Tribunal: Novembar 2007.
Članak IWPR-a, posvećen kontroverzama koje postoje u vezi sa srbijanskom tajnom dokumentacijom, izazvao je raspravu u regionu.
Tribunal: Novembar 2007.
Članak IWPR-a, posvećen kontroverzama koje postoje u vezi sa srbijanskom tajnom dokumentacijom, izazvao je raspravu u regionu.
lanak ekspertkinje za genocid, Edine Bećirević, posvećen poverljivim ratnim zapisnicima sa sastanaka srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO), izazvao je niz reakcija u regionu i bosanskim medijima.
U tekstu pod naslovom „Novo viđenje uloge Beograda u bosanskom ratu“ kaže se da su zapisnici ostali tajni uprkos tome što bi se na osnovu njih eventualno mogla dokazati i direktna umešanost Srbije u ratove u Bosni i Hrvatskoj.
Kao viša predavačica na Fakultetu kriminalističkih nauka Sarajevskog Univerziteta, Bećirevićeva ispituje nedoslednost koja je dovela do toga da zapisnici ostanu tajni uprkos činjenici da su pojedini odlomci iz njih već objavljeni u knjizi bivšeg crnogorskog predsednika Momira Bulatovića.
Iako je te transkripte već prepustila Haškom tribunalu za potrebe tužilaštva u procesu koji je vođen protiv bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, Srbija insistira na tome da oni – u cilju zaštite njenih nacionalnih interesa – ostanu poverljivi.
Reč je o dokumentima koji nisu bili dostupni ni sudijama Međunarodnog suda pravde (MSP), koje su u februaru ove godine presudile da Srbija nije neposredno odgovorna za genocid u Bosni, čime je okončana parnica koju je Bosna povela po toj tužbi.
Sudije MSP-a nisu od Tribunala tražile da im obezbedi pomenuta dokumenta, za koja pojedini eksperti pak smatraju da bi možda i izmenili ishod parnice.
Bećirevićeva u svom tekstu citira nekoliko transkripata objavljenih u Bulatovićevoj knjizi, koji izgleda nagoveštavaju da je umešanost Srbije u bosanski rat veća nego što je ta zemlja spremna da prizna.
Komentarišući ovaj članak IWPR-a, predsednica Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, Sonja Biserko, izjavila je: „Tema koju je Edina Bećirević dotakla je od presudne važnosti, jer se tiče tumačenja onoga što se zaista dogodilo u Bosni i toga kakva je bila uloga Srbije.
„Nažalost, presudom MSP-a to pitanje nije razrešeno na pravi način, već se stekao utisak da se radilo o političkoj odluci, pogotovo jer nije bila zasnovana na svim raspoloživim dokazima. Bećirevićeva u svom članku ukazuje na dokaz koji su mogli iskoristiti da su želeli, jer je knjiga Momira Bulatovića – koja sadrži elemente tog dokaza – svakome dostupna.“
Poverljivi zapisnici su bili tema i jedne od naših sedmičnih radio-emisija.
Stanovnici Beograda sa kojima smo neformalno razgovarali uglavnom kažu da bi svi transkripti VSO-a trebalo da budu dostupni javnosti.
Naše podrobno istraživanje podstaklo je i medije u Bosni da se osvrnu na ovaj problem.
Bećirevićeva je gostovala u emisiji „Otvoreno govoreći“ Federalne Televizije, gde je govorila o glavnim idejama iznetim u članku koji je napisala za IWPR. Novinari Programa za Tribunal pozvani su da sudeluju i u debati koja bi o dokumentima VSO-a idućeg meseca trebalo da bude emitovana na jednoj lokalnoj televiziji.
A bosanski nedeljnik Start je ove sedmice preneo i tekst koji je u Dnevniku Tribunala objavljen o transkriptima iz hrvatskog predsedništva, koji se odnose na period od 1992. do 1995. i u kojima bivši predsednik Franjo Tuđman otvoreno iznosi vlastitu ambiciju da zauzme polovinu Bosne i priključi je Hrvatskoj.
Glavni urednik Starta, Eldin Karić, izjavio je da IWPR predstavlja neprocenjivo dragocen izvor podataka koji se tiču suđenja za ratne zločine.
„Ono što radi IWPR je veoma korisno, pošto ne dopušta da tema ratnih zločina bude potisnuta i zaboravljena ni 14 godina nakon što je Haški tribunal osnovan“, rekao je on.
Karić je IWPR pohvalio zbog odmerenog i pouzdanog uredničkog pristupa, koji je po njegovim rečima doprineo da naša kuća postane jedan od ključnih izvora informacija za lokalne medije.
„Osim očigledne važnosti informacija koje nudi IWPR, želim da naglasim i kvalitet vašeg rada, kao i to da su vam članci zanimljivi“, rekao je on.
