Tuzilac daje pregled zavrsnih meseci svog slucaja

Pretresno vece u postupku protiv Milosevica odrzalo je poslednje sudjenje pred letnju pauzu u odsustvu optuzenog, cije je pogorsano zdravstveno stanje razlog za prekid sudjenja u ponedeljak. Danasnji pretres bio je kratak i ticao se administrativnih stvari.

Glavni tuzilac na ovom sudjenju Dzefri Najs prezentovao je sudu osnove podsetnika o slucaju tuzilastva, za koji je procenio da ce biti zavrsen do kraja novembra ili do pocetka decembra ove godine. Dokazi koje bi tuzilastvo zelelo da podnese zahtevaju jos vise od 20 dana preko vremena koje je sud dozvolio. Gospodin Najs je naglasio da bi, sa 62 preostala dana, tuzilastvo izbacilo trecinu planiranih dokaza da bi se uklopilo u vreme koje mu je dodeljeno, i da oni ne traze vise vremena od suda (sud je ranije naglasio da vise nece dozvoljavati produzenja).

Jedna od novih mogucnosti koje tuzilastvo predlaze jeste primena nedavnih promena pravila 73 bis. Ovo pravilo daje mogucnost pretresnom vecu da odabere mesta zlocina ili dogadjaje koje smatra reprezentativnim za sve zlocine navedene u optuznici. Tada je na tuzilastvu da svoj slucaj uskladi ili ne uskladi prema tome, onako kako tuzilastvo smatra da je najbolje. Naravno, izbor koji je napravilo pretresno vece ima ozbiljnu tezinu u donosenju te odluke. Promenom pravila se usvaja da u nekim slucajevima, koji ukljucuju najvise nivoe komandne odgovornosti ili ucesce u zajednickom zlocinackom poduhvatu, nije neophodno ili cak moguce da se dokazu svi pocinjeni zlocini, kada oni imaju vazne zajednicke karakteristike.

Na danasnjem sudjenju, gospodin Najs prikazao je sudu dve mape, jednu Bosne, i drugu Hrvatske, pokazujuci mesta zlocina i koliko je dokaza do sada bilo izvedeno o svakom od tih mesta, odnosno da li su dokazi izvedeni u potpunosti, delimicno ili uopste nisu izvedeni. Tuzilastvo trazi pomoc od suda u odabiru mesta zlocina navedenih u optuznici koje sud smatra reprezentativnim, tako da oni (tuzilastvo) mogu usredsrediti svedoke i pismene dokaze na ta mesta. Mesta zlocina sa posebnim (unikatnim) obelezjima, kao Srebrenica i Sarajevo, nece biti razmatrana po pravilu 73 bis, iako ce tuzilac verovatno traziti da mu se omoguci da preda supstancijalne prepise dokaza sa drugih sudjenja kako bi bio ekspeditivniji.

Gospodin Najs je takodje obavestio sud da ce traziti njegovu dozvolu da prosiri opseg direktnog ispitivanja na jos dve kategorije svedoka. Prva kategoriju cine svedoci koji su narocito bliski dogadjajima i sam optuzeni. Druga ukljucuje medjunarodne svedoke koji, po gospodinu Najsu, “imaju saznanja o dogadjajima zbog bliskog odnosa sa svim stranama, ukljucujuci optuzenog”. U oba slucaja, dokazi koji bi trebalo da se izvedu su mesoviti. Neki ce predstavljati podrsku za slucaj tuzilastva, dok ce drugi deo verovatno ici vise u korist optuzenog.

Pod “prosirenjem opsega direktnog ispitivanja”, tuzilac podrazumeva da ce on hteti da ima fleksibilnost da unakrsno ispituje te vrste svedoka, iako oni svedoce kao svedoci tuzilastva. Sustinska razlika izmedju direktnog i unakrsnog ispitivanja jeste u tome da strana moze postavljati “sugestivna” pitanja u unakrsnom ispitivanju, ali ne i u direktnom. “Sugestivno” pitanje implicira odgovor. Na primer “Bili ste uplaseni, zar ne?” je sugestivno pitanje, dok “Kako ste se osecali?” nije.

