Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tužilaštvo odbacuje Karadžićeve tvrdnje o presretnutim telefonskim razgovorima

Okrivljeni traži istragu zbog toga što smatra da se prisluškuju njegovi privatni razgovori.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)

Kancelarija tužilaštva Haškog tribunala saopštila je ove sedmice kako nema potrebe za imenovanjem nezavisnog "prijatelja suda" koji bi istražio tvrdnje Radovana Karadžića da vlada Sjedinjenih Država presreće njegove privilegovane razgovore sa pravnim savetnikom.

Karadžićevi navodi da vlada SAD-a prisluškuje njegove telefonske pozive bili su potkrepljeni "nizom nepovezanih dokumenata i stavki koji se generalno tiču presretanja komunikacija od strane Agencije za nacionalnu bezbednost (National Security Agency, NSA) Sjedinjenih Država i neodređenim navodima o zainteresovanosti Sjedinjenih Država za rad [Tribunala]", saopštilo je tužilaštvo 28. januara u svom odgovoru na zahtev okrivljenog.

Karadžić je 28. oktobra uputio pismo ambasadi SAD-a u Hagu, u kojem joj je postavio pitanje da li je "presretala bilo koju od njegovih ili privilegovanih komunikacija njegovog pravnog savetnika, Pitera Robinsona (Peter Robinson)". Ambasada je odgovor poslala 6. decembra, odbivši da se izjasni o tom pitanju.

U svom podnesku od 20. januara, Karadžić je saopštio kako postoji "korpus javno dostupnih dokaza za to da je moguće da se SAD bave takvim aktivnostima".

On se pozvao na telegram koji je objavio Vikiliks (Wikileaks), i u kojem se kaže da SAD "prikupljaju informacije iz presretnutih razgovora između [pokojnog predsednika Srbije] Slobodana Miloševića i njegove supruge".

Karadžić je takođe citirao Frederika Harhofa (Frederik Harhoff) – sudiju Tribunala koji je nedavno diskvalifikovan zbog stavova iznetih u jednoj elektronskoj poruci lične prirode, i koji je u jednom članku rekao kako je siguran da se "svim sudijama prate mejlovi".

Karadžić je naveo da je zainteresovanost SAD-a za njegov slučaj "dobro dokumentovana". On tvrdi da su nakon njegovog hapšenja 2008. godine SAD "pokrenule diplomatsku kampanju sa ciljem da se ne ukinu sankcije koje su bile uvedene Karadžićevoj porodici kao mera prinude kako bi se postigla njegova predaja".

Osim toga, Karadžić i njegov pravni savetnik su izvršili "sveobuhvatnu istragu" o tome da li mu je američki diplomata Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) obećavao imunitet pred Tribunalom u čestim razgovorima koje su o tim pitanjima vodili kako neposredno, tako i telefonom.

Takođe, Karadžić je od vlade SAD-a zatražio materijal koji mu je "neophodan za odbranu" i podneo pet predloga za obavezujuće naloge.

"Dr Karadžić je bio u korespondenciji i sporovima sa Sjedinjenim Državama tokom najvećeg dela njegovog suđenja, od 2008. do 2013.", kaže se u podnesku.

S obzirom na nedavna otkrića Edvarda Snoudena (Edward Snowden) o nadzoru ogromnih razmera koje sprovodi Agencija za nacionalnu sigurnost, "postoje svi razlozi da se veruje kako se privilegovane komunikacije između dr Karadžića i njegovog pravnog savetnika Pitera Robinsona – koje se tiču njihovih napora da pribave informacije za koje se veruje da su protivne interesima Sjedinjenih Država – prisluškuju".

Ukoliko je to tako, SAD bi – po Karadžiću – mogle biti odgovorne za ometanje „sprovođenja pravde" i protiv njih bi trebalo pokrenuti istragu.

Tužilaštvo osporava Karadžićevu pretpostavku da "usled njegovih sopstvenih postupaka, Sjedinjene Države moraju da se bave presretanjem njegovih komunikacija sa pravnim savetnikom, kao i da su Sjedinjene Države njegov zahtev odbile . . . sa lošom namerom."

Tužilaštvo je ostalo pri stavu da ne postoje dokazi koji bi potkrepili te navode i da stoga zahtev okrivljenog da bude imenovan nezavisan "amicus curiae" (prijatelj suda), koji bi se bavio istragom, treba odbaciti.

O tome bi sada trebalo da odluči sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto).

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.