Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tuzilac postavio pitanje zalbenom vecu: 'Ko upravlja ovim sudom?'

By IWPR ICTY
„Ko upravlja ovim sudom?“ bilo je retoricko pitanje tuzioca Dzefrija Najsa tokom usmene rasprave o postavljanju branilaca koje sumira problem sa kojim se u slucaju Milosevic suocava zalbeno vece.



Kao sto je uporno trazio i do sada, Slobodan Milosevic je zahtevao da mu se vrati pravo da se sam brani, koje mu je iz medicinskih razloga oduzeto od strane pretresnog veca. Nista manje od toga nece biti dovoljno. U isto vreme, postavljeni branilac Stiven Kej obavestio je zalbeno vece da ne moze dalje efikasno da zastupa okrivljenog bez njegove saradnje i saradnje svedoka. Ukoliko bi nastavio to bi ugrozilo njegove profesionalne i eticke obaveze.



Izgleda da se zalbeno vece suocava sa svrsenom stvari, koju je proizveo Milosevic. Ukoliko postavljeni branilac ne moze da pruzi efikasnu odbranu, a Milosevic ce ucestvovati samo ukoliko moze da se sam brani, kako ce se sudjenje nastaviti?



Najs je izjavio da postavljeni branioci imaju dovoljno informacija o vrsti slucaja koju Milosevic zeli da predstavi na osnovu njegove tri uvodne reci i njegovih ekstenzivnih unakrsnih ispitivanja koje je sproveo na blizu 300 svedoka optuzbe. Stavise, Najs je rekao: „Mi smo u stvari ugrozeni od strane okrivljenog njegovim stavom da nece pristati ni na sta osim na povracaj njegovih prava“. Tuzilac je takodje istakao da je na optuzenom da odluci da li ce izloziti odbranu. „Ukoliko on ne zeli da iznese vise dokaza, slucaj se moze okoncati“.



Petoclano zalbeno vece sastalo se da cuje izjasnjenja o zalbi okrivljenog na odluku pretresnog veca da mu se postave branioci (donete na osnovu nalaza i misljenja vestaka medicinske struke da on nije u stanju da nastavi da se sam brani). Kej se suprotstavio argumentu tuzilastva da zalbeno vece treba da razmotri druge razloge za postavljanje branilaca osim onih koji se ticu Milosevicevog zdravlja, obzirom da je pretresno vece to odbilo da ucini.



Drugi razlozi za postavljanje branilaca, prema tuzilastvu, ukljucuju opstruktivno ponasanje okrivljenog, njegovu teznju za nepravnom odbranom koja trosi vreme i ugrozava interese drugih (tuzilastva, zrtava, svedoka i institucije u celini) na fer i brzo sudjenje. Iako na stanovistu da su zdravstveni razlozi i dalje dovoljni da opravdaju postavljanje branilaca, tuzilastvo predlaze da zalbeno vece potvrdi odluku pretresnog veca i zbog ostalih razloga, u cilju obezbedjivanja sigurnosti postupka i da bi sprecilo da se nadje u istoj poziciji ukoliko se zdravstveno stanje okrivljenog poboljsa dovoljno da bi mu omogucilo da se sam brani u nekom buducem trenutku. Najs je izjavio da je Milosevic okrivljeni koji bi „trebalo da bude zastupan od strane branioca“.



Stvar koju bi zalbeno vece trebalo da resi jeste da li moze da razmatra razloge koje pretresno vece nije uzelo u razmatranje prilikom utvrdjivanja da li je odluka pretresnog veca bila ispravna ili ne. Zalbeno vece moze odluciti da potvrdi ili preinaci odluku samo na osnovu medicinskih razloga.



Najvazniji Kejov argument jeste, medjutim, taj da je pravo na samozastupanje fundamentalno pravo koje ne moze biti oduzeto. Kada je okrivljeni previse bolestan da bi se sam branio (iako ne do te mere da nije sposoban da mu se sudi), Kej smatra da mu mozda i ne bi trebalo suditi.



Kej je kritikovao odluku pretresnog veca zato sto se uglavnom zasniva na potrebi za ekspeditivnoscu i potrebi da se sudjenje zavrsi na stetu prava okrivljenog. Nazivajuci sudjenje Milosevicu „najvecim krivicnim sudjenjem ikada u svetu“, postavljeni branilac je rekao da je irelevantno koliko ce dugo ono trajati, sugerisuci da se ono moze nastaviti po rasporedu od jednog dana nedeljno. Tuzilac je na to odgovorio da bi takav raspored zahtevao jos cetiri godine sudjenja.



Zavrsavajuci notom frustracije, Kej je vecu rekao da bi okrivljeni sam trebalo da snosi posledice svojih odluka. Na njemu je da li ce angazovati branioca ili nece, da li ce se braniti ili nece. „Davanje te funkcije nama [postavljenim braniocima] pokazalo se nedelotvornim“.



