Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

TVRDNJA DA SE ZAPAD TAJNO DOGOVARAO SA KARADŽIĆEM – „SMEŠNA“

Bivši američki izaslanik za pitanja ratnih zločina odbacuje tvrdnju da je Zapad jednom od ključnih osumnjičenih bosanskih Srba dopustio da pobegne.
By IWPR ICTY
Nekadašnji američki diplomata zadužen za pitanja ratnih zločina odbacio je kao smešne i sramne navode bivše predstavnice za štampu glavne tužiteljice Haškog tribunala, po kojima su Amerika i ostale vodeće zapadne zemlje svesno opstruirale hapšenje jednog od ključnih osumnjičenika.



Florans Hartman (Florence Hartmann) je te navode iznela u svojoj novoj knjizi – pod naslovom „Mir i kazna“ – kojom se Sjedinjene Države, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Rusija optužuju da su Radovanu Karadžiću dopustile da umakne pravdi.



Tribunal je Karadžića optužio za genocid 1996. godine.



„Tvrdnje koje je Hartmanova iznela u svojoj knjizi treba shvatiti veoma ozbiljno, pogotovo one koje se tiču navodnog dogovora . . . da Karadžića ne treba hapsiti“, izjavio je Nedžad Latić, predsednik Narodne bošnjačke stranke (NBS), jedne od najjačih bošnjačkih stranaka u Bosni.



Glavna tužiteljica UN-a za ratne zločine, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), optužila je svojevremeno velike sile da im nedostaje politička volja za pronalaženje Karadžića, koji je još uvek na slobodi; ali je ipak neobično da ih neko ko je tako tesno povezan sa tužilaštvom optuži da svesno vrše opstrukciju pravde.



Suština optužbi protiv Karadžića – nekadašnjeg političkog lidera bosanskih Srba – svodi se na to da je on, zajedno sa Ratkom Mladićem (bivšim vojnim zapovednikom bosanskih Srba) organizovao pokolj 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u gradu Srebrenici, odnosno najveće masovno pogubljenje u Evropi nakon Drugog Svetskog rata.



„Ne mislim da će ova knjiga, koliko god bila provokativna, išta promeniti“, rekao je izveštač sarajevskog Dnevnog avaza Sead Numanović.



„Kada bi parlamenti zemalja koje je Hartmanova u svojoj knjizi pomenula u lošem svetlu reagovali i pokrenuli istragu koja bi se ticala tih navoda, imao bih neku nadu da se stvari mogu promeniti.“



Optužbe su, međutim, već izazvale zvaničnu reakciju – Srbije. Kako navodi beogradski Radio B92, srbijanski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, započeo je istragu o navodnom dogovoru između Karadžića i zapadnih zvaničnika. On je rekao i da će to pitanje pokrenuti na sastanku sa Del Ponteovom, koji bi ove sedmice trebalo da bude održan u srbijanskoj prestonici.



Američki su zvaničnici gnevno odbacili tvrdnje Hartmanove. „Te optužbe su smešne. Učinili smo ogroman napor da Karadžić bude uhapšen i sramotno je da knjiga o tako bitnoj stvari sadrži netačne informacije i zaključke koji obmanjuju“, izjavio je za bosanski Dnevni avaz Pjer-Rišar Prosper (Pierre-Richard Prosper), bivši ambasador SAD-a za pitanja ratnih zločina.



No, advokati hrvatskih generala optuženih za ratne zločine počinjene 1995. godine, tokom Operacije Oluja – kada su zauzeti oni delovi Hrvatske koji su se prethodno nalazili pod zaštitom UN-a, te navodno proterani tamošnji Srbi - jedva su dočekali ovu knjigu.



Advokati su ukazali na one odlomke iz knjige u kojima se tvrdi da su Amerikanci sudelovali u planiranju te kontroverzne operacije i da su Srbi svojevoljno otišli. U knjizi se navodi i da su Amerikanci od Del Ponteove tražili da povuče optužbe protiv bivšeg generala Ante Gotovine.



Advokat optuženog generala Mladena Markača, Goran Mikuličić, kazao je kako je već naručio primerak knjige, ne čekajući da bude prevedena na hrvatski.



„Zbilja ćemo uzeti u obzir novu knjigu Hartmanove“, izjavio je Mikuličić za IWPR, odgovarajući na pitanje o potencijalnom značaju te publikacije za Markačev slučaj.



Rekao je i da će – premda se on lično ne slaže sa nekim zaključcima Hartmanove – njegov tim odbrane pokušati da pronađe dokumenta na kojima ona temelji svoju argumentaciju.



Pogotovo je zainteresovan da pronađe dokaz za to da su se hrvatski Srbi povukli po naređenju srpskog rukovodstva, odnosno da ih nije proterala hrvatska vojska.



Gotovinin branilac Luka Mišetić pak tvrdi da bi Hartmanova mogla biti pozvana da svedoči, s obzirom na njene tvrdnje u vezi sa srpskim egzodusom iz Hrvatske, koji je – kako stoji u knjizi – bio koordiniran sa američkim snagama.



S druge strane, tužioci su odbili da se izjasne o tome kako bi se knjiga mogla odraziti na njihov slučaj.



Nekadašnji mirovni posrednik Bila Klintona (Bill Clinton) za zemlje bivše Jugoslavije porekao je da je od Del Ponteove tražio da povuče optužbe protiv Gotovine, koji se u samoj Hrvatskoj uglavnom doživljava kao heroj.



Naime, Robert Gelbard je za nedeljnik Globus potvrdio da je razgovarao sa Del Ponteovom, ali je naglasio da je tom prilikom uglavnom raspravljano o mogućnosti predaje optuženog generala.