Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change
Tuzilastvo zahteva od suda da donese odluku
Danasnje dugo cekano 'poslednje' rociste o pitanjima Milosevicevog zdravstvenog stanja i postavljenju branioca zavrsilo se nakon skoro tri sata Milosevicevom primedbom da mu 'do danas nije na pamet palo' da bi branilac mogao da bude postavljen uprkos njegovom protivljenju. To je bio razlog, rekao je Milosevic pred sudom, sto nije zatrazio da bude pregledan od strane medicinskog strucnjaka po svom izboru dok sud nije postao spreman da postavi branioca po savetu njegovog lekara i nezavisnog medicinskog strucnjaka po kome okrivljeni zdravstveno nije sposoban da nastavi da se sam brani.
Milosevic je doveo u pitanje nezavisnost strucnjaka postavljenog od strane suda, belgijskog lekara, posto je sediste NATO u Belgiji, sto je primedba koju je tuzilac nazvao 'apsurdnom'. Optuzeni je zahtevao da da pregledaju lekari po njegovom izboru – iz Rusije, Grcke i Srbije. Ovo bi moglo biti prigodno ako su doktori koji su ga pregledali bili eksperti tuzilastva – i da je on to pitanje istakao ranije. Medicinski nalazi o njegovoj nesposobnosti da nastavi da se sam brani poticu iz izvestaja podnetog 26.jula, iza koga je sledilo nekoliko drugih izvestaja koji su sadrzali isti zakljucak. Optuzeni je imao dovoljno vremena da zahteva medicinski pregled od strane eksperta koga bi sam izabrao. Time sto to nije zahtevao do danas, kada izgleda da je sud blizu postavljenju branioca, cini da ovo izgleda kao jos jedan manevar da bi se potrosilo jos vremena.
Medicinski izvestaji su takodje pokazali da je Milosevic manipulisao sudom time sto je manipulisao svojim zdravstvenim stanjem, naveo je tuzilac Dzefri Najs. Testovi su pokazali da je on odbijao da uzima lekove koji su mu prepisani, i da je uzimao druge lekove po sopstvenoj volji bez lekarskog nadzora. To implicira da je optuzeni namerno podizao svoj krvni pritisak da bi imao vise vremena za pripremu odbrane, koja je trebalo da pocne u maju nakon tromesecnog prekida. Najs je podsetio vece da je Milosevic insistirao na tome da ne moze da bude spreman pre septembra – i da je sada septembar. Milosevic je sa ogorcenjem negirao nalaz lekara da je odbijao da uzima prepisane lekove.
Tuzilac je takodje naveo da bi sud trebalo da nametne branioca ne samo zbog toga sto su lekari utvrdili da je Milosevic nesposoban da nastavi da se brani sam zbog svog stanja i efekata na ro stanje tokom dve godine sudjenja, nego i zbog toga sto Milosevic nastavlja i sto ce nastaviti da opstruira postupak i, jos vaznije, da ih koristi za svoje sopstvene nepravne ciljeve, odnosno kao platformu da predstavi svoje politicke poglede. Izgleda da je sugestija tuzioca da sud ne bi trebalo da dozvoli tu zloupotrebu.
Treci razlog koji je Najs ponudio za postavljanje branioca je ono sto on naziva kao stvari 'etikete'. 'Doslo je vreme kada se sudu ima pristupati kako to dolikuje i sud ne bi trebalo da tolerise nacin na koji se slucaj prezentuje'. Najs je spomenuo Milosevicev nacin obracanja sudu kao 'nelegalnom sudu' i tuziocu kao 'takozvanom tuziocu'. Kada Milosevic poziva svedoke i obraca se sudu na ovaj nacin, to ohrabruje svedoke da takodje ne postuju sud, sto opet moze imati efekat na istinitost njihovih iskaza.
Sudija Bonomi je kasnije prekinuo izlaganje prijatelja suda da se notira njegov prigovor na Milosevicevu primedbu datu tokom uvodne reci o sudu kao delu zajednickog zlocinackog poduhvata. 'Bila je to flagrantna uvreda suda', rekao je on, obrazlazuci da nije intervenisao u tom trenutku jer je okrivljenom generalno dozvoljeno da da svoju uvodnu rec bez prekida. Bez obzira na to, sudija Bonomi rekao je da je njegovo misljenje da bi sud trebalo da se pozabavi takvim komentarima cim se oni izreknu. On je rekao i da takvi komentari mozda ne podrzavaju postavljanje branioca.
