Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

TUŽITELJI ŽELE DA SKRATE OPTUŽNICU PROTIV KARADŽIĆA

Dva meseca nakon hapšenja bivšeg lidera bosanskih Srba, tužioci Tribunala zatražili su da se izmeni optužnica protiv njega.
By Simon Jennings
Haški su tužioci ove sedmice podneli predlog izmenjene optužnice protiv bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kojom se – u cilju „povećanja efikasnosti postupka“ – sužava obim suđenja.



I dok neki posmatrači pozdravljaju predložene izmene, tvrdeći da su tužioci postigli ravnotežu između nastojanja da se obezbedi efikasnost procesa s jedne strane, i potrebe da se obuhvati dovoljan broj zločina s druge strane, drugi osporavaju njihovu odluku o uključivanju pojedinih optužbi.



Karadžić je u pritvor Tribunala doveden 30. jula, nakon što je posle 13 godina skrivanja uhapšen u jednom autobusu u Beogradu. Ključne optužbe protiv njega tiču se opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i tokom koje poginulo oko 12,000 osoba, te genocida u Srebrenici, gde je počinjen masakr nad preko 8,000 muškaraca i dečaka.



Tužioci Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pokušavaju da Karadžićevu krivičnu odgovornost ograniče na svega 27 bosanskih opština od ukupno 47, koliko ih se pominje u optužnici koja je poslednji put menjana u aprilu 2000. godine .



Iako i predložena nova verzija – koja je sekretarijatu Tribunala predata 22. septembra – sadrži 11 tačaka, u njoj postoji i jedna nova, a tiče se genocida.



Optužnica protiv Karadžića prvobitno je sadržavala jednu tačku za genocid, a odnosila se na zločine koje su u julu 1995. počinjeni u Srebrenici, te one počinjene tokom 1991. i 1992. na području 18 opština širom Bosne. Ova tačka je sada podeljena na dve, ali je njihov obim sada sužen.



Ukoliko sudije odobre ove izmene, Karadžiću će biti suđeno za genocid počinjen u periodu od 31. marta do 31. decembra 1992. u deset opština – Bratuncu, Brčkom, Foči, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu, Višegradu, Vlasenici i Zvorniku.



Na sličan način je i tačka optužnice koja se tiče Srebrenice sužena, tako da više ne obuhvata period od marta do novembra 1995., nego samo najteže zločine, koji su se odigrali u periodu od jula do novembra te godine.



Tužioci kažu da će redukovanje optužbi „doprineti da dokazni postupak optužbe bude efikasniji i brži“.



Na Tribunal se vrši pritisak da suđenje privede kraju pre okončanja mandata kojeg mu je dodelio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i koji ističe 2010. Iako je predsednik Tribunala Fausto Pokar (Fausto Pocar) već tražio produženje tog mandata, Savet bezbednosti mu još nije odgovorio.



Neki posmatrači kažu da će izmenjenom optužnicom biti obuhvaćen dovoljan broj zločina, ali da će njenim sažimanjem suđenje biti efikasnije.



„Stvari za koje javnost pokazuje najviše interesa sadržane su u predloženoj optužnici“, kaže Goran Sluiter, profesor međunarodnog prava sa Univerziteta u Amsterdamu.



„U ovom trenutku, to je neizbežno; a osim toga, na ostalim suđenjima smo naučili da ne možete obuhvatiti sve. Morate odabrati ograničen broj optužbi, a čini se da je ovaj izbor pravičan i racionalan.“



Međutim, ostali stručnjaci se pitaju da li su tužioci pravilno postupili kada su zatražili da se zločini koji su navodno počinjeni širom Bosne i Hercegovine tokom 1992. uvrste kao posebna optužba za genocid.



Oni ukazuju na to da na prethodnim suđenjima – kako pred MKSJ-om, tako i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) – nije dokazano da su zločini koji su tokom te godine počinjeni nakon što je sa znatnog dela bosanske teritorije proterano nesrpsko stanovništvo imali razmere genocida.



