Tudjmanova Smrt Uzrokuje Nesigurnost U Bosni
Za neke ljude u Bosni, Tudjmanova smrt predstavlja nacionalnu tragediju, za druge ona uvecava nadu za bolje odnose medju dvema zemljama. Medjutim, era posle Tudjmana sigurno ce doneti nestabilnost u Bosni.
Tudjmanova Smrt Uzrokuje Nesigurnost U Bosni
Za neke ljude u Bosni, Tudjmanova smrt predstavlja nacionalnu tragediju, za druge ona uvecava nadu za bolje odnose medju dvema zemljama. Medjutim, era posle Tudjmana sigurno ce doneti nestabilnost u Bosni.
Dela hrvatskog predsednika Franja Tudjmana ostavila su trag u svim oblicima zivota u Bosni. Njegova smrt donela je pomesana osecanja tuge i olaksanja, nesigurnosti i straha ljudima koji tu zive.
"Smrcu predsednika Tudjmana, izgubili smo coveka... koji je dao veliki doprinos uspostavljanju i jacanju mira u Bosni i Hercegovini" glasio je telegram saucesca tripartitnog bosanskog predsednistva.
Visoki predstavnik, Wolfgang Petritsch, vrhovni medjunarodni medijator je takodje poslao poruku saucesca, ali protivno diplomatskom protokolu u takvim prilikama, vrhovni bosansko srpski i muslimanski lideri, Zivko Radisic i Alija Izetbegovic se nisu oglasili.
U krajevima u kojima dominiraju bosanski Hrvati, u Mostaru i ostalim delovima juzne i centralne Bosne, hrvatske nacionalne zastave bile su na pola koplja i posteri sa Tudjmanovim likom nalazili su se duz glavnih ulica.
Mnogi bosanski Hrvati su se drzali trodnevne zalosti koju je bosansko hrvatsko rukovodstvo proglasilo i bosansko hrvatski clan predsednistva Ante Jelavic, pozvao je sve bosanske Hrvate da prisustvuju sahrani proslog ponedeljka u Zagrebu.
Presedavajuci komemorativnom sednicom vladajuce bosansko hrvatske stranke HDZ u Mostaru, Jelavic je pozvao svoje zemljake da "odvazno i odlucno slede Tudjmanov put ka uspostavljanju pune jednakosti i nezavisnosti Hrvata u Bosni i Hercegovini".
Medjutim Tudjmanova neprestana mesanja u unutrasnju politiku i nezgodno misljenje u pogledu etnickih pitanja doveli su do toga da je imao vrlo malo prijatelja u Bosni. Stoga su i diplomatska saopstenja povodom njegove smrti imala hladan ton.
Na primer, u pismu Ilije Simica, predsednika opozicione bosansko-hrvatske Seljacke partije u Bosni, upuceno ambasadi Hrvatske, osim izjava saucesca takodje se pominje Tudjmanov udio u "najnovijoj" burnoj i znacajnoj dekadi hrvatske istorije.
U drugoj kratkoj izjavi saucesca Tudjmanovoj porodici, Kresimir Zubak, predsednik bosanske opozicione Nove hrvatske inicijative (NHI), spomenuo je Tudjmanov 'neizbrisivi' otisak u najnovijoj hrvatskoj istoriji.
Mozda je presudni momenat u Tudjmanovoj vezi sa Bosnom i Bosancima predstavljao dobro poznati susret 1991.godine sa Slobodanom Milosevicem u bivsem kraljevskom lovistu, gde su oni kovali zaveru da medjusobno prigrabe i raspodele tada tek proglasenu nezavisnu Bosnu.
U potrazi za sirim ciljem, kada je 1992.godine poceo rat u Bosni, Tudjman je otvoreno podrzavao bosanske Hrvate oruzjem i novcem. Iako u pocetku ujedinjeni protiv bosanskih Srba, bosanski Hrvati su se okrenuli protiv svojih muslimanskih saveznika 1993.godine i ove dve etnicke grupe su krenule u rat za teritoriju u juznoj i centralnoj Bosni.
Ovaj rat unutar rata zavrsio se posle jakog medjunarodnog, prvenstveno americkog pritiska 1994.godine, ali etnicko nepoverenje i tenzija pokvarili su obnovljeni savez. Neprestani medjunarodni pritisak primorao je Tudjmana da potpise Daytonski mirovni sporazum, koji je doveo do prekida borbenih dejstava u Bosni, 1995.godine. Ipak u mnogim javnim nastupima i izjavama on je pokazao da on licno ne moze prihvatiti koncept nezavisne bosanske drzave.
Postoji opsteprihvaceno uverenje da Tudjman stoji iza pokusaja bosansko-hrvatskih ekstremista da se otcepe od ostatka Bosne. Njegove veze kao i opsti status medju komandnim linijama izmedju partije i vojske s obe strane granice, i njihovo ucestvovanje u ozbiljnim masakrima, nagovestavali su da bi mogao biti optuzen za ratne zlocine od strane Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu.