Najs je zapoceo svoje usmeno izlaganje savetom vecu: 'Tamo gde se racionalna i razumna osoba nadje u sukobu protiv nekoga iracionalnog i nerazumnog, ponekad postoji iskusenje da se veruje da ce se suprotna strana ponasati razumno. To proistice iz verovanja razumne osobe da nema sanse za napretkom bez poteza jednog ili drugog i da se nerazumna osoba nece zatezati.' Najs je nastavio: 'Ovo vece, racionalno i razumno do ekstrema, suocilo se sa tvrdoglavoscu i nepopostljivoscu okrivljenog koje se stalno ponavlja.' Pa ipak, Milosevic nastavlja da trosi vreme na irelevantne stvari, a zatim nastavlja da trazi vise, bas kao sto je ucinio juce, istakao je tuzilac. Kontinuirano prilagodjavanje suda nije ucinilo nista da se to ponasanje promeni. I uistinu, okrivljeni to koristi u potpunosti.
Zamolivsi sud da to ima na umu, Najs je istakao da odredbe o pravu nekoga da se sam brani nisu apsolutne. Prvo, on je istakao da se pred domacim sudovima velika vecina okrivljenih pridrzava zahteva sudske procedure – ne zato sto postuju zakon ili sudije, vec zbog toga sto nalaze da im je to u najboljem interesu. Milosevic, rekao je on, ne nalazi da je to u njegovom interesu, posto njegov cilj nije da se brani nego da iskoristi postupak da se 'obrati drugoj publici (a ne sudijama) svojim shvatanjima o dogadjajima i razumevanjem istorije'. Jedini nacin da se on pridrzava (pravila) jeste da se preduzmu akcije da se okrivljeni smesti u okvire sistema koji ne priznaje. Nacin na koji on izvodi svoju odbranu mora se uklopiti u zahteve suda 'da se postigne pravda, a ne da se sluzi nepravnim ciljevima optuzenog'.
Prihvatajuci da je anglosaksonski sistem popustljiviji prema pravu na samozastupanje, glavna tuziteljica Karla Del Ponte, u preliminarnom obracanju sudu je naglasila da to pravo nije apsolutno. Cak i Vrhovni sud SAD smatra da interes integriteta sudskog postupka preteze nad pravom okrivljenog da se sam brani. Cak sta vise, zakoni su usvojeni u celom Ujedinjenom Kraljevstvu (takodje zemlji anglosaksonskog sistema) kojima je predvidjen izuzetak prava na samozastupanje za optuzene za seksualne delikte – u cilju uklanjanja mogucnosti za daljim maltretiranjem i ponizavanjem zrtava.
Del Ponte je posebno naglasila da MKSJ potice i od anglosaksonske i od kontinentalne pravne tradicije i 'da ima privilegiju i obavezu da gleda u obe da bi nasao resenja'. Prihvatajuci postojanje (barem nekakvog) javnog protivljenja da se nametne branilac, ona je zatrazila od suda da 'nadje samopouzdanja da primeni [zakon koji je neophodan da bi se postigla pravda], nevezano od javnih argumenata'. Najs je dodao da razlozi da zemlje kontinentalnog sistema ne dozvoljavaju samozastupanje u ozbiljnim slucajevima moraju jednako biti primenjeni i ovde: da bi se ostvario cilj postizanja pravde, i donela objektivnost u izvodjenju odbrane.
Nudeci jos jedno upozorenje vecu, Najs je sudije podsetio da ne treba davati specijalni tretman Milosevicu bilo zbog 'tezine optuzbi bilo zbog njegovog jednom 'pomerenog' polozaja'.