Tradicionalno pravilo u anglosaksonskom sistemu ne dozovoljava stranci u postupku da unakrsno ispituje svog svedoka, osim ukoliko on ne postane “neprijateljski raspolozen”, osnosno ako promeni svoje svedocenje u korist suprotne strane.* Neki sistemi takodje dozvoljavaju zastupniku da pozove svedoka suprotne strane, t.j. svedoka koji je blizak suprotnoj strani i za koga se moze ocekivati da obezbedi podeljene dokaze. Ukoliko sud to dozvoli, zastupnik moze postavljati sugestivna pitanja svedoku suprotne strane.

Iako za MKTJ ne vazi tradicionalno pravilo, u mnogim prilikama sudije su upozoravale gospodina Najsa da ne moze primeniti unakrsno ispitivanje prema svedocima “insajderima” koje je pozvao. Pravila MKTJ ne zabranjuju to sto gospodin Najs trazi, ali o tom pitanju jos uvek nije odluceno. Kao sto je sudija Mej naglasio kada je tuzilac postavio pitanje: “Mi nismo vezani tim pravilima. Ako nastane problem, postaracemo se o njemu”. Gospodine Kej predlozio je da bi bilo prikladno da se objasni i raspravi ovo pitanje, posto argumenti koji su suprotstavljeni praksi mogu biti ucinjeni u korist optuzenog. Sud je to prihvatio.

Gospodin Najs je pomenuo da je tuzilastvo prethodne noci primilo pismo od svedoka koji potencijalno spada u jednu od dve kategorije. Neimenovani svedok pisao je da kaze da je voljan da svedoci, ali da ne zeli da svedoci kao bilo ciji svedok, niti je voljan da razgovara sa tuzilastvom pre svedocenja, sto je uobicajena praksa. Gospodin Najs predlozio da sud pozove tog svedoka ili da svedocenje dozvoli to pod postavljenim uslovima, uz zadrzavanje prava tuzilastva na unakrsno ispitivanje.

Poslednje pitanje koje je tuzilastvo postavilo tice se dokumenata koje bi trebalo da dostavi vlada Srbije i Crne Gore. Na osnovu zahteva tuzilastva, pretresno vece nalozilo je vladi da dostavi tacno odrednjene dokumente do 12.avgusta 2003. S obzirom da je tuzilastvo blizu zavrsetka svog slucaja i da je striktno ograniceno u vremenu u kome moze dostaviti dokaze, bilo sta od sustinskog znacaja sto ce biti otkriveno u tim dokumentima morace da se izvodi na racun preostalih svedocenja. Takodje, kako je gospodin Najs obavestio sud: “To ce nas mozda navesti da ponovo razmotrimo delove naseg slucaja. Ne ocekujem da ce to u potpunosti biti na stetu optuzenog”. Kako se kraj priblizava, tuzilastvo ima sve manje prostora. Ipak ce mozda hteti da izvede neke od tih dokumenata sto ce morati da uradi preko svedoka. Gospodin Najs predlozio je sudu da ce mozda traziti da uzme jednu nedelju preostalog vremena i da mu sud dozvoli da je iskoristi kasnije u toku postupka, najverovatnije nakon zimske pauze.

Tuziocev pregled i pitanja koja je postavio bili su samo informativni. Stenogram ili video-traka sa sudjenja bice dostavljeni optuzenom. Novi potezi, suda ili tuzilastva, odigrace se nakon sto se sudjenje nastavi 25.avgusta 2003.godine.

* O drugim diskusijama vezanim za ovo pitanje pogledajte “Postupanje sa ‘neprijateljski raspolozenim’ svedokom ‘insajderom’”, izvestaj KMP od 15.jula 2003.