Tužilac zahteva od sudija da pomognu da se suđenje okonča u zadatom vremenskom roku

U toku diskusije o progresu suđenja Slobodanu Miloševiću, šef tužilaštva Džefri Najs je rekao Pretresnom veću da je on verovatno prvi pravnik koji se ikada našao u situaciji da predvodi tužilalački tim u procesu protiv bivšeg šefa države koji je optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid počinjene u tri ratna sukoba. Zaista, predmet je monumentalan i po obimu i po kompleksnosti, a insistiranje optuženog da se sam zastupa dodatno tužiocima otežava rad.

Predsedavajući Sudija Ričard Mej je nametnuo tužiocima oštar tempo u iznošenju dokaza optužnice koja ima 66 tačaka. Tužilaštvo je trebalo da iznese sve dokaze do 26.maja. 2003., a sada je ovaj rok produžen za 30 dana suđenja, jer je toliko ove zime izgubljeno zbog Miloševićeve bolesti.

Predmet protiv Miloševića se, u stvari, sastoji iz tri predmeta koji su sklopljeni u jedan: Kosovo, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Tužioci su uspeli da ispoštuju rok za deo predmeta koji se odnosi na Kosovo, ali Veće još nije saslušalo sve svedoke -- za to će biti potrebno dodatnih 13 do 20 dana. Najs je izračunao da je za deo suđenja koji se odnosi na Hrvatsku ostalo još deset dana suđenja; tužioci predviđaju da im treba 22 radna dana da iznesu sve dokaze. Ako Miloševiću bude dozvoljeno da unakrsno ispituje svedoke zločina čije su zapisane izjave iznete kao dokazi (to su svedoci po Pravilu 92bis), biće potrebno da se suđenje produži za još 16 ili 17 dana. Procena je da će dve trećine preostalog vremena da bude utrošeno za iznošenje dokaza koji se odnose na Kosovo i na Hrvatsku. A onda tek predstoji najobimniji deo predmeta: Bosna i Hercegovina.

Da bi pomogao Sudu, Najs je svrstao svedoke u dve kategorije: prvu i drugu. U prvoj grupi su svedoci koji iznose ključne podatke, a u drugoj su oni čije izjave dopunjuju sliku. U ovoj su grupi mnogi strani političari, humanitarni radnici, itd. U delu koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, svedoci prve kategorije zauzeće 80 dana. Još 41 dan će trajati dokazivanje optužbi koje se odnose na Sarajevo i na Srebrenicu. Izjava svedoka iz druge kategorije trajale bi još 33 dana. Ako Miloševiću bude dozvoljeno da ispituje 92bis svedoke, kao što je do sada radio, ceo proces se produžava za još 31 ili 32 dana. Uz to, Sud može da pozove svoje svedoke, što bi moglo da produži deo suđenje koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu na oko 180 radnih dana. U prvoj godini suđenja, Sud je zasedao manje od 150 dana. Ako tužilaštvo ne smanji svoj predmet, samo njihovo iznošenje dokaza trajaće oko osamnaest meseci, a onda će optuženom verovatno biti dozvoljeno jednako vreme da pozove svoje svedoke. Suđenje bi, znači, moglo da traje pet godina! Malo je verovatno da će Sudija Mej to da dozvoli, s obzirom na to da je ekspeditivnost jedan od njegovih prioriteta.

Najs je savetovao Veću da bi najbolji i najekspeditivniji pristup bio onaj koji se primenjuje u građanskom pravu, a sve češće i u kompleksnim suđenjima u Velikoj Britaniji i SAD. Po tom principu, ključni dokazi se iznose u pisanom obliku, srankama se daje ograničeno vreme za unakrsno ispitivanje svedoka, a Sud zatim ispituje obe stranke po svom nahođenju. Znajući da je malo verovatno da će Međunarodni sud da pristane na to rešenje, Najs je potsetio da je tužilaštvo 'izenlo niz predloga za uštedu vremena. Izgleda da se Sudu za sada ni jedan nije dopao, premda su svi [predlozi] uključivali ustupke tužilaštva u stvarima do kojih nam je stalo.'