Sa svoje strane, Milosevic je bio uporan da je zastupanje od strane branioca 'neprihvatljivo'. On je prihvatio da ne priznaje legitimitet tribunala i da ucestvuje samo da bi iskoristio mogucnost da kaze istinu. 'To nije misterija', rekao je on. Medjutim, opruzeni je naveo da on ima apsolutno pravo da se sam brani. 'Pokojni sudija Mej je, kada smo to zadnji put raspravljali, istakao da moje pravo da se sam branim ne moze doci u pitanje.' To nije sve sto je sudija Mej rekao – i sasvim sigurno ne poslednjih nekoliko puta kada se ovo pitanje postavilo. U stvari, sudija je Milosevicu direktno rekao da, iako je njemu dozvoljeno da se sam brani, njegovo pravo nije apsolutno i sud to pitanje drzi otvorenim. Sudija Robinson podsetio je Milosevica na poziciju suda.
Prijatelj suda Stiven Kej sugerisao je da Milosevic nije imao nameru da uvredi sud (ovo je izazvano intervencijom sudije Bonomija koja je prethodno navedena) i da sve strane s vremena na vreme prekoracuju liniju (nije naveo primere). Medjutim, pravo pitanje je pitanje Milosevicevog zdravlja, rekao je Kej. Primecujuci da sud prvo treba da odluci da li je Milosevic sposoban da nastavi sa svojom odbranom, prijatelj suda je ipak sugerisao da pravna pomoc njemu moze biti pruzena kroz njegove saradnike ili putem branioca po izboru okrivljenog za takve ciljeve kao sto su ispitivanje svedoka, pravljenje strategije ili, kada on to pozeli, predstavljanje dokaza. Kej je naglasio da Milosevicevo pravo da se sam brani ne bi trebalo da bude oduzeto uprkos medicinskim izvestajima.
Najs je prigovorio da bi Kejov predlog omogucio optuzenom da kontrolise postupak. Umesto toga, naveo je on, branilac bi trebalo da bude postavljen cak i ukoliko on ili ona ne bi radili nista drugo osim da prate postupak pred sudom. Prisustvo branioca predstavljalo bi upozorenje Milosevicu da ako ponovo pocne da opstruira, da ce branilac preuzeti odbranu. Milosevic je protestvovao navodeci da je ovo bila pretnja njemu da ne sme da se razboli.
Iako je vece dalo pauzu od 10 minuta da bi pokusalo da donese odluku o ovom pitanju, to nije uspelo da uradi. Savetujuci stranama u postupku da budu spremne na odluku o zahtevu za postavljenjem branioca, sud je odlozio pretres. U tom trenutku Milosevic je zatrazio misljenje drugog lekara i rekao da je sokiran cinjenicom da branilac moze biti postavljen. Sud je cuo argumente o Milosevicevim zahtevima, a zatim odlozio pretres do sutra ujutro u 9 sati, kada ce verovatno biti doneta jasna odluka.
Milosevic je doveo u pitanje nezavisnost strucnjaka postavljenog od strane suda, belgijskog lekara, posto je sediste NATO u Belgiji, sto je primedba koju je tuzilac nazvao 'apsurdnom'. Optuzeni je zahtevao da da pregledaju lekari po njegovom izboru – iz Rusije, Grcke i Srbije. Ovo bi moglo biti prigodno ako su doktori koji su ga pregledali bili eksperti tuzilastva – i da je on to pitanje istakao ranije. Medicinski nalazi o njegovoj nesposobnosti da nastavi da se sam brani poticu iz izvestaja podnetog 26.jula, iza koga je sledilo nekoliko drugih izvestaja koji su sadrzali isti zakljucak. Optuzeni je imao dovoljno vremena da zahteva medicinski pregled od strane eksperta koga bi sam izabrao. Time sto to nije zahtevao do danas, kada izgleda da je sud blizu postavljenju branioca, cini da ovo izgleda kao jos jedan manevar da bi se potrosilo jos vremena.
Medicinski izvestaji su takodje pokazali da je Milosevic manipulisao sudom time sto je manipulisao svojim zdravstvenim stanjem, naveo je tuzilac Dzefri Najs. Testovi su pokazali da je on odbijao da uzima lekove koji su mu prepisani, i da je uzimao druge lekove po sopstvenoj volji bez lekarskog nadzora. To implicira da je optuzeni namerno podizao svoj krvni pritisak da bi imao vise vremena za pripremu odbrane, koja je trebalo da pocne u maju nakon tromesecnog prekida. Najs je podsetio vece da je Milosevic insistirao na tome da ne moze da bude spreman pre septembra – i da je sada septembar. Milosevic je sa ogorcenjem negirao nalaz lekara da je odbijao da uzima prepisane lekove.
