Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tribunal odlucuje o privremenom pustanju Ramusa Haradinaja na slobodu

By IWPR ICTY
Troclano vece Tribunala je u utorak saslusalo argumente branilaca bivseg premijera Kosova Ramusa Haradinaja, kao i argumente tuzilastva o tome da li Haradinaju odobriti uslovni otpust da se vrati na Kosovo pre pocetka sudjenja u Hagu. Lorens Rosin, prvi zamenik specijalnog predstavnika generalnog sekretara Misije UN na Kosovu (UNMIK) je takodje imao kratko obracanje vecu u kome je istakao mogucnosti UNMIK-a da obezbedi dobre uslove za privremeno pustanje okrivljenog na slobodu. Najvaznija pitanja koja pretresno vece mora da uzme u razmatranje prilikom odlucivanja da li da privremeno pusti okrivljenog su: 1) da li ce se Haradinaj vratiti u Tribunal na sudjenje; i 2) da li ce Haradinaj predstavljati pretnju ili opasnost za svedoke ili zrtve dok je na slobodi. Uzimajuci u obzir da se Haradinaj brzo i dobrovoljno predao, kao i njegovu medjunarodnu reputaciju i visoku politicku poziciju (faktori koje je tuzilastvo spremno prihvatilo), verovatnoca da se bivsi lider OVK pojavi na sudjenju je velika. Zbog toga eventualna kontraverza ostaje da se resi oko pitanja zastite svedoka i zrtava na Kosovu, na kome zastrasivanje i feudi zasnovani na krvi i dalje dominiraju.

Verovatnoca povratka: Odbrana tvrdi da reputacija okrivljenog garantuje pojavljivanje na sudu

Glavni branilac Ben Emerson istakao je na pocetku izlaganja odbrane da je karakter optuzenog (hvaljen od politickih zvanicnika sirom sveta) najbolja garancija da ce se Haradinaj vratiti u Hag na sudjenje ukoliko bude privremeno pusten na slobodu. Gospodin Emerson je dalje naveo da spremnost UNMIK-a da da garancije za pustanje Haradinaja, uzimajuci u obzir potrebu da se on uhapsi ako zatreba, jeste u najvecem rezultat snaznog odnosa vlasti UN i poverenja u Haradinaja i onoga sto je odbrana opisala kao 'Haradinajev stabilizujuci uticaj' na Kosovu. Branilac je takodje primetio da je Haradinaj vec jednom bio pusten da bi prisustvovao sahrani svog brata i da se vratio u pritvor Tribunala bez incidenata. Stoga je, prema odbrani, okrivljeni demonstrirao volju da se pojavi u Hagu u dvema prilikama – prilikom prve predaje i prilikom povratka nakon sahrane brata.

Njegov odnos sa medjunarodnom zajednicom, zasnovan na profesionalnim i licnim odnosima sa medjunarodnim zvanicnicima i na Kosovu i van njega, moze biti najbolja garancija da ce se pojaviti na sudjenju. Haradinaj je javno objavio da ce se vratiti na sudjenje i u odredjenom smislu zalozio aspiracije Kosova da bude posmatrano kao medjunarodno odgovoran faktor za svoju licnu saradnju sa Tribunalom. Emerson je citirao bivseg britanskog ministra inostranih poslova Robina Kuka i americkog senatora Dzoa Bajdena kao primere medjunarodnih licnosti koje imaju visoko postovanje za njegovog klijenta.

Tuzilastvo, predvodjeno Dermotom Grumom, istaklo je da ukoliko Haradinaj postane begunac UNMIK nema prakticne mogucnosti da ga uhapsi. Grum je naveo slucaj Fatmira Ljimaja (kome se sudi u Tribunalu) kome je odbijen zahtev za privremeno pustanje na slobodu na osnovu izvestaja UNMIK-a u kome se navodi da UNMIK poseduje ogranicena policijske resurse dok okrivljeni ima rasirenu mrezu ljudi kao i da dobro poznaje komplikovani i brdoviti teren sto bi mu pomoglo u bekstvu. 'Istu analizu bi trebali da primenimo za Haradinaja', rekao je Grum.

