Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

TUŽIOCI PONOVILI ZAHTEV DA SE ŠEŠELJU DODELI ZASTUPNIK

Oni kažu da je on pravo na samostalnu odbranu izgubio time što je osuđen za uvredu suda.
By Simon Jennings
Tužioci koji pred jugoslovenskim tribunalom u Hagu vode postupak protiv srpskog nacionalističkog političara Vojislava Šešelja zatražili su od sudija da mu dodele advokata koji bi ga zastupao.



Oni tvrde da bi, nakon što je Tribunal Šešelja 24. jula osudio zbog toga što je u jednoj svojoj knjizi objavio podatke o tri zaštićena svedoka, sud sada trebalo da mu uskrati pravo da se u glavnom postupku za ratne zločine brani samostalno.



Postupak za ratne zločine protiv Šešelja, koji je započet u novembru 2007., trenutno je obustavljen zbog navoda da su okrivljeni i njegovi saradnici zastrašivali svedoke.



Prošlomesečna osuda za uvredu suda „pokazuje šta Šešeljevo ponašanje zapravo predstavlja: namerno i kontinuirano nepoštovanje brojnih naloga o merama zaštite koje je izdalo njegovo sudsko veće; ozbilno ometanje sprovođenja pravde; kao i nebrigu za bezbednost svedoka“, naveli su tužioci u svom podnesku koji su 27. avgusta predali sudu.



U zahtevu tužilaštva se navodi i da Šešelj nije uklonio spornu knjigu sa svog internet-sajta, što mu je inače naložio specijalni sudijski panel koji je vodio postupak za uvredu suda.



Tužilaštvo kaže da je to što Šešelj odbija da se pokori simptom njegovog nepoštovanja suda.



Tužioci su prethodno, još 28. jula 2008., od sudskog veća zatražili da Šešelju bude dodeljen branilac, tvrdeći da on „suštinski i uporno opstruira proces“, ometajući svedoke i koristeći vlastito suđenje u političke svrhe.



Time što mu je dozvoljeno da se brani samostalno Šešelju su omogućeni stalan uvid u poverljive podatke i privatna komunikacija sa vlastitim saradnicima u Srbiji, a pružena mu je i prilika za držanje političkih govora prilikom iznošenja odbrane pred sudom – tvrdili su tada tužioci.



Šešelj je još uvek lider Srpske radikalne stranke (SRS), kojom rukovodi iz svoje zatvorske ćelije u Hagu.



Međutim, sudsko veće se nikada nije izjasnilo o zahtevu tužilaštva iz jula prošle godine; u svom tadašnjem odgovoru ono se pozvalo na nove navode koji su protiv Šešelja izneti na sudu.



Osim za konkretne optužbe koje su bile obuhvaćene nedavno okončanim postupkom za uvredu suda, tužioci su u januaru ove godine izneli zasebne navode o tome da je Šešelj zastrašivao svedoke, što je i dovelo do toga da sudije narednog meseca obustave postupak protiv njega.



Šešelj i njegovi saradnici su negirali da su zastrašivali svedoke, a Šešelj je na prošlosedmičnom saslušanju rekao da, budući da se protiv njega ne vodi nikakav drugi postupak, nema ni razloga da i dalje traje obustava njegovog suđenja.



Šešelj tvrdi i da ima prava da se na suđenju brani samostalno. On se usprotivio predlogu iz jula prošle godine da mu se dodeli advokat, a odbacio je i navode optužbe o tome da zloupotrebljava poverljivu građu ili opstruira sudski postupak.



No, u svom ovosedmičnom podnesku, tužioci su se pozvali na pravila Tribunala po kojima sudije u interesu pravde imaju pravo i da nametnu advokata.



„Temeljno pravo na samostalnu odbranu nije apsolutno, a pod odgovarajućim okolnostima može da bude i uskraćeno“, naveli su oni u svom podnesku.



„Šešelj je pokazao da ne poštuje Tribunal ili sprovođenje pravde, tako da mu više ne može biti dozvoljeno da obavlja posao vlastitog zastupnika. Integritet postupka ne može da bude žrtvovan u ime samo-zastupanja“, dodali su oni.



Šešelj je u samom procesu optužen za činjenje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom jugoslovenskih ratova koji su se odigrali devedesetih godina.



Među optužbama protiv njega su i ubistvo, mučenje i progon koje je navodno počinio u nastojanju da protera ne-Srbe iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne, a u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993.



Sudije trenutno žele da saslušaju argumente obeju strana kako bi odlučile da li suđenje sada treba da bude nastavljeno.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.