Milosevic se takodje fokusirao na ono sto on smatra svojim osnovnim pravom na samozastupanje, prava za koje tvrdi da mu je oduzeto sa obrazlozenjem da se radi o medicinskim razlozima, dok se u stvari radi o politickim razlozima. Aludirajuci na kampanju smisljenu da se on spreci da govori, on je procitao miljenje profesora Majkla Sarfa, za koga tvrdi da je bio povezan sa Medlin Olbrajt, objavljeno u „Vasington post-u“. On tvrdi da drzavni sekretar Olbrajt ima licni interes vezan za tribunal i njegov slucaj, i da je taj interes u vezi sa njenom navodnom odgovornoscu za bombardovanje Srbije i pomaganje Hrvatskoj u operaciji „Oluja“, kojom su Srbi isterani iz hrvatske Krajine. Okrivljeni je zatim procitao delove peticije 100 poznatih pravnih strucnjaka i advokata upucene Savetu bezbednosti UN u kojoj se tvrdi da je odluka pretresnog veca o postavljanju branilaca kaznena mera protivna medjunarodnom pravu.



On je dodao da njegovo zdravstveno stanje ne ugrozava njegovu sposobnost da izvede svoju odbranu, navodeci ranije nalaze o krvnom pritisku koji pokazuju blagu hipertenziju. Okrivljeni je rekao da je, kada nije bio sposoban za sudjenje u duzim periodima, to bilo usled gripa i groznice. Okrivljeni je optuzio pretresno vece za stvaranje uslova koji su doveli do toga da lekari zakljuce da on nije sposoban da se sam brani. Odbijajuci njegov zahtev da mu se omoguci vise vremena, vece ga je nateralo da sacini listu svedoka za sest nedelja. “Prakticno sam morao veoma velikim intenzitetom da radim iz svog kreveta”.



Kao sto to cesto cini, okrivljeni je optuzio vece i tuzilastvo za ono za sta se i njemu stavlja na teret – za manipulacije i opstruiranje. Iako odbija bilo kakav aranzman sa rezervnim braniocem, on uverava vece da moze da nastavi po rasporedu od tri sudeca dana u nedelji, sa povremenim slobodnim sedmicama koje bi bile iskoriscene za pripremu svedoka.



Milosevic je izjavio da on nema nista protiv Keja. Kej je „bez sumnje veoma sposoban advokat“, rekao je Milosevic vecu. Medjutim, on ne moze zameniti okrivljenog zbog prirode optuzbi i cinjenice da je „ovo politicko sudjenje“. Ono sto je predmet postupka, rekao je, nije to da li je on pocinio zlocine, vec to sto je vodio politiku suprotnu interesima suprotne strane.



Predsednik suda Teodor Meron, koji predsedava zalbenim vecem, osvrnuo se na izjavu okrivljenog da je sudjenje politicko. „Ja zaista verujem, i u to snazno veruju sve moje kolege, da ovo sudjenje nije politicko sudjenje... Ono je model pravicnog sudjenja“.



Vece, posebno sudija Meron, prekidalo je vise puta pitanjima strane u postupku. Predsedavajuci sudija pitao je strane za njihove sugestije o pravnim sredstvima, a takodje ih je ispitivalo o komponentama pravde i da li pravo na samozastupanje nadvladava sva ostala prava. Iz pitanja sudije Merona proizilazi da on ne veruje da ovo pravo nadvladava sva ostala. U jednom trenutku, on je direktno postavio pitanje okrivljenom da li bi osoba trabalo da prihvati posledice svojih odluka, sto se odnosilo na odluku da ne prihvati svoje pravne savetnike kao branioce sto bi njemu uklonilo neke terete i stres i pritisak koji iz toga proizilaze. Drugom prilikom, on je podsetio strane da vece mora da razmotri ineterese pravde u sirem smislu. Posto postoji obaveza da se ispune uslovi za fer i brzo sudjenje, postavlja se pitanje da li se to moze ispuniti ako je okrivljeni u stanju da se pojavljuje u sudnici samo jedan dan nedeljno? Predsedavajuci veca se takodje osvrnuo na pitanje o cemu je prigodno da zalbeno vece odlucuje u odnosu na pretresno vece.



Na kraju ove procedure, sudija Meron je obavestio strane da je moguce da ce vece traziti dodatna pismena izjasnjenja o odredjenim pitanjima. Ukoliko to vece ucini, odluku ne treba ocekivati u narednih nekoliko nedelja. U medjuvremenu, sudjenje ce se nastaviti prema naredbi pretresnog veca, sa odbranom Milosevica koju ce, najbolje kako umeju, izvoditi Kej i Higinsova.