„Tužioci nisu uspeli da dokažu optužbe za genocid, izuzev kada je reč o masakru u Srebrenici, koji je potvrđen i pred Međunarodnim sudom pravde“, izjavio je za IWPR profesor Vilijam Šabas (William Schabas), direktor irskog Centra za ljudska prava.



„Mislim da je čudno što su se prilikom podnošenja optužnice vratili na to, umesto da odustanu.“



Posle nagodbe koju su 2002. sklopili sa Biljanom Plavšić – bivšom predsednicom Republike Srpske – tužioci su odlučili da odustanu od optužbi za genocid koje su prvobitno podneli u vezi sa sličnim zločinima.



Nakon toga, u septembru 2004. godine, sudije Haškog tribunala su Radoslava Brđanina – bivšeg predsednika kriznog štaba Autonomne Regije Krajine (ARK) – oslobodile optužbi za genocid u vezi sa zločinima koji su u periodu od aprila do decembra 1992. navodno počinjeni nad Bošnjacima i bosanskim Hrvatima.



I u slučaju bivšeg lidera bosanskih Srba, Momčila Krajišnika – nekada bliskog saradnika Karadžića i Plavšićeve – sudije su okrivljenog oslobodile optužbi za genocid.



U presudi izrečenoj u septembru 2006., oni su zaključili kako – uprkos tome što je potvrđeno da su zločini počinjeni u Bosni imali razmere genocida – nije utvrđeno i da je okrivljeni imao genocidnu nameru, koja je neophodna da bi ta optužba bila dokazana.



Uključivanje optužbe za genocid za slične zločine u slučaju Karadžić, pogotovo bez novih dokaza, deluje nelogično ako se ima u vidu nastojanje tužilaštva da suđenje bude efikasno – ističe Šabas.



„Ako je svrha izmenjene optužnice da sažme stvari i pomogne sudu da što pre okonča ovaj slučaj ... onda je prilično čudno to što se tužioci ponovo vraćaju na nešto što je već u startu izgubljeno“, kazao je on.



Tužilaštvo je, inače, odustalo od optužbi za kršenje Ženevske konvencije. Da bi te zločine dokazali, tužioci bi morali da pokažu da se radilo o međunarodnom oružanom sukobu.



Odustajanjem od tih optužbi se, kako su rekli, „otklanja potreba da tužilaštvo dokazuje postojanje međunarodnog oružanog sukoba i time umanjuje složenost dokaznog postupka“.



Taj potez, po Šabasovim rečima, „ima smisla“, jer širenje optužnice ne doprinosi sigurnoj osudi ratnih zločina. Do te osude može doći i na temelju uže optužnice, bez ulaženja u pitanje međunarodne prirode sukoba – objasnio je on.



Osim toga, u predloženoj optužnici je povećan obim Karadžićevog navodnog učešća u zaveri čiji je cilj bilo trajno raseljenje velikog broja Bošnjaka i bosanskih Hrvata.



On se sada tereti za učešće u četiri zajednička zločinačka poduhvata, u sklopu kojih je, po rečima tužilaca, „delovao zajedno sa različitim osobama u različitim periodima, zavisno od zločinačkog cilja koji je ostvarivao“.



Oni se odnose na opsadu Sarajeva, genocid u Srebrenici, zauzimanje izvesnih opština od strane bosanskih Srba, te uzimanje talaca UN-a u maju i junu 1995.



Tužioci su od sudija zatražili da odobre predložene izmene, tvrdeći da zbog njih neće doći do značajnijeg odlaganja početka suđenja, niti će Karadžić biti ometan u pripremanju dokaznog postupka odbrane.



Okrivljeni će biti u prilici da se o samim izmenama izjasni pre no što sudije odluče hoće li ih prihvatiti.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.