Ne iznenadjuje onda sto su mnogi Bosanci docekali vesti o Tudjmanovoj smrti sa olaksanjem, cak i sa radoscu. "On nije nikada priznao postojanje Bosne i postojanje bosanskih Muslimana. On je uvek verovao da je Bosna deo Hrvatske, a da su Muslimani Hrvati koji su prihvatili islam", ukratko je primetio jedan sarajevski Musliman.
Mahmut Stupac, Musliman iz podeljenog grada Mostara je dobar primer. On se zakleo da nece nikada obrijati brkove dok je god Tudjman ziv, ali je to sa radoscu ucinio ove nedelje.
Stupac, vlasnik picerije u istocnom delu grada, naseljenim pretezno muslimanskim stanovnistvom, drzao se podalje od brijaca kao izraz protesta zbog toga sto su Hrvati unistili poznati stari muslimanski deo Mostara kao i stari most koji je predstavljao znamenje ovog grada. Redovni posetioci njegovog restorana dolazili su da vide sveze obrijanog Stupca ovog vikenda.
Medjutim za mnoge bosanske Hrvate, Tudjman je predstavljao heroja. Bosansko hrvatski vodja Jelavic rekao je da je Tudjman bio "vodja i pobednik koji je omogucio zastitu i odbranu Hrvata u Bosni u toku najtezih trenutaka".
S druge strane, neki misle da je Tudjmanov ekstremizam pokvario odnose medju bosanskim Hrvatima i Muslimanima i da su njegov nacionalizam i autoritativnost dali Hrvatima i bosanskim Hrvatima lose ime".
"Pored Milosevica i Izetbegovica, Tudjman je jedan od onih koji su doveli do nepotrebnog rata na ovoj teritoriji", rekao je jedan bosanski Hrvat. "Posle njegove smrti mi mozemo samo prosperirati". Ne samo odnosi izmedju dve zemlje vec i situacija u samoj Bosni sada zavise od toga ko ce naslediti Tudjmana, hrvatski umereni politicari ili ekstremisti.
"Koje ce politicke posledice imati odlazak Franja Tudjmana sa politicke scene, predstavlja pitanje najvece vaznosti", saopstava Mirko Sagolj, analiticar sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje" na naslovnoj strani nedeljnog uvodnika.
"Predvidjanja su razlicita, cak i kontradiktorna...(ali) do kakvih god promena dodje u Hrvatskoj, one ce uticati na odnose izmedju Hrvatske i Bosne i Hercegovine na neki nacin", kaze Sagolj.
Tudjmanova smrt iznela je na videlo bitku za vlast unutar HDZ. Na 'umerenom' krilu nalazi se zamenik premijera Mate Granic i njegovi saveznici; na 'ekstremnoj' strani su kolosi HDZ-a, Vladimir Seks i Ivica Pasalic.
Hrvatski parlamentarni izbori su zakazani za 3.januar, dok do predsednickih izbora mora doci u roku od 60 dana od Tudjmanove smrti.
Hrvatske opozicione partije imaju dobre izglede da dobiju bar parlamentarnu vecinu i mozda cak i mesto predsednika, ukoliko ekstremisti ne izbace Granica, za kojeg se misli da je jedini kandidat HDZ-a koji bi mogao odneti pobedu na predsednickim izborima.
Pa ipak potpuni izborni poraz HDZ ili bar poraz ekstremista ove partije najverovatnije ce dovesti do neposrednog poboljsanja odnosa izmedju Hrvatske i Bosne.
Ovo ce s druge strane ojacati poziciju bosansko hrvatskih umerenih politicara, koje predvodi ministar spoljnih poslova Jadranko Prlic i pomoci bosansko hrvatske nenacionalne opozicione partije.
S druge strane, pobeda ekstremista HDZ-a u Hrvatskoj ucvrstila bi njihovu poziciju i stvorila nove tenzije izmedju ove dve zemlje kao i unutar same Bosne.
Ovakav rezultat bi takodje ojacao odlucnost bosansko hrvatskih nacionalista za vecom nezavisnosti unutar Bosne, verovatno za stvaranjem treceg entiteta, koji ne bi bio priznat od strane medjunarodne zajednice i bosanskih Muslimana i koji bi mogao dovesti do talasa novog nasilja unutar same Bosne.
Ipak Tudjmanova smrt kombinovana sa podizanjem optuzbe protiv Milosevica i verovatno smanjenje uticaja Izetbegovica, cije je zdravstveno stanje pogorsano, moze dovesti do dugorocnih izgleda za mir u ovom regionu.
Janez Kovac je pseudonim novinara koji radi u Sarajevu.
