Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

TUŽILAC IMENOVAO OSUMNJIČENE ZA DARFUR

Moreno-Okampo od pred-procesnih sudija traži da razmotre njegove dokaze i upute sudski poziv dvojici optuženika da se pojave pred MKS-om.
By Katy Glassborow
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), Luis Moreno-Okampo (Luis Moreno-Ocampo), izjavio je danas, 27. februara, kako veruje da su jedan od ministara iz Vlade Sudana (VS) i jedan od lidera Džandžavid (Janjaweed) milicije krivično odgovorni za zločine počinjene u sudanskoj regiji Darfur.



Osumnjičeni su bivši ministar unutrašnjih poslova, Ahmad Muhamad Harun (Ahmad Muhammad Harun), te vodeća ličnost vladine Džandžavid milicije, Ali Muhamad Ali Abd al-Rahman (Ali Muhammad Ali Abd al-Rahman), koji je poznat i kao Ali Kušajb (Ali Kushayb).



Na veoma posećenoj konferenciji za štampu u MKS-u, Moreno-Okampo je rekao da je „tokom proteklih 20 meseci naša kancelarija prikupljala dokaze koji sugerišu da postoji razumna osnova za verovanje“ da su pomenuta dvojica zajedno počinili zločine nad civilnim stanovništvom.



Tužilac od pred-procesnih sudija sada traži da razmotre dokaze i izdaju sudski poziv da se osumnjičenici pojave pred sudom – a dodaje i da ga je VS obavestila da je Kušajb u novembru 2006. uhapšen u Kartumu.



Pokušavajući da preduhitri prigovore da su imenovane svega dve osobe, koje pri tom nisu osumnjičene za genocid, glavni tužilac je rekao da se „naša kancelarija usredsredila na neke od najtežih incidenata i pojedince koji, s obzirom na dokaze, snose najveću odgovornost“.



Dodao je i da njegova kancelarija nastavlja da prikuplja podatke o zločinima koji se trenutno čine u Darfuru, kao i o nasilju koje se preliva u izbegličke kampove u Čadu i Centralnoafričkoj Republici.



Tužilac je rekao i da se dvojici osumnjičenika pripisuje odgovornost po pedeset i jednoj tački za navodne zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, počinjene tokom napada na zapadnodarfurska sela i gradove Kodom, Bindisi, Mukjar i Arvala, a u periodu između avgusta 2003. i marta 2004.



Među optužbama su i silovanje, ubistvo, progon, mučenje, prisilno razmeštanje, uništavanje imovine, nehumani postupci, uvreda ličnog dostojanstva, nezakonito pritvaranje i nasilno lišavanje slobode.



Napadi su se odigrali tokom oružanog sukoba između VS-a i naoružanih pobunjeničkih snaga, među kojima su i Pokret za pravo na jednakost (PPJ) i Sudanska oslobodilačka vojska (SOS).



Moreno-Okampo je priznao da je istraga u vezi sa nasiljem koje traje bila komplikovana, jer „žrtve i svedoci su prioritet, i naša je dužnost da ih zaštitimo“.



To je značilo da su preko 100 izjava svedoka tužioci prikupili tokom 70 misija u 17 zemalja izvan Darfura, pošto „nije [bilo] moguće zaštiti žrtve i svedoke u samom Darfuru“.



Moreno-Okampo kaže da su „ogromnu većinu napada“ vlada i Džandžavid izvršili na civile, a ne na pobunjenike.



Dodao je i da su se oni „ustremili na civile na temelju obrazloženja da pružaju podršku“ anti-vladinim pobunjenicima, pri čemu ta logika „postaje opravdanje“ za zločine poput masovnog silovanja civila, za koje se zna da nisu sudelovali u oružanom sukobu.



Odgovarajući na kritike koje navode na zaključak da nije prikupljen nikakav dokaz za genocid, i to uprkos tome što je Bela kuća sukob u Darfuru tako okarakterisala u septembru 2004., Moreno-Okampo je rekao: „Mi smo tužioci i sledimo dokaze, pa imamo dovoljno toga da iznesemo protiv ovih osoba za te zločine.“



Harun je 2003. postavljen za načelnika „Darfurskog bezbednosnog biroa“, te je kao takav bio zadužen za regrutovanje, finansiranje i naoružavanje Džandžavida, da bi na jednom javnom okupljanju rekao kako ima „moć i ovlašćenje da ubije ili pomiluje bilo koga u Darfuru, zarad mira i bezbednosti“.



Nedugo nakon Harunovog imenovanja – kako tvrdi Moreno-Okampo – „broj regrutovanih Džandžavida narastao je na više desetina hiljada“.



U dokumentu od 100 stranica koji je podneo sudijama, glavni tužilac otkriva dokaze da je Harun redovno posećivao Darfur, te da je postao poznat kao zvaničnik iz Kartuma koji je naoružavao Džandžavid, trošeći neograničena budžetska sredstava.