Tuzilastvo je navelo da cak i ukoliko je Haradinajevo bekstvo malo verovatno, UNMIK jednostavno nema dovoljno resursa da ga uhapsi ukoliko bi morao. U prilog ovoj tvrdnji, tuzilastvo je citiralo nedavni izvestaj generalnog sekretara Savetu bezbednosti o pogorsanju bezbedonosne situacije na Kosovu, a zatim prezentiralo podatke koji pokazuju opadanje sigurnosti na granicama (sto se pokazuje dramaticnim povecanjem krijumcarenja), smanjenjem broja medjunarodnih policajaca u policijskim snagama UNMIK-a i povecanjem broja bivsih pripadnika OVK-a koji preuzimaju snage bezbednosti na Kosovu.

'Slovo 'I' u skracenici UNMIK', nastavio je Grum, 'oznacava 'Interim' (privremen) i do trenutka kada ce Haradinaj doci na red za sudjenje, UNMIK mozda nece biti tamo da ispuni garancije koje trenutno daje. Umesto toga, kada policijske odgovornosti budu prebacene na lokalne snage kao sto je Kosovski zastitni korpus i Policijske snage (ciji su pripadnici u velikom procentu bivsi vojnici OVK-a) najodgovorniji za predaju Haradinaja Tribunalu bice oni koji su sa njim i pod njegovom komandom ucestvovali u ratu 1999.godine.

Pojavljivanje gospodina Rosina bacilo je malo svetla na prakticna pitanja o tome da li ce UNMIK biti sposoban da izvrsi svoje obaveze u sprovodjenju uslova Haradinajevog privremenog pustanja na slobodu. Umesto toga, zamenik specijalnog predstavnika UN je jednostavno uopsteno primetio da je 'ukupan nivo kriminaliteta na Kosovu nizak' i da je bezbednost 'dobra'. Pritisnut od strane veca da odgovori da li ce UNMIK postojati u trenutku otpocinjanja sudjenja, Rosin je jednostavno slegao ramenima i rekao: 'Mi nemamo carobnu kuglu… uspostavljamo institucije da bismo izgradili vladavinu prava'. On je istakao da su policijske snage Kosova u ovom trenutku pod direktnom komandom UNMIK-a i ustvrdio da je kosovska policija na nivou bilo koje policije u regionu.

Zastita i zastrasivanje svedoka

Trenutna situacija na Kosovu ostaje nepostojana i nasilna za svedoke i zrtve. Zastrasivanje svedoka – ukljucujuci prebijanja i ubistva onih koji saradjuju sa pravosudnim organima – je normalna pojava na Kosovu. U svojim podnescima tuzilastvo je citiralo izvestaj OEBS-a u kome se hronoloski navode ubistva, bombaski i raketni napadi i prebijanja svedoka koji su svedocili u lokalnim postupcima protiv bivsih clanova OVK.

Tuzilac je istakao da je tokom sudjenja protiv Ramusevog brata Dauta (koje je vodjeno na Kosovu pod nadzorom UNMIK-a 2002.godine) ubijeno ne manje od deset lica, ukljucujuci svedoke i clanove njihovih porodica, istrazitelje, i one koji su se slucajno zadesili na mestima ubistava. Grum je pokusao da napravi vezu izmedju zastrasivanja svedoka u slucaju Dauta Haradinaja i navoda Ramusa Haradinaja da mozda postoji 'paralelna povezanost' interesa izmedju onih koji su se mesali u slucaj Dauta Haradinaja i ovog slucaja. Grum je naveo i puskaranje koje se dogodilo izmedju dva brata Haradinaja na jednoj strani i clana suparnickog klana Sadika Masaja. Musaj koji je kasnije svedocio protiv Dauta Haradinaja je ubijen. Tuzilac je insistirao da se mora utvrditi ko je odgovoran za tako mnogo ubistava povezanih sa slucajem Dauta Haradinaja pre nego sto se Ramus pusti na slobodu. Cak i ukoliko tuzilac nije u stanju da direktno poveze Ramusa Haradinaja sa konkretnim optuzbama za zastrasivanje svedoka, Ramusevo ponasanje (tokom pucnjave sa Musajem, i svadja sa ruskim mirotvorcem koja nije pomenuta tokom ovog saslusanja) moze nagovestiti da ce biti problema u buducnosti.

