Tužilaštvo se žali na kaznu izrečenu članici Lukićevog tima odbrane
Prethodno je bivšoj referentkinji za Lukićev predmet jednogodišnja kazna za nepoštovanje suda bila smanjena za osam meseci.
Tužilaštvo se žali na kaznu izrečenu članici Lukićevog tima odbrane
Prethodno je bivšoj referentkinji za Lukićev predmet jednogodišnja kazna za nepoštovanje suda bila smanjena za osam meseci.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 734, 23. mart 2012.)
Tužioci Haškog tribunala žalili su se na odluku da se za osam meseci skrati jednogodišnja zatvorska kazna koja je izrečena Jeleni Rašić, bivšoj referentkinji za predmet u timu odbrane, koja je krajem januara bila osuđena za nepoštovanje suda.
Rašićeva je priznala da je kriva zbog toga što je potencijalne svedoke podmićivala kako bi lažno svedočili u prilog okrivljenog Milana Lukića, bivšeg rezervnog policajca bosanskih Srba. Radilo se o izjavama koje naposletku nisu ni korišćene na suđenju, a kojima je Lukiću trebalo da bude pribavljen lažni alibi. No, Lukić je u julu 2009. ipak proglašen krivim zbog toga što je u istočnobosanskom gradu Višegradu lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila, od kojih je preko stotinu bilo zatvoreno u dve zabarikadirane kuće i živo spaljeno.
Lukić je osuđen na doživotnu robiju. Njegovom rođaku i saoptuženiku, Sredoju Lukiću, izrečena je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina. Trenutno je u toku žalbeni postupak.
Na februarskom saslušanju, kada je Rašićevoj izrečena prvostepena kazna, sudije su rekle da su odlučile da kaznu od 12 meseci smanje za osam meseci, i to zbog toga što bi osuđenica bila jedini ženski zatvorenik u haškoj pritvorskoj jedinici, što bi rezultiralo „boravkom u kvazi-samici“ i mogućim „negativnim uticajem na nju“. (Više o tome vidi u tekstu „Članica Lukićevog tima odbrane osuđena na 12 meseci zbog nepoštovanja suda“.)
Međutim, u žalbenom podnesku koji je predalo 16. marta, tužilaštvo je navelo da je sudsko veće pogrešilo kada je odlučilo da osuđenici oprosti deo kazne, a kao jedan od razloga navelo je i to što takvu odluku može doneti samo predsednik Tribunala.
Osim toga, tužioci su ukazali i na to da je veće najpre odbacilo mogućnost da neobelodanjeno zdravstveno stanje bude olakšavajući faktor pri utvrđivanju kazne, ali da se kasnije, prilikom skraćivanja kazne, ipak pozvalo na „negativni uticaj“.
„Formulacija sudskog veća o ’boravku u kvazi-samici’ podrazumeva postojanje prava na druženje sa zatvorenicima istog pola“, kaže se u žalbenom podnesku.
Tužioci tvrde i da pritvorska jedinica Ujedinjenih nacija nije zamišljena kao trajna, te da se po okončanju procesa zatvorenici prebacuju u zatvore zemalja sa kojima Tribunal sarađuje.
Štaviše, oni kažu i da tužilaštvo nije imalo pristup poverljivim izveštajima o zdravstvenom stanju Rašićeve sve dok od izricanja presude nije proteklo pet sedmica, usled čega nije imalo ni priliku da „proveri te izveštaje i izjasni se o njima pre no što je sudsko veće odredilo kaznu“.
U zaključku podneska se kaže da bi žalbeno veće trebalo da „ukine delimičnu suspenziju kazne izrečene Rašićevoj i odmah stavi na snagu odluku o 12 meseci zatvora“.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
