvesno. Mada je Nikolic osvojio najvise glasova u prvom krugu – nesto preko 30 odsto, mnogi stranacki zvanicnici su delovali zabrinuto kada su culi rezultate.
Razlika izmedju Nikolica i njegovog najblizeg rivala, Borisa Tadica iz Demokratske stranke, DS, je bila manja nego sto se ocekivalo jer je Tadic osvojio 27 odsto glasova.
Nezvanicno, stranacki zvanicnici su krivili srpskog tajkuna Bogoljuba Karica, poreklom sa Kosova, da im je preoteo njihove pristalice. Karic, autsajder koji je sve iznenadio u prvom krugu predsednickih izbora, uzeo je 18 odsto glasova sto je Nikolica navelo da ustvrdi na konferenciji za stampu da je Karicu "nalozeno" da mu preotme glasove.
Uprkos ovom udarcu koji je stranka pretrpela u prvom krugu, niko ne ocekuje da ce SRS tako brzo nestati sa srpske politicke scene kao znacajna politicka snaga.
Tvrdokorno nacionalisticka SRS je najjaca stranka u Srbiji od proteklih decembarski vanrednih parlamentarnih izbora, uprkos slomu projekta iz devedesetih – "Velike Srbije" na rusevinama Jugoslavije – i cinjenice da je njen lider Vojislav Šeselj zavrsio na sudjenju za ratne zlocine u Hagu.
Sociolog Zoran Stojiljkovic sa Fakulteta politickih nauka objasnjava rast popularnosti SRS nezadovoljstvom stanovnistva demokratskim promenama od 2000. godine, kada je pao rezim Slobodana Milosevica.
Stojiljkovic je izjavio za IWPR da su radikali uspesno iskoristili strahovanja obicnih ljudi u vezi sa "gorucim nacionalnim i socijalnim problemima".
Po njegovom misljenju, gradjani dozivljavaju SRS kao autenticnu snagu vernu nekakvom srpskom nacionalnom programu teritorijalne ekspanzije, a uz to, ova stranka odrazava neprikriveno socijalno nezadovoljstvo.
Stojiljkovic podseca da je u svim istrazivanjima javnog mnjenja, vise od 40 odsto stanovnistva izjavilo da zivi nepodnosljivo i da je situacija u drustvu jos gora.
"Zahvaljujuci kratkotrajnom pamcenju ljudi, radikali su dosli u poziciju nekog treceg izbora – kao da su amnestirani za svoju pomoc vladavini Milosevicevih socijalista do 2000. godine", kaze Stojiljkovic.
Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Markovic smatra da je "nezaposlenost glavni razlog sto ljudi glasaju za SRS".
Sva istrazivanja javnog mnjenja u Srbiji pokazala su da za SRS glasaju nizi socijalni slojevi, koji sebe smatraju "zrtvama srpske tranzicije" od socijalizma ka kapitalistickom drustvu.
Uprkos zvanicnom partijskom programu koji odise vatrenim nacionalizmom, Nikolic se usredsredjivao na nezaposlenost i visoke cene osnovnih prehrambenih artikala u svojim predizbornim kampanjama, obecavajuci uoci novembarskih predsednickih izbora da ce ograniciti cenu vekne hleba na tri dinara (oko dva americka centa).
Takva obecanja, ma kako bi ih tesko bilo ispuniti, privukla su mnoge glasace. Jedna sredovecna zena kaze za IWPR da je "ostala bez posla tokom tranzicije", te da se raduje niskim cenama hrane kada Nikolic postane predsednik.
"Ako Toma pobedi, bice hleba za sve nas," smatra ona. "Kada su radikali bili na vlasti za vreme NATO agresije na nasu zemlju [1999. godine], niko nije bio gladan."
Druga sredovecna radnica drzavnog preduzeca kaze da glasa za SRS jer sada u Srbiji zivi gore nego pod Milosevicem nakon demokratskih promena.