„Za lokalne urednike, koji prenose članke IWPR-a, veoma je značajno da znaju da predstavljate vrlo pouzdan izvor informacija. Pitanja o kojima pišete su uvek zanimljiva, tako da različiti medijii uvek mogu da pronađu neku konkretnu temu zbog koje su zainteresovani za re-publikovanje.“
U tekstu pod naslovom „Novo viđenje uloge Beograda u bosanskom ratu“ kaže se da su zapisnici ostali tajni uprkos tome što bi se na osnovu njih eventualno mogla dokazati i direktna umešanost Srbije u ratove u Bosni i Hrvatskoj.
Kao viša predavačica na Fakultetu kriminalističkih nauka Sarajevskog Univerziteta, Bećirevićeva ispituje nedoslednost koja je dovela do toga da zapisnici ostanu tajni uprkos činjenici da su pojedini odlomci iz njih već objavljeni u knjizi bivšeg crnogorskog predsednika Momira Bulatovića.
Iako je te transkripte već prepustila Haškom tribunalu za potrebe tužilaštva u procesu koji je vođen protiv bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, Srbija insistira na tome da oni – u cilju zaštite njenih nacionalnih interesa – ostanu poverljivi.
Reč je o dokumentima koji nisu bili dostupni ni sudijama Međunarodnog suda pravde (MSP), koje su u februaru ove godine presudile da Srbija nije neposredno odgovorna za genocid u Bosni, čime je okončana parnica koju je Bosna povela po toj tužbi.
Sudije MSP-a nisu od Tribunala tražile da im obezbedi pomenuta dokumenta, za koja pojedini eksperti pak smatraju da bi možda i izmenili ishod parnice.
Bećirevićeva u svom tekstu citira nekoliko transkripata objavljenih u Bulatovićevoj knjizi, koji izgleda nagoveštavaju da je umešanost Srbije u bosanski rat veća nego što je ta zemlja spremna da prizna.
Komentarišući ovaj članak IWPR-a, predsednica Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, Sonja Biserko, izjavila je: „Tema koju je Edina Bećirević dotakla je od presudne važnosti, jer se tiče tumačenja onoga što se zaista dogodilo u Bosni i toga kakva je bila uloga Srbije.
„Nažalost, presudom MSP-a to pitanje nije razrešeno na pravi način, već se stekao utisak da se radilo o političkoj odluci, pogotovo jer nije bila zasnovana na svim raspoloživim dokazima. Bećirevićeva u svom članku ukazuje na dokaz koji su mogli iskoristiti da su želeli, jer je knjiga Momira Bulatovića – koja sadrži elemente tog dokaza – svakome dostupna.“
Poverljivi zapisnici su bili tema i jedne od naših sedmičnih radio-emisija.
Stanovnici Beograda sa kojima smo neformalno razgovarali uglavnom kažu da bi svi transkripti VSO-a trebalo da budu dostupni javnosti.
Naše podrobno istraživanje podstaklo je i medije u Bosni da se osvrnu na ovaj problem.
Bećirevićeva je gostovala u emisiji „Otvoreno govoreći“ Federalne Televizije, gde je govorila o glavnim idejama iznetim u članku koji je napisala za IWPR. Novinari Programa za Tribunal pozvani su da sudeluju i u debati koja bi o dokumentima VSO-a idućeg meseca trebalo da bude emitovana na jednoj lokalnoj televiziji.
A bosanski nedeljnik Start je ove sedmice preneo i tekst koji je u Dnevniku Tribunala objavljen o transkriptima iz hrvatskog predsedništva, koji se odnose na period od 1992. do 1995. i u kojima bivši predsednik Franjo Tuđman otvoreno iznosi vlastitu ambiciju da zauzme polovinu Bosne i priključi je Hrvatskoj.
Glavni urednik Starta, Eldin Karić, izjavio je da IWPR predstavlja neprocenjivo dragocen izvor podataka koji se tiču suđenja za ratne zločine.
„Ono što radi IWPR je veoma korisno, pošto ne dopušta da tema ratnih zločina bude potisnuta i zaboravljena ni 14 godina nakon što je Haški tribunal osnovan“, rekao je on.
Karić je IWPR pohvalio zbog odmerenog i pouzdanog uredničkog pristupa, koji je po njegovim rečima doprineo da naša kuća postane jedan od ključnih izvora informacija za lokalne medije.
„Osim očigledne važnosti informacija koje nudi IWPR, želim da naglasim i kvalitet vašeg rada, kao i to da su vam članci zanimljivi“, rekao je on.
„Za lokalne urednike, koji prenose članke IWPR-a, veoma je značajno da znaju da predstavljate vrlo pouzdan izvor informacija. Pitanja o kojima pišete su uvek zanimljiva, tako da različiti medijii uvek mogu da pronađu neku konkretnu temu zbog koje su zainteresovani za re-publikovanje.“
