Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tužilaštvo se protivi Karadžićevom zahtevu za dostavljanjem svedokovih beležnica

Bivši pripadnik holandskog kontingenta svedoči o onome što je doživeo u vreme srebreničkog masakra.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 722, 16. decembar 2011.)

Tužioci Haškog tribunala su ove sedmice odbili zahtev ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, da mu se dostave lične beležnice svedoka kome je nedavno upućen obavezujući poziv.

Svedok optužbe, pukovnik Johanes Ruten (Johannes Rutten), bio je – u periodu od januara do jula 1995. – na području srebreničke enklave angažovan kao komandir voda i obaveštajni oficir pri holandskom bataljonu mirovnih trupa UN-a, poznatijem kao Dačbat.

Ruten je svedočio na još dva suđenja u Haškom tribunalu, jer se na terenu zatekao i 11. jula 1995., kada je pomenuta enklava, koja je prethodno bila proglašena za bezbednu zonu UN-a, pala u ruke bosanskih Srba. Više hiljada bošnjačkih civila pobeglo je u logor UN-a, koji se nalazio u obližnjim Potočarima. (Za dodatne podatke o njegovom iskazu, vidi „Vojnik Dačbata seća se mučenja srebreničkih zatočenika“.)

U danima koji su usledili, oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka odvezeno je na različite lokacije u okolini Srebrenice, da bi tamo bili ubijeni. Taj masakr je okarakterisan kao genocid kako pred Haškim tribunalom, tako i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP).

Tokom svedočenja, Ruten je nagovestio da je u vreme kada se to dešavalo vodio lične beleške, ali je odbio da ih preda Karadžiću. Okrivljeni je 30. novembra zahtevao da se svedoku uputi obavezujući poziv, tvrdeći da je svedok u julu 1995. prisustvovao „kritičnim događajima“, i da je te beleške koristio kako bi uoči svedočenja „osvežio pamćenje“.

Tužilaštvo je 14. decembra odgovorilo saopštivši da obavezujući poziv treba uputiti samo kada je to neophodno i ukoliko se to čini „u cilju istrage ili pripreme suđenja“.

„Ne postoji potreba da se okrivljenom dostave lične beleške pukovnika Rutena“, navela je u pismenoj odluci tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff).

Štaviše, tužilaštvo je navelo i da je Ruten „u vreme kada se desilo“ ono o čemu je svedočio dao šest izjava. Četiri od njih su snimljene u julu i početkom avgusta 1995., neposredno po svedokovom odlasku iz Srebrenice. Preostale dve datiraju iz septembra i oktobra iste godine.

O Karadžićevom zahtevu bi sada trebalo da se izjasni sudsko veće.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.