TRIBUNAL U ŽURBI ZBOG ISTEKA ROKA

Tri godine pošto su podignute i poslednje optužnice za ratne zločine, Haški tribunal žuri da okonča svoj rad.



Prema podacima iz Tribunalovog godišnjeg izveštaja, objavljenog ove sedmice, tri sudska veća simultano vode sedam suđenja na kojima se, počev od januara, pojavljuje 18 okrivljenih, pri čemu je do sada zaključeno 106 od ukupno 161 slučaja.



U izveštaju se navodi i da je sudsko veće u istom intervalu donelo „rekordan broj odluka, uključujući 11 presuda za poslednjih godinu dana, te sedam za poslednjih šest meseci“.



Međutim, još uvek je pred Tribunalom težak zadatak koji se sastoji u tome da se sva suđenja okončaju do 2009., a žalbeni postupci godinu dana docnije.



Na preporuku radne grupe, koja je oformljena kako bi ubrzala njegov rad, Tribunal se stara o tome da uvek postoje spremni postupci, koji – ukoliko je neki slučaj završen ili neočekivano odložen – odmah mogu da počnu.



U nastojanju da ostane usredsređen na najviše zapovednike, optužene za najteže zločine, Tribunal je 13 slučajeva prepustio lokalnim zvaničnicima.



U izveštaju se navodi da su i zvaničnici suda i tužioci radili na jačanju lokalnih sudskih sistema, kako bi se pred njima mogli procesuirati slučajevi koje im je prepustio Tribunal, odnosno svi slučajevi u kojima su osumnjičenici nižeg ili srednjeg ranga.



Kancelarija tužilaštva je ukazala i na dva hapšenja optuženika za ratne zločine koja su se dogodila u proteklih godinu dana. Radi se o Zdravku Tolimiru i Vlastimiru Đorđeviću.



Kao bivši pomoćnik ministra pri srbijanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i načelnik odeljenja javne bezbednosti, Đorđević se – zajedno sa bivšim srbijanskim predsednikom, Milanom Milutinovićem i još četvoricom optuženika – tereti za kampanju etničkog čišćenja na Kosovu.



S druge strane, kao pomoćnik zapovednika za obaveštajni i bezbednosni rad u vojsci Republike Srpske (srpskoj enklavi u Bosni), Tolimir se – zbog učešća u srpskoj kampanji protiv bosanskih Muslimana u Srebrenici i Žepi – tereti po optužbama za genocid, zaveru da se počini genocid i zločine protiv čovečnosti.



„To što nisu uhapšena preostala četiri begunca, uključujući Radovana Karadžića i Ratka Mladića, još uvek predstavlja svojevrsnu uvredu pravde“, navodi se u tužiteljskom delu izveštaja.



Karadžić je bio predsednik Republike Srpske, dok je Mladić komandovao glavnim štabom vojske bosanskih Srba.



„Saradnja sa beogradskim vlastima se iskomplikovala“, kaže se u izveštaju.



„Saradnja je bila ozbiljno pogoršana u periodu od oktobra 2006. do marta 2007., da bi se potom vidno popravila tokom maja i juna 2007., nakon formiranja nove vlade, premda nikada nije dostigla tačku u kojoj bi bila potpuna i dosledna . . . Nažalost, nikakav napredak nije načinjen kada su u pitanju Karadžić i Mladić.“



Odgovarajuće sudske službe izvestile su i da je tokom godine na koju se izveštaj odnosi u Hagu pred sud izvedeno ukupno 628 svedoka – što je gotovo dvostruko više od prošlogodišnjeg konačnog broja.



Brendan McKenna je izveštač IWPR-a iz Haga.