"Plata mi je mizerna, kasni i po nekoliko meseci, dok nas direktor zaradjuje vise nego njegove kolege na Zapadu", kaze ona.
Dok su vladali socijalisti i radikali, istice ona, tesko se zivelo, ali su socijalne razlike bile znatno manje.
Davor Djurdjevic, Srbin iz Sarajeva star 36 godina, kaze da je glasao za Nikolica prvenstveno zbog njegovih nacionalistickih stavova.
Mada Nikolic u javnosti pridaje manje vaznosti ovom pitanju, Šeselj insistira da je i dalje privrzen ideji stvaranja velike srpske drzave koja bi obuhvatila veci deo Hrvatske i Bosne.
"Nikolic je svestan da se program Velike Srbije danas moze ostvariti samo diplomatskim sredstvima, pod uslovom da Hrvatska postane stvarno demokratska drzava i dozvoli povratak svim Srbima", kaze Djurdjevic.
Mada se radikali protive izrucenju optuzenih za ratne zlocine Haskom tribunalu, Djurdjevic smatra da bi oni, ako bi dosli na vlast, morali da ispune i tu medjunarodnu obavezu.
"Vecina stanovnistva smatra da je Ratko Mladic dobar lik, ali ne bi bilo vecih protesta u Srbiji ako bi ga isporucili Hagu," smatra on.
Ovakvo odsustvo bilo kakve gorljivosti po pitanju Haskog tribunala samo podseca na cinjenicu da su radikali, pod Nikolicem, ublazili svoj tvrdokorni javni nastup.
Dani kada je Šeselj obecavao da ce zardjalim kasikama iskopati Hrvatima oci su davno prosli, jer je Nikolic skloniji ideji da se ideja o Velikoj Srbiji moze ostvariti putem finog diplomatskog nastupa, a da se ne ispali ni metak.
Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, Zoran Vacic, podseca da su radikali "znacajno upristojili svoju politiku nakon odlaska njihovog predsednika Vojislava Šeselja u Hag".
"To je i osnovni razlog zasto im je rejting za tri i po godine sa oko 300.000 glasova skocio na oko milion", kaze Vacic.
Zeljko Vojinovic, direktor agencije za politicki menadzment i marketing "Senat", kaze da su se "radikali pokazali kao najozbiljnija politicka stranka u Srbiji".
"Imidz radikala pomeren je prema biracima, o cemu svedoci izbegavanje ekstremizma u javnim nastupima, a po kome su ranije bili poznati", kaze Vojinovic.
Kampanja SRS je okrenuta ne samo ka Srbiji nego i ka Evropi, istice Vojinovic i napominje da je ona "samo deo jedne dugorocne strategije ove stranke".
Zoran Stojiljkovic kaze da SRS verbalno "napusta radikalnu poziciju, ali odaju utisak izvesne doslednosti", sto korespondira sa nacionalisticki tvrdokornim delom birackog tela od 15 do 20 odsto.
Radikali su zadrzali to svoje "cvrsto biracko telo" od oko 500.000 biraca, ali su uspeli i da privuku veliki broj takozvanih zrtava tranzicije, smatra Stojiljkovic.
"U kontekstu svadja izmedju demokratskih politickih aktera u Srbiji, radikali se cine svi privlacnijima i uverljivijima siroj javnosti."
Tokom izborne noci 13. juna, istinski privrzenici nacionalnoj stvari su bili ti koji su dominirali dogadjanjima u izbornom stabu.
Jedan od njih je bio ratni veteran smesten u svoja invalidska kolica.
Sredovecni covek nije zeleo da se predstavi, te je samo rekao da je nakon ranjavanja za vreme jednog od "oslobodilackih ratova" tokom devedesetih godina pomoc dobio od ogranka Srpske radikalne stranke u Zemunu. "Glasam za SRS jer su jedino oni prave patriote," izjavio je on za IWPR.
Vladimir Sudar je novinar magazina "Reporter".
