Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tudjman junior se sprema za predsednicko mesto

Sin Franje Tudjmana pocinje kampanju za mesto hrvatskog predsednika.
By Marian Chiriac

Miroslav Tudjman, sin pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana planira posetu SAD I Kanadi u novembru radi pripreme terena za pocetak svoje predsednicke kampanje.


Cinjenica da to radi sada, vise od cetiri godine pre pocetka izbora, ukazuje na tezak zadatak s kojim ce se suociti Tudjman junior da bi obnovio okrnjenu reputaciju svoje porodice. Sudeci po poslednjim izvestajima hrvatske stampe, Kanadjani su odbili da mu izdaju vizu.


Cilj Tudjmanove posete je prikupljanje novcane pomoci od hrvatske dijaspore koja je pomogla njegovom ocu da osnuje stranku Hrvatske demokratske zajednice, HDZ i tako obezbedi predsednicko mesto.


Njegova kampanja usmerena je na dijasporu koja naginje nacionalistickoj desnici, a zestoki je protivnik komunizma.


Iako nova vlast sastavljena od predstavnika sest stranaka nema niceg zajednickog sa komunizmom, Tudjman zeli levo orijentisane socijaldemokrate premijera Ivice Racana predstaviti kao "novu komunisticku opasnost".


Tudjman nije clan HDZ, ali mu je potrebna finansijska i politicka podrska ekstremista unutar ove partije, narocito onih koji zive u Kanadi i Sjedinjenim Drzavama. Izgleda da se ekstremna desnica nada da ce upotrebiti porodicno ime Tudjman kao platformu za nezavisnu predsednicku kandidaturu.


Da bi poboljsao svoj politicki kredibilitet i uticaj u redovima HDZ, Miroslav je nedavno pozvao dve stranke iz Racanove koalicije, liberale Drazena Budise i Seljacku stranku Zlatka Tomicica da napuste koaliciju i uz pomoc HDZ-a formiraju manjinsku vladu.


Medjutim, Tudjmanova reputacija je tako losa da i u redovima bivse vladajuce partije postoji protivljenje takvom njegovom angazmanu. "Prezime Tudjman je ocrnjeno", rekao je Michael Pack, predsednik koordinacije HDZ za Veliku Britaniju.


Dijaspora je svesna da je ova porodica bila upletena u kriminalne aktivnosti u vreme svoje desetogodisnje vladavine.


Hrvatska policija je 2. novembra optuzila Tudjmanovu kcerku Nevenku za primanje mita. Miroslavljev mladji brat Stjepan predmet je brojih novinskih natpisa koji razokrivaju njegove finansijske malverzacije.


Jos za Tudjmanova zivota otkriven je tajni bankovni racun njegove supruge sa oko 200.000 nemackih maraka, uprkos tome sto je predsednik te iste godine prilikom popisa imovine prijavio minimalna licna primanja.


U medjuvremenu je HDZ razocarala svoje strane donatore. Nekompetentnost, korupcija, unutrasnje podele i sve veca nepopularnost ozbiljno su uzdrmale rejting ove partije, koji, kako to pokazuju istrazivanja javnog mnjenja, ne prelazi izborni prag od pet odsto. To prouzrokuje sve manju podrsku iz inostranstva.


Dijaspora je danas mnogo vise podeljena nego 1990. godine. Mnogi se osecaju prevarenim, jer je obelodanjena korumpiranost HDZ. Ogromne kolicine novca koji su kanadski i americki Hrvati ulagali u stvaranje nove hrvatske drzave, a potom i u rat koji je buknuo na teritoriji bivse Jugoslavije, preliveno je u privatne dzepove najvisih HDZ zvanicnika.


Stoga ce se Miroslav skoncentrisati na svoju predsednicku kandidaturu, a ne na trazenje podrske samoj HDZ partiji. Njegova osnovna strategija je ponovno ujedinjenje desnice, narocito njenih najradikalnijih elemenata, koji su trenutno rasuti po raznim hrvatskim politickim partijama.


Tudjman, nekadasnji sef hrvatske tajne sluzbe za vreme vladavine svoga oca, poceo je naglo istupati u javnosti posle njegove smrti , s radikalnih desnih pozicija.


Tudjman racuna na podrsku hrvatskih generala, narocito dvanaestorice koji su u septembru poslali otvoreno pismo vladi zbog hapsenja hrvatskih optuzenika za ratne zlocine. Predsednik Mesic odmah je otpustio sedam potpisnika koji su jos uvek bili u aktivnoj sluzbi. (pogledajte Izvestaj o balkanskoj krizi broj 180).


Vecina veteranskih saveza takodje su njegovi prirodni biraci. Franjo Tudjman je odobrio znatne privilegije ovim organizacijama, cije clanstvo sada misli da je u opasnosti od Racanove vlade.


Ove veteranske grupe protive se saradnji s Haskim tribunalom, povratku hrvatskih Srba i daljem uclanjenju u zapadne institucije - sto predstavlja politiku za koju se zalagao Franjo Tudjman.


Miroslav Tudjman moze racunati i na podrsku takozvanog "hercegovackog lobija" , koji je ostao obezglavljen nakon smrti nekadasnjeg ministra odbrane Gojka Suska, a potom gubitka vlasti najuticajnijeg Tudjmanovog savetnika, Ivice Pasalica.


No, vise od svega, Tudjman junior racuna na podrsku nekadasnjih emigrantiskih hrvatskih krugova, koji su za vreme Drugog svetskog rata pripadali ustaskom pokretu.


Oni su odigrali najznacajniju ulogu u dovodjenju na vlast njegovog oca, jer su se nadali da ce Tudjman uspostaviti drzavu slicnu onoj koju je od 1941. do 1945. vodio ustaski poglavnik Ante Pavelic.


Tudman je progonom Srba, obelezjima i simbolima iz tog vremena, nazivom hrvatske monete, kuna, i promenom naziva parlamenta u Hrvatski drzavni Sabor, zadovoljio neke od njihovih ocekivanja.


Miroslav Tudjman krece istim putem. On ocenjuje da su cetiri godine do novih predsednickih izbora dovoljne da se pripremi teren za povratak dinastije Tudjman i da se ubedi dijaspora da njen novac nece biti uludno potrosen.


Dragutin Hedl je redovni dopisnik IPWR.