Tuzilac je takodje naveo da bi sud trebalo da nametne branioca ne samo zbog toga sto su lekari utvrdili da je Milosevic nesposoban da nastavi da se brani sam zbog svog stanja i efekata na ro stanje tokom dve godine sudjenja, nego i zbog toga sto Milosevic nastavlja i sto ce nastaviti da opstruira postupak i, jos vaznije, da ih koristi za svoje sopstvene nepravne ciljeve, odnosno kao platformu da predstavi svoje politicke poglede. Izgleda da je sugestija tuzioca da sud ne bi trebalo da dozvoli tu zloupotrebu.
Treci razlog koji je Najs ponudio za postavljanje branioca je ono sto on naziva kao stvari 'etikete'. 'Doslo je vreme kada se sudu ima pristupati kako to dolikuje i sud ne bi trebalo da tolerise nacin na koji se slucaj prezentuje'. Najs je spomenuo Milosevicev nacin obracanja sudu kao 'nelegalnom sudu' i tuziocu kao 'takozvanom tuziocu'. Kada Milosevic poziva svedoke i obraca se sudu na ovaj nacin, to ohrabruje svedoke da takodje ne postuju sud, sto opet moze imati efekat na istinitost njihovih iskaza.
Sudija Bonomi je kasnije prekinuo izlaganje prijatelja suda da se notira njegov prigovor na Milosevicevu primedbu datu tokom uvodne reci o sudu kao delu zajednickog zlocinackog poduhvata. 'Bila je to flagrantna uvreda suda', rekao je on, obrazlazuci da nije intervenisao u tom trenutku jer je okrivljenom generalno dozvoljeno da da svoju uvodnu rec bez prekida. Bez obzira na to, sudija Bonomi rekao je da je njegovo misljenje da bi sud trebalo da se pozabavi takvim komentarima cim se oni izreknu. On je rekao i da takvi komentari mozda ne podrzavaju postavljanje branioca.
Najs je zapoceo svoje usmeno izlaganje savetom vecu: 'Tamo gde se racionalna i razumna osoba nadje u sukobu protiv nekoga iracionalnog i nerazumnog, ponekad postoji iskusenje da se veruje da ce se suprotna strana ponasati razumno. To proistice iz verovanja razumne osobe da nema sanse za napretkom bez poteza jednog ili drugog i da se nerazumna osoba nece zatezati.' Najs je nastavio: 'Ovo vece, racionalno i razumno do ekstrema, suocilo se sa tvrdoglavoscu i nepopostljivoscu okrivljenog koje se stalno ponavlja.' Pa ipak, Milosevic nastavlja da trosi vreme na irelevantne stvari, a zatim nastavlja da trazi vise, bas kao sto je ucinio juce, istakao je tuzilac. Kontinuirano prilagodjavanje suda nije ucinilo nista da se to ponasanje promeni. I uistinu, okrivljeni to koristi u potpunosti.
Zamolivsi sud da to ima na umu, Najs je istakao da odredbe o pravu nekoga da se sam brani nisu apsolutne. Prvo, on je istakao da se pred domacim sudovima velika vecina okrivljenih pridrzava zahteva sudske procedure – ne zato sto postuju zakon ili sudije, vec zbog toga sto nalaze da im je to u najboljem interesu. Milosevic, rekao je on, ne nalazi da je to u njegovom interesu, posto njegov cilj nije da se brani nego da iskoristi postupak da se 'obrati drugoj publici (a ne sudijama) svojim shvatanjima o dogadjajima i razumevanjem istorije'. Jedini nacin da se on pridrzava (pravila) jeste da se preduzmu akcije da se okrivljeni smesti u okvire sistema koji ne priznaje. Nacin na koji on izvodi svoju odbranu mora se uklopiti u zahteve suda 'da se postigne pravda, a ne da se sluzi nepravnim ciljevima optuzenog'.
Prihvatajuci da je anglosaksonski sistem popustljiviji prema pravu na samozastupanje, glavna tuziteljica Karla Del Ponte, u preliminarnom obracanju sudu je naglasila da to pravo nije apsolutno. Cak i Vrhovni sud SAD smatra da interes integriteta sudskog postupka preteze nad pravom okrivljenog da se sam brani. Cak sta vise, zakoni su usvojeni u celom Ujedinjenom Kraljevstvu (takodje zemlji anglosaksonskog sistema) kojima je predvidjen izuzetak prava na samozastupanje za optuzene za seksualne delikte – u cilju uklanjanja mogucnosti za daljim maltretiranjem i ponizavanjem zrtava.
