Tribunal za bivšu Jugoslaviju o slučaju uvrede suda odbijanjem svedočenja
Odbrana tvrdi da Dragomir Pećanac nije nameravao da opstruira pravdu odbijajući da svedoči.
Tribunal za bivšu Jugoslaviju o slučaju uvrede suda odbijanjem svedočenja
Odbrana tvrdi da Dragomir Pećanac nije nameravao da opstruira pravdu odbijajući da svedoči.
Piše: Alexandra Arkin iz Haga (TU br. 720, 2. decembar 2011.)
Branilac Dragomira Pećanca je ove sedmice sudijama Haškog tribunala rekao da njegov klijent – bivši bezbednosni i obaveštajni funkcioner bosanskih Srba – nije uvredio sud time što je ove godine odbio da svedoči na suđenju Zdravku Tolimiru.
Tolimir je za vreme rata obavljao dužnost zamenika komandanta za obaveštajni rad i bezbednost pri glavnom štabu vojske bosanskih Srba, što znači da je bio direktno potčinjen Ratku Mladiću, koji trenutno iščekuje početak suđenja za genocid pred Haškim tribunalom.
Tolimir se tereti po osam tačaka – uključujući genocid, istrebljenje, ubijanje, progon, prisilno razmeštanje stanovništva i deportaciju bosanskih Muslimana iz enklava Srebrenica i Žepa tokom jula 1995. godine. Oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka stradalo je na brojnim gubilištima u danima nakon pada Srebrenice.
Sudije Tribunala su 31. avgusta 2011. izdale obavezujući nalog Dragomiru Pećancu da se na suđenju Tolimiru pojavi kao svedok optužbe.
Nakon što je dobio nalog, Pećanac je odgovorio da je voljan da se pojavi, ali da ne može da svedoči „iz zdravstvenih razloga, a i zbog toga što je [protiv njega] podignuta optužnica u Sarajevu, kao i krivična prijava u Beogradu po istom osnovu“ – navodi se u sudskoj dokumentaciji.
Okolnost da se Pećanac nije pojavio iako mu je bio upućen poziv, niti je naveo „dobar razlog“ zbog kojeg se na taj poziv nije odazvao, znači da je „svesno i hotimično“ ometao sprovođenje pravde – kaže se u nalogu koji je izdao Tribunal.
Pećanac je uhapšen 27. septembra u Beogradu, a tri sedmice kasnije se o optužnici koja ga tereti za nepoštovanje suda izjasnio kao nevin.
On je prisustvovao pred-procesnoj konferenciji koja je u sudu održana 28. novembra, ali je iz zdravstvenih razloga odsustvovao sa potonjih ovosedmičnih zasedanja. Pošto se pismeno odrekao prava na prisustvovanje saslušanju, sudski postupak je nastavljen uprkos njegovom odsustvu.
Predsedavajući sudija Kristof Fluge (Christoph Flügge) pročitao je sažetak slučaja, da bi – nakon što su dokumenti uvršteni u dokaze – počeo i dokazni postupak odbrane. Naime, u postupcima za nepoštovanje suda tužioci nisu strana u sporu.
Zalažući se za to da Pećanac bude oslobođen optužbi za uvredu suda, branilac Jens Dikman (Jens Dieckmann) se pozvao na presedane u ranijim slučajevima procesuiranim pred Tribunalom.
Dokumenti, „posmatrani u kontekstu celokupnog dokaznog materijala, zapravo pokazuju da optuženi poštuje sud“, kazao je on. Odbrana tvrdi kako ne postoje dokazi o tome da je Pećanac odbio da se pokori nalogu da se pojavi pred sudom, jer mu nije bio dostavljen tačan datum pojavljivanja.
Drugo, Dikman kaže kako, čak i kada bi sudije zaključile da se Pećanac nije povinovao nalogu da se pojavi, dokumenti ukazuju na „niz opravdanih razloga“ zbog kojih je bilo neizvodljivo ili nemoguće da se on pojavi onoga datuma koji je naposletku bio utvrđen.
Na primer, pre njegovog dolaska na sud, bilo je potrebno da se niz pitanja – koja su veću otkrivena na zasedanju održanom iza zatvorenih vrata – adekvatno reši, ali to nije blagovremeno učinjeno.
Konačno, sudije bi – po rečima advokata – morale da pokažu kako je to Pećanac nameravao da ometa sprovođenje pravde. Ravnodušnošću ili nemarom se može ometati sprovođenje pravde, ali to nije dovoljno da bi se govorilo o nepoštovanju, niti to opravdava pritvaranje ili veću novčanu kaznu – kazao je branilac.
Dikman je rekao kako dokazi koji su pred sudom izneti ne pokazuju da je Pećanac znao da ometa sprovođenje pravde, niti da je to nameravao da učini – pogotovo zbog toga što je, kada mu je izdat nalog da se pojavi, rekao da želi da dođe, ali da ne može da svedoči iz razloga koje je naveo.
Advokat je potom rekao da su optužbe preuranjene i da su posledica nesporazuma koji su se dogodili u komunikaciji između Pećanca i sudskog veća.
Odbrana je svoj dokazni postupak zaključila time što je optužbe odbacila zbog nedostatka dokaza koji bi ih potvrdili van svake razumne sumnje. Dikman je zatražio da, ukoliko ipak bude proglašen krivim, okrivljenom ne bude izrečena zatvorska kazna duža od dva meseca – što je vreme koje je Pećanac već proveo u pritvoru, iščekujući suđenje.
Alexandra Arkin je urednica-pripravnica IWPR-a u Hagu.