Jedan od ovih predloga tužilaštva bio je da se pravilo 92bis primenjuje kako je zamišljeno, t.j., da se Miloševiću ne dozvoljava da unakrsno ispituje svedoke čije su izjave iznete u pisanom obliku. Svrha ovog pravila je upravo da ekspedituje proces time što dozvoljava svedocima da ona svedočenja koja se ne odnose 'na dela i ponašanje optuženog za koje mu se sudi', iznesu u pisanom obliku 'umesto verbalnog svedočenja'. Svedoci 92bis su svedočili u ovom suđenju mahom o zločinima za koje se Miloševića tereti kao vrhovnog komandanta, ili koja su posledica zajedničkog kriminalnog poduhvata u kome je on, tvrdi se u optužnici, učestvovao. On nije direktno optužen kao počinilac tih zločina. Sud ima prvo da prihvati takve izjave u pisanom obliku, ali je Miloševiću do sada bilo dozvoljeno da unakrsno ispituje svakog od ovih svedoka -- obično u trajanju od po jednog sata. Ako bi Sud oduzeo Miloševiću ovo pravo, ostatak suđenja bi bio skraćen barem 50 dana.

Tužilaštvoje takođe tražilo od Veća da prihvati stenograme sa drugih, završenih suđenja pred istim Sudom. Pravilo 92bis D ovo dozvoljava: 'Veće može da prihvati stenograme ili dokaze koje je izneo svedok u drugom suđenju pred Sudom, a koji se ne odnose na ponašanje i dela optuženog.' U pisanom komentaru ovog predloga tužilaštva, amici curiae (prijatelji suda) su zamerili da bi njihovim prihvatanjem bilo zakinuto pravo optuženog da unakrsno ispituje svedoke. Iako su svedoci bili unakrsno ispitani u ranijim suđenjima, ispitivač je možda imao drugačiji interes, ili strategiju, oni smatraju. Prijatelji suda su zastupali poziciju da su Miloševićev interes, i predmet protiv njega, potpuno drugačiji od interesa drugih optuženika kojima je do sada bilo suđeno.

Sud još nije doneo odluku o ovim pitanjima. Najs, čiji je tim vidno preopterećen u nastojanju da odrade svoj posao unutar proceduralnih i vremenskih ograničenja, je predložio Veću da posmatra 'ostatak suđenja kroz svedoke koje treba pozvati, a ne preostalo vreme.' Predložio je sudijama da 'se uključe u odlučivanje koje svedoke žele da čuju,' do kraja suđenja, a odlučivali bi analizirajući pisane sažetke njihovih izjava, koje bi pripremilo tužilaštvo. Najs je istakao da, iako bi on time delomično predao kontrolu nad svojim delom posla Sudu, on je ipak spreman i na to, jer nema mnogo drugih načina da dokaže navode optužnice unutar posojećih proceduralnih i vremenskih ograničenja.

Sud i tužilaštvo su u velikoj dilemi, i njihove odluke će imati dalekosežne posledice. Ako se dozvoli samo minimalan obim dokaza, tek dovoljno da se dokaže Miloševićeva pravna odgovornost, to možda neće biti dovoljno da se javnosti prikaže Miloševićeva uloga i krivica. Nezadovoljni bi sigurno bili i žrtve i svedoci, čije bi izjave bile znatno sažete. Tužiloci su se već složili da iznose dokaze za samo tri zločina u Bosni i Hercegovini, plus Srebrenicu i Sarajevo, a ne za 47, koliko su pripremili (dodatnih šest zločina biće obrađeno upotrebom pisanih izjava svedoka 92bis.) Kao rezultat, žrtve i javnost neće videti Miloševića suočenog sa svedocima sa još 36 poprišta zločina.

Pretresno veće je svesno svoje obaveze da dosegne pravdu u razumnom vremenskom roku, ali su jednako svesni svoje odgovornosti da obezbede fer i nepristrasno suđenje optuženom, pogotovo onom koji se sam brani. Ma kako bili opravdani, ustupci koje je do sada Veće učinilo Miloševiću su znatno produžili trajanje suđenja.

Tužioci su zatražili od veća da im asistiraju u njihovom nastojanju da iznesu kompletne dokaze protiv Miloševića. Pri tome Najs nije tražio od sudija pomoć u dokazivanju krivice, kao što je to Milošević protumačio, već da im, u interesu javnosti i žrtava, asistiraju u nastojanju da dokažu istinu i dosegnu pravdu. Sud mora da učini više nego da samo odbacuje svaki predlog tužilaštva, pri tome ih uporno prisiljavajući da 'ugura litar u pola-litarsku bocu,' kako tužilac Njas opisuje svoje nastojanje da ispoštuje zahteve Veća.

Tužioci nisu tražili produžetak roka, nego su samo Sudu dali izveštaj o dosadašnjem radu i ponudili moguća rešenja. Za nadati se je još da će dodatno vreme biti ušteđeno ako se pojave nepredviđeni svedoci koji će izneti podatke za koje bi inače bilo potrebno više svedoka i duže ispitivanje. Očekuje se da će Sudu da se obrate Milošević i amici curiae sa svojim argumentima za ili protiv predloga tužilaca.