Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tribunal odobrio prevremeno oslobađanje makedonskog policajca

Osuda Johana Tarčulovskog bila je jedina koja je proistekla iz kratkotrajnog rata vođenog u Makedoniji tokom 2001.
By Rachel Irwin
  • Johan Tarčulovski u Haškom tribunalu, 2010. (Fotografija: ICTY)
    Johan Tarčulovski u Haškom tribunalu, 2010. (Fotografija: ICTY)

Predsednik Haškog tribunala odobrio je prevremeno oslobađanje bivšeg makedonskog policajca Johana Tarčulovskog.

Tarčulovski je 2008 osuđen na 12 godina zatvora – pri čemu je to bio jedini slučaj koji je u Haškom tribunalu procesuiran u vezi sa konfliktom koji se 2001. odigrao u Makedoniji, gde su vladine snage intervenisale protiv albanskih pobunjenika.

Bio je osuđen zato što je predvodio policijski napad koji je na selo Ljuboten izvršen 12. avgusta 2001.; zato što je naređivao ubijanje Albanaca i okrutno postupanje prema njima; kao i zbog uništavanja njihove imovine. (Više o tome vidi u tekstu „Makedonski policajac osuđen za zločine nad Albancima“.)

U to vreme, on je bio pripadnik predsedničke službe bezbednosti, koja je bila u sastavu policije.

Njegov saoptuženik – bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova, Ljube Boškoski – bio je oslobođen.

Sudije su naložile da Tarčulovskom u dvanaestogodišnju kaznu bude uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru nakon što je uhapšen u martu 2005. Kaznu mu je 2010. potvrdilo i žalbeno veće.

Tarčulovski je u julu 2011. bio prebačen u Nemačku, na nastavak odsluženja kazne. Prema nemačkom zakonu, osuđenici imaju pravo na prevremeno oslobađanje nakon što odsluže dve trećine kazne. I u Haškom tribunalu je uobičajena praksa da se zahtevi za prevremeno oslobađanje razmatraju u toj fazi.

U svojoj odluci od 8. aprila, predsednik Tribunala Teodor Meron (Theodor Meron) je napomenuo da je težina zločina koje je Tarčulovski počinio „veoma velika“. Iako nije zaključeno da je on osmislio prvobitni plan napada na selo, niti da je lično počinio bilo kakav zločin, on jeste „planirao krivična dela, podsticao rezervnu policiju koju je okupio da izvrši krivična dela, i naređivao im da vrše zločine“.

Sudija Meron je citirao izveštaje zattvorskog psihologa, u kojima je zaključeno da Tarčulovski nema „negativne stavove“ o Albancima u Makedoniji, ali da se i dalje ne kaje za svoje postupke, budući da smatra kako je „osuđen umesto drugih“. Rukovodilac zatvora je izvestio da je Tarčulovski poštovao pravila i da se stoga preporučuje da bude oslobođen pre isteka kazne.

Sudija Meron je napomenuo da je Tarčulovski boravio u otvorenom zatvoru, te da je već uživao dvanaestosatnu slobodu svake sedmice. Uprkos tome što nije pokazao da se kaje, Tarčulovski po rečima sudije „deluje kao zatvorenik dobrog ponašanja“, koji – ukoliko bude oslobođen – neće predstavljati pretnju po društvo.

Sudija Meron je zaključio da ti faktori „govore u prilog njegovog prevremenog oslobađanja“.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.