Tuzilastvo ulozilo zalbu zbog vremenskog ogranicenja

Sefica tuzilastva Karla Del Ponte se danas obratila Zalbenom vecu Medjunarodnog suda
sa molbom da odobri tuzilastvu da ulozi zalbu na odluku Pretresnog veca kojim je
tuzilastvu dat rok (koji istice 10.4. 2003.,) do kada moraju da iznesu sve dokaze protiv
Slobodana Milosevica. Milosevic je optuzen za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti i
geocid na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Predsednik Suda Klaud Jorda je
odmah formirao vece sastavljeno od trojica sudija Zalbenog veca, koji ce da odluce da li
da dozvoli tuzilastvu da ulozi zalbu u toku parnice.

Del Ponte smatra da je Pretresno vece prevazislo svoju nadleznost time sto je vremenski
ogranicilo tuzilastvo i da je time ukinulo tuzilastvu neka prava koja mu garantuje Statut
Medjunarodnog suda. “Sa postovanjem ukazujemo na to da se radi o fundamentalnom
pitanju -- o ravnotezi izmedju funkcija i odgovornosti organa Medjunarodnog suda, to
jest o obimu i o granicama sfera nadleznosti [tuzilastva i pretresnog veca].”

Gospodja Del
Ponte je potvrdila da po Pravilniku suda Pretresno vece ima odredjena prava sto se tice
odredjivanja “vremena koje se daje Tuziocu za iznosenje dokaza” (Pravilo 73bis (E)), ali
je naglasila da to ne znaci da tuzilastvu moze da se uskrati pravo da iznese sve dokaze
koje smatraju relavantnim. Naprotiv, treba promovisati kljucne principe Statuta -- u
ovom slucaju, u pitanju je princip nezavisnosti tuzilastva, smatra Del Ponte. U zakljucku
je navela da je Pretresno vece zloupotrebilo svoj polozaj time sto je nametnulo krajnji
rok tuzilastvu. U prilog svojoj tvrdnji, Del Ponte je navela da je troclano Zalbeno vece u slucaju Galic
odlucilo da Pravilo 73 bis (E) zahteva da Pretresno vece utvrdi da li su obradjeni svi
problemi pre nego sto ogranici vreme koje ne raspolaganju ima tuzilastvo (13.12.2001.)

U vecini slucajeva, sudija, na osnovu predloga tuzilastva i odbrane, identifikuje i
preliminarno obradi sve predmeti rasprave pre pocetka sudjenja. Na primer, advokat
odbrane bi mogao da prihvati da je u Makedoniji i Albaniji bilo oko 800,000 albanskih
izbeglica za vreme rata na Kosovu, pa onda tuzilatvo ne bi moralo da se zadrzava na
dokazivanju ovog broja. Istovremeno, dve strane bi mogle da se dogovore da je sporno
pitanje da li je za ovu migraciju odgovoran strah od NATO bombi i borbi, ili prisilne
deportacije. Tek kada se sporna pitanja ovako identifikuju i ogranice, se moze proceniti
koliko vremena traba tuzilastvu da dokaze navode optuznice.

Milosevic, koji nema pravnog zastupnika i ne priznaje legitimnost suda, nije saradjivao u
identifikaciji i ogranicavanju spornih pitanja, sto znaci da se ona identifikuju u toku
samog sudjenja. Sporna pitanja koja se odnose na kosovski deo sudjenja Milosevicu su
konacno utvrdjena nakon dva meseca sudjenja, ali ona koja se odnose na Hrvatsku i
Bosnu i Hercegovinu su jos otvorena.

Pretresno vece se slaze sa ovom procenom, ali je unatoc tome, i odluci u slicaju Galic,
postavilo rok tuzilastvu. Nije jos jasno da li je odluka u predmetu Galic merodavna i u
drugim slucajevima, s obzirom na to da ju je donelo troclano vece sudija, a ne Zalbeno
vece u punom sastavu. Sporno je i to da li ovakve odluke vrede kao presedani, t.j., da li
sva pretresna veca moraju da se drze ranije uspostavljenih pravila. Del Ponte je u
danasnjem predlogu navela da cak i ako odluka iz sudjenja Galicu nije pravno
obavezujuca, “odluka trojice sudija Zalbenog veca ima visok autoritet, i ne treba ju olako
odbaciti.”

Del Ponte je takodje istakla da su ova trojica sudija smatrali da je svrha Pravila 73bis (E)
da osigura Pretresnom vecu mogucnost da “spreci da tuzilastvo preterano i nepotrebno
trozi vreme.” U slucaju Milosevic, rekla je Del Ponte, “ jasno je da tuzilastvo stalno ulaze
napore da iznese svoje dokaze na maksimalno koncizan nacin.” Medju merama koje je
tuzilastvo preduzelo u ovom smeru je smanjivanje broja vive voce (uzivo) svedocenja
svedoka, tako sto odabiru po jednog ili dvoje svedoka za svako popriste zlocina, a uz to
pripremaju po nekoliko pisanih izjava svedoka i fascikle koje sadrze sazete prikaze
dokaza, karti i fotografija za svako popriste zlocina. Del Ponte smatra da ovo pokazuje, u
nedostatku suprotnih dokaza, da je Pretresno vece prekoracilo svoju nadleznost time sto
je u ovoj fazi sudjenja, pre nego sto su sva sporna pitanja identifikovana, proizvoljno
ogranicilo vreme tuzilastvu.

Na kraju je Del Ponte istakla da Zalbeno vece treba da donese odluku sto pre, mnogo pre
zavrsetka sudjenja.”Jasno je da ce, ako tuzilastvo bude prisiljeno da svoje dokaze iznese
u neodgovarajuce kratkom roku, kvalitet njihovog izlaganja da bude smanjen, a to ce
negativno da se odrazi na kvalitet konacne presude Pretresnog veca.” Milosevicev
predmet je najveci koji se nasao pred sudom, i pokriva deset godina i tri ratna sukoba.
Kao sto je Del Ponte naglasila, “samo jedan deo kosovskog dela optuznice, na primer
onaj koji se odnosi na Racak, mogao bi da bude optuznica sam po sebi, i zahtevao bi
visemesecno iznosenje dokaza.” Delovi optiznice koji se odnose na Hrvatsku i Bosnu i
Hercegovinu takodje imaju elemente koji bi mogli da stoje kao optuznice sami za sebe --
na primer Vukovar, Srebrenica, Dubrovnik i Sarajevo. Ako je suoceno sa “cvrstim i
proizvoljnim rokom” tuzilastrvo je prisiljeno da drasticno smanji dokazni materijal “ne
da bi popravili ili ucinili efikasnijim iznosenje dokaza, vec samo da bi postovali rok. Ovo
bi nepopravljivo pokvarilo poziciju tuzilastva i prekrsilo njegovo pravo na nepristrasno
sudjenje.

Troclanim vecem sudija Zalbenog veca predsedava Sudija Jorda, a u njemu su jos i
sudije David Hunt i Fausto Pocar. Oni ce da odluce da li ce tuzilastvu biti dozvoljeno da
ulozi formalnu zalbu. Ako to bude odobreno, tuzilac, a verovatno i prijatelji suda, ce da
se obrate sudu sa komentarima ovog problema.