Harun je viđan u avionu koji je bio natovaren oružjem i municijom, uključujući puške „G-3“ i „Kalašnjikov“ koje su slate na korišćenje Džandžavidu, a svaka tri meseca je leteo iz Kartuma u Mukjar da bi isplaćivao Džandžavid u gotovini.



Kada su se civili požalili na napade i pljačku, navodno im je rečeno da Džandžavid milicija „može da radi šta hoće“, jer „postupa po naređenjima državnog ministra“.



Dokazi kojima raspolaže Moreno-Okampo pokazuju da je napade na sela predvodio Kušajb, koji je komandovao hiljadama pripadnika Džandžavid milicije u Zapadnom Darfuru i izdavao naređenja da se civili muče masovnim silovanjem i ostalim seksualnim zlodelima.



Ovo je značajan korak za tužioce MKS-a, koje grupe za zaštitu ljudskih prava kritikuju zbog nepodizanja optužbi za seksualno nasilje protiv bilo koga ko je sudelovao u sukobu na području Ituri u Demokratskoj Republici Kongo.



Glavni tužilac je kao primer naveo napad u Aravalu, kada je u decembru 2003. Kušajb navodno lično obišao grupu golih žena pre no što su ih silovali ljudi pod njegovom komandom.



Jedna svedokinja je ispričala kako je, zajedno sa ostalim ženama, raširenih nogu bila vezana za drvo, da bi potom usledila neprestana silovanja.



Jednu od glavnih prepreka za tužioce MKS-a predstavlja insistiranje Kartuma na tome da je Specijalni krivični sud za događaje u Darfuru (SKSDD) sasvim sposoban za gonjenje vlastitih osumnjičenika za ratne zločine.



Međutim, sudanske vlasti umnogome potcenjuju skalu nasilja i broj mrtvih u Darfuru, pa mnoge organizacije za ljudska prava smatraju da je SKSDD prevara, a ne posledica namere da se bilo ko proglasi odgovornim za teške zločine protiv čovečnosti.



Pošto je slučaj Dafur MKS-u prepušten od strane Saveta bezbednosti UN-a umesto od strane samih Sudanaca, i pošto Kartum insistira na tome da mu nije neophodna pomoć spolja, tužioci su prinuđeni da objašnjavaju zašto tužilaštva SKSDD-a nisu na visini zadatka.



Moreno-Okampo je novinarima rekao kako su prema Rimskom Statutu, kojim je regulisan rad suda, tužioci dužni da utvrde da li SKSDD istražuje iste slučajeve kao MKS; naglasio je i da je njegov tim „značajne resurse“ posvetio „procenjivanju prihvatljivosti ovog slučaja“.



Rekao je da su tužioci pet puta odlazili u Sudan, da bi tamo razgovarali sa sudijama SKSDD-a, tužiocima i pripadnicima policije koji rade na sudanskim istragama.



Iako je i Kušajb obuhvaćen istragama u Sudanu, one se „ne tiču istih incidenata ili ponašanja“ koji su sada predmet spora pred MKS-om.



Moreno-Okampo je rekao da se „naš slučaj odnosi na Harunove i Kušajbove napade na civilno stanovništvo, a takva istraga ne postoji u Sudanu“.



Stoga je, po tužiočevim rečima, ovaj slučaj prihvatljiv.



Ali, kamen spoticanja bi se pojavio ukoliko bi SKSDD odlučio da podigne slične tužbe protiv dvojice osumnjičenih – što je svakako moguće, pošto je SKSDD i osnovan svega nekoliko dana nakon što je tužilac MKS-a otvorio istragu u Darfuru.



Odgovarajući na pitanje ovog izveštača o tome da li bi to moglo dovesti do konfuzije, Moreno-Okampo je rekao kako će „mnogi osporavati našu prihvatljivost, i mnogi će osporavati naše procene“, te pojasnio da tužioci „ne donose nikakvu presudu o sudanskom sistemu kao celini“.



Sad su na potezu pred-procesne sudije, koje će razmotriti dokaze tužilaštva i utvrditi da li postoji razumna osnova za verovanje da su Harun i Kušajb krivi, te na koji se način najbolje može obezbediti njihovo pojavljivanje u Hagu.



Niko ne zna koliko bi to moglo da potraje.



Kada su tužioci podneli dokaze u vezi sa ugandskom Božjom vojskom otpora, pred-procesnim sudijama je trebalo tri meseca da ih razmotre i odobre optužnice.



Iako je Kušajb već pritvoren u Sudanu, kritičari suda će želeti da vide na koji će se način obezbediti isporučivanje osumnjičenika Hagu.



Uprkos nalozima za hapšenje koji su u julu 2005. izdati protiv petorice pripadnika ugandske Božje vojske otpora, lideri milicije su izbegli hvatanje, stupivši čak i u mirovne pregovore sa predsednikom Musevenijem, što bi im moglo obezbediti amnestiju od MKS-a.



Moreno-Okampo je bio odlučan u tvrdnji da je sada na pred-procesnim sudijama da se izjasne, i obezbede pojavljivanje dvojice osumnjičenika na sudu.



Katy Glassborow izveštava za IWPR iz Haga.