Tužilaštvo privodi kraju iznošenje dokaza protiv optuženog; šta donosi sledeća faza suđenja?

Dok se primiče rok do kada tužioci moraju da iznesu sve dokaze protiv Slobodana Miloševića, koga se tereti za 66 navoda ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i za genocid, možda je dobar trenutak da se pogleda unapred na pretpostavljeni budući tok suđenja. Sledeći pregled je zasnovan na Pravilniku o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog suda koja su, međutim, u nekim slučajevima podložna promenama.

17. februar 2004. -- dakle, 15 dana pretresa od danas -- je poslednji rok koji je Sud nametnuo tužilaštvu za iznošenje dokaza protiv optuženog. To će biti neznatno duže od dve godine nakon početka suđenja (12.02.2002.), od čega su pretresi bili održani samo 286 dana, a i to po skraćenom rasporedu. Saslušano je bilo više od 300 svedoka, i tužilaštvo je podnelo Sudu na uvid stotine hiljada stranica dokumenata koji se odnose na navodnu ulogu optuženog u ratovima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini (na početku je bilo planirano da se Miloševiću posebno sudi za svaki rat.)

Pravilnik Suda ne predviđa da će tužioci da održe završnu reč, ili da će da sažmu sve do sada iznete dokaze. Sudsko veće će da se povuče na tromesečnu pauzu, nakon čega će biti red na Miloševiću da iznese svoju odbranu. Pretresno veće je odredilo tromesečnu pauzu, ali su prijatelji suda uložili žalbu Apelacionom veću zahtevajući da se taj rok produži. Žalbeno veće se po ovom pitanju još nije oglasilo.

Kada tužilaštvo završi sa iznošenjem dokaza, prijatelji suda ili advokati odbrane mogu da zatraže od Pretresnog veća da oslobodi optuženog od onoih navoda optužnice koji nisu bili u dovoljnoj meri dokazani, odnosno o kojima se ne može doneti presuda u čiju ispravnost ne bi moglo da se sumnja. Sud to može i samoinicijativno da učini.

Nakon otprilike šest sedmica pauze, sudije Pretresnog veća će se sastati da odrede koliko će svedoka Milošević moći da dovede i koliko vremena će mu biti stavljeno na raspolaganje za iznošenje dokaza. Uz dopuštenje Suda, to može da se menja u toku suđenja. Za sada su sudije najavili da će Milošević da dobije na raspolaganje podjednako vreme za iznošenje dokaza u svoju korist koliko je imalo tužilaštvo za iznošenje dokaza protiv njega. Ali, to ne znači da će drugi deo suđenja takođe da traje 286 dana, je je dobar deo tog vremena utrošio sam optuženi na unakrsno ispitivanje svedoka optužbe. Tužioci i prijatelji suda smatraju da je Milošević utrošio barem dve trećine vremena u tih 286 dana pretresa. Sudije su takođe najavili da će tužilaštvo imati podjednako vreme kao što je imao Milošević za unakrsno ispitivanje svedoka suprotne strane. S obzirom na to da je optuženi nepotrebo utrošio mnogo previše vremena, malo je verovatno da će tužilaštvo da učini isto. Na taj način će možda sledeći deo suđenja biti malo ubrzan, ali suđenje će po svoj prilici da nastavi da se odvija po skraćenom rasporedu, po tri dana pretresa sedmično. Posledica toga je da će ušteda vremena biti manje osetna nego što bi bilo da se suđenje odvija po redovnom rasporedu.

Za tri meseca, kada suđenje bude nastavljeno, Milošević će imati priliku da održi još jedno uvodno izlaganje. On je to već učinio na početku prvog dela suđenja, koji se odnosio na rat na Kosovu, a onda opet na početku drugog dela, koji se odnosio na ratove u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Ali, sudije smatraju da im se u tim prilikama Milošević obraćao kao optuženik, te da mu sada, u skladu sa Pravilnikom (koji predviđa da advokat održi uvodnu reč na početku odbrambene faze suđenja,) treba biti dozvoljeno da im se ponovo obrati u ulozi branioca. Milošević, naime, ima dvostruku ulogu u ovom suđenju: on je i optuženik, i sam svoj branilac.

Kada odbrana završi sa iznošenjem dokaza, tužilaštvo će moći da iznese dodatne dokaze koji se odnose na teme koje odbrana dotakne, a koje tužilaštvo nije obradilo u prvom delu suđenja. Zatim odbrana joše jednom ima pravo da odgovori na dokaze koje je iznelo tužilaštvo. Na kraju i sudije mogu da zatraže da im se dovedu na saslušanje određeni svedoke, ili da traže od bilo koje od stranaka da iznesu dodatne dokaze.

Kada svi dokazi budu izneti, i tužilaštvo i odbrana imaju pravo da održe završne reči i da se poslednji put pismeno obrate Veću, sa pregledom navoda optužbe i dokaza za koje smatraju da pojedine navode neosporno potvrđuju ili pobijaju. Tužilac ima pravo da pobije bilo koji navod koji je optužba iznela u završnoj reči. Sve što se odnosi na dužinu kazne treba biti u tim pisanim podnescima i u završnim rečima stranaka.

Nakon što sasluša završne reči, Pretresno veće objavljuje završetak suđenja, i sudije se povlače da razmatraju dokaze i argumente. I u mnogo jednostavnijim predmetima sudijama je trebalo po šest meseci da donesu presudu. Tada sudije sazivaju pretres na kome će presuda da bude javno objavljena. Ako optuženi bude proglašen krivim i osuđen na zatvorsku kaznu, njena dužina takođe biva javno objavljena.

Nakon toga obe strane imaju pravo da se žale na bilo koji deo presude i na kaznu. Zatim počinje još jedan dugi proces u toku koga obe strane podnose pisane predloge i odgovaraju na predloge suprotne strane, i iznose usmene argumente pred sudijama Apelacionog veća, koje se nakon toga povlači na razmatranje argumenata. Zbog kompleksnosti predmeta i dokaza, u ovom slučaju će se opet raditi o dužem vremenskom periodu, tako da će možda proći meseci ili čak godine dok ne bude doneta finalna presuda. Čak i nakon toga, ako se otkriju dokazi koji bi, da su bili poznati, mogli da značajno utiču na presudu, stranke mogu da se obrate Sudu sa zahtevom da ih uzme na uvid, što može da dovede do dodatnog pretresa ili čak ponovnog suđenja.

Međutim, do tada će, barem u Miloševićevom slučaju, Međunarodni sud prestati da postoji. Zato treba doneti odluke o tome na koji način će, i pred kojim telom, biti rešavani sporovi nakon prestanka postojanja ove institucije.