Del Ponte je posebno naglasila da MKSJ potice i od anglosaksonske i od kontinentalne pravne tradicije i 'da ima privilegiju i obavezu da gleda u obe da bi nasao resenja'. Prihvatajuci postojanje (barem nekakvog) javnog protivljenja da se nametne branilac, ona je zatrazila od suda da 'nadje samopouzdanja da primeni [zakon koji je neophodan da bi se postigla pravda], nevezano od javnih argumenata'. Najs je dodao da razlozi da zemlje kontinentalnog sistema ne dozvoljavaju samozastupanje u ozbiljnim slucajevima moraju jednako biti primenjeni i ovde: da bi se ostvario cilj postizanja pravde, i donela objektivnost u izvodjenju odbrane.
Nudeci jos jedno upozorenje vecu, Najs je sudije podsetio da ne treba davati specijalni tretman Milosevicu bilo zbog 'tezine optuzbi bilo zbog njegovog jednom 'pomerenog' polozaja'.
Sa svoje strane, Milosevic je bio uporan da je zastupanje od strane branioca 'neprihvatljivo'. On je prihvatio da ne priznaje legitimitet tribunala i da ucestvuje samo da bi iskoristio mogucnost da kaze istinu. 'To nije misterija', rekao je on. Medjutim, opruzeni je naveo da on ima apsolutno pravo da se sam brani. 'Pokojni sudija Mej je, kada smo to zadnji put raspravljali, istakao da moje pravo da se sam branim ne moze doci u pitanje.' To nije sve sto je sudija Mej rekao – i sasvim sigurno ne poslednjih nekoliko puta kada se ovo pitanje postavilo. U stvari, sudija je Milosevicu direktno rekao da, iako je njemu dozvoljeno da se sam brani, njegovo pravo nije apsolutno i sud to pitanje drzi otvorenim. Sudija Robinson podsetio je Milosevica na poziciju suda.
Prijatelj suda Stiven Kej sugerisao je da Milosevic nije imao nameru da uvredi sud (ovo je izazvano intervencijom sudije Bonomija koja je prethodno navedena) i da sve strane s vremena na vreme prekoracuju liniju (nije naveo primere). Medjutim, pravo pitanje je pitanje Milosevicevog zdravlja, rekao je Kej. Primecujuci da sud prvo treba da odluci da li je Milosevic sposoban da nastavi sa svojom odbranom, prijatelj suda je ipak sugerisao da pravna pomoc njemu moze biti pruzena kroz njegove saradnike ili putem branioca po izboru okrivljenog za takve ciljeve kao sto su ispitivanje svedoka, pravljenje strategije ili, kada on to pozeli, predstavljanje dokaza. Kej je naglasio da Milosevicevo pravo da se sam brani ne bi trebalo da bude oduzeto uprkos medicinskim izvestajima.
Najs je prigovorio da bi Kejov predlog omogucio optuzenom da kontrolise postupak. Umesto toga, naveo je on, branilac bi trebalo da bude postavljen cak i ukoliko on ili ona ne bi radili nista drugo osim da prate postupak pred sudom. Prisustvo branioca predstavljalo bi upozorenje Milosevicu da ako ponovo pocne da opstruira, da ce branilac preuzeti odbranu. Milosevic je protestvovao navodeci da je ovo bila pretnja njemu da ne sme da se razboli.
Iako je vece dalo pauzu od 10 minuta da bi pokusalo da donese odluku o ovom pitanju, to nije uspelo da uradi. Savetujuci stranama u postupku da budu spremne na odluku o zahtevu za postavljenjem branioca, sud je odlozio pretres. U tom trenutku Milosevic je zatrazio misljenje drugog lekara i rekao da je sokiran cinjenicom da branilac moze biti postavljen. Sud je cuo argumente o Milosevicevim zahtevima, a zatim odlozio pretres do sutra ujutro u 9 sati, kada ce verovatno biti doneta jasna odluka.