Odbrana je istakla da bez konkretnih optuzbi da Ramus Haradinaj predstavlja ili da ce predstavljati pretnju za svedoke ili zrtve, tako opste optuzbe o klimi nasilja prema svedocima i slaba povezanost sa dogadjajima koji su okruzivali sudjenje njegovog brata ne mogu biti razlog za odbijanje privremenog pustanja na slobodu. Branilac je istakao da je u slucaju Stanisic navedeno da 'opsta zabrinutost, a ne jasna povezanost sa konkretnim aktima ili ponasanjima okrivljenog' nije dovoljan razlog za odbijanje pustanja na slobodu. Odbrana je takodje navela da Haradinaj u stvari podrzava zastitu svedoka time sto se nije suprotstavio zahtevu tuzilastva za zastitne mere po Pravilu 66. (Odredba iz Pravila 66 sadrzi obavezu za tuzilastvo da odbrani preda sve dodatne materijale koji su upotrebljeni da bi se formulisala optuznica – a ovaj materijal cesto sadrzi izvore za optuzbe, ukljucujuci imena svedoka, za koje je tuzilastvo u konkretnom slucaju zatrazilo da bude zasticena).

Haradinaj se licno obratio vecu rekavsi da je uvek pokazivao postovanje za vladavinu prava, medjunarodno pravo i Tribunal i da ce to ciniti i dalje. On je negirao da se ikad mesao u bilo koji sudski postupak.

Zakljucak

Brza i dobrovoljna predaja Haradinaja Tribunalu, koja je ucinjena tako javno i uz mnoge aplauze iz medjunarodne zajednice, verovatno ce imati ozbiljnu tezinu kada sudije budu odlucivale koliko je verovatno da ce se Haradinaj vratiti na sudjenje. Tuzilastvo je prihvatilo da je verovatno da ce se Haradinaj vratiti, ali je glavni argument tuzilastva da ukoliko se okrivljeni da u bekstvo (sto je malo verovatno), UNMIK nece biti u stanju da ga uhapsi. Situacija na terenu na Kosovu je po mnogim izvestajima nestabilna i UNMIK je vec iskusio teskoce u cuvanju mira i reda.

Iz mnogih aspekata, Haradinajev medjunarodni polozaj (ovde njegov 'visoki polozaj' ulazi u igru) sluzi kao jedna od najboljih garancija da ce se pojaviti na sudjenju – on je zalozio svoju politicku reputaciju za saradnju sa Tribunalom i razume da saradnja sa Tribunalom ucvrscuje poziciju Kosova kao odgovrnog medjunarodnog igraca. Iz istih razloga, Haradinajev javni karakter moze sluziti kao prevencija za zastrasivanje svedoka – posto ce njegovo pustanje posmatrati ne samo Tribunal i UNMIK, vec i mediji i oni iz medjunarodne zajednice koji ga podrzavaju.

Medjutim, problemi vezani za zastrasivanje svedoka na Kosovu su ozbiljni i rasireni. Tesko je nagadjati da li ce prisustvo gospodina Haradinaja na Kosovu povecati mogucnosti zastrasivanja svedoka. On ima mnogobrojnu porodicu i politicku mrezu koja lako moze uticati na svedoke cak i ukoliko bi bio u Hagu. Sudija Eser je zatrazio od tuzilastva da dodatno pismeno obrazlozi koja je razlika, ako uopste postoji, po bezbednost svedoka ukoliko je Haradinaj u Hagu ili na Kosovu. Uprkos tome sto Haradinaj ima znacajna sredstva na Kosovu, ostanak u Hagu bi zasigurno ogranicio njegov uticaj kod kuce. Nedavno je okrivljeni ukoren sto je putem telefona iz pritvorske jedinice odrzao govor za svoju politicku partiju, i Sekretarijat mu je zabranio dalju komunikaciju ove vrste.

Vece je zatrazilo dodatne podneske. Sudija Bridensholt je od odbrane zatrazio da precizira u koje vidove politickih aktivnosti bi optuzeni bio ukjljucen ako bude pusten. Odbrana tvrdi da Haradinaj namerava da ostane politicki aktivan (ali je takodje obecao da nece govoriti o svom slucaju), te da ce postovati sva ogranicenja koja mu postavi Tribunal. Sudjenje Haradinaju mozda nece poceti pre 2007.godine sto je jos jedan faktor koji moze ohrabriti sudije da odobre pustanje na slobodu. Tokom odlucivanja sudije bi takodje mogle da u razmatranje uzmu ozbiljnost optuzbi – drugim recima, sudije moraju u obzir uzeti da sto je ozbiljnija optuzba, ozbiljnija kazna moze biti izrecena – sto moze povecati mogucnost bekstva; okolnosti pod kojima se okrivljeni predao; i stepen saradnje od strane okrivljenog (ukoliko takve saradnje uopste ima).