Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

TRIBUNAL NASTAVLJA NADZOR NAD ŠEŠELJEVIM TELEFONSKIM RAZGOVORIMA

Šešeljev branilac tvrdi da mu se zabranom tajne komunikacije uskraćuje pravo na pošteno suđenje.
By IWPR ICTY
Jugoslovenski tribunal za ratne zločine produžio je ove sedmice nadzor nad telefonskim razgovorima između srpskog nacionalističkog lidera Vojislava Šešelja i njegovih advokata, a sve zbog straha da bi ta komunikacija mogla poslužiti za zastrašivanje svedoka.



Po rečima portparolke Tribunala, Nerme Jelačić, sekretar Hans Holcijus (Hans Holthuis) je procenio da postoji „razuman osnov za verovanje da tajna komunikacija . . . može biti iskorišćena za lakše ometanje ili zastrašivanje svedoka“.



Šešelj se tereti za zločine protiv čovečnosti počinjene u Hrvatskoj i Srbiji u periodu od 1991. do 1993. godine, a brani se samostalno, zbog čega je u zatvorskoj jedinici u Hagu uživao i pravo na tajnu komunikaciju sa svojim timom pravnika iz Srbije.



Pravila Tribunala omogućavaju mu da iz pritvorske jedinice bez nadzora poziva jedan broj. Članovi njegovog pravnog tima iz Beograda kažu da se radilo o telefonskom broju njegovog pravnog savetnika, Slavka Jerkovića.



No, predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava strahuju da su ti telefonski pozivi bili korišćeni za dogovaranje zastrašivanja svedoka. U junu ove godine, izvršna direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, izjavila je za IWPR kako strahuje da pripadnici Šešeljeve Srpske radikalne stranke (SRS) vrše pritisak na svedoke da povuku svoje iskaze, te da ih čak primoravaju da postanu svedoci odbrane.



Holcijus je 29. septembra procenio da Šešelj zloupotrebljava tajne telefonske razgovore i naredio da sva komunikacija iz pritvorske jedinice bude nadzirana u periodu od narednih 30 dana.



Taj nadzor je 29. oktobra produžen za novih 30 dana, jer Holcijus smatra da „ne postoji suštinska promena u odnosu na okolnosti pod kojima je doneta odluka od 29. septembra“, izjavila je Jelačićeva za IWPR.



Jedan od Šešeljevih branilaca iz Beograda, Zoran Krasić, izjavio je za IWPR kako se zabranom tajne komunikacije Šešelju uskraćuje pravo na pošteno suđenje.



„Tajna komunikacija zapravo postoji kao kanal za pripremu najbolje moguće odbrane bez [znanja] tužilaštva ili bilo koga drugog“, rekao je on.



Po rečima samih Šešeljevih sudija, tužioci su podneli tajni zahtev da on – zbog otkrivanja imena zaštićenih svedoka i pretnji koje su im upućene – bude optužen i za uvredu suda.



Imena svedoka su navodno otkrivena u njegovoj knjizi Afera Hrtkovci, gde je Šešelj sam rekao da su ona prikupljena na osnovu naloga koji je on izdao u vreme svog boravka u haškom pritvoru.



„Ta knjiga je u potpunosti sačinjena shodno mojim preciznim uputstvima, uputstvima koja sam iz Haga slao svojim saradnicima, i sve što ta knjiga sadrži ja sa zadovoljstvom podržavam“, kazao je Šešelj prošle sedmice sudijama. „Moji saradnici bili su, da se tako izrazim, moja produžena ruka.“



I dok kancelarija tužioca nije mogla da komentariše svoj tajni zahtev da se Šešelj optuži za uvredu suda, okrivljeni je javno negirao te optužbe.



„Nikada nisam zastrašivao niti jednog svedoka. Nikada nisam vršio nikakav pritisak na svedoke, niti sam ih izlagao prinudi“, rekao je on sudijama pred sudom.



Šešeljevi pravni savetnici iz Beograda takođe su negirali da su oni ili pripadnici SRS-a, na čijem je čelu još uvek Šešelj, ometali svedoke u ovom sudskom procesu.



Kao jedan od osnivača SRS-a, Krasić je negirao „da je postojalo ikakvo zastrašivanje svedoka, bilo od strane odbrane, bilo od strane Srpske radikalne stranke“.



„Ne postoji nikakva logička osnova za to“, izjavio je Krasić za IWPR. „Zašto bi se iko upustio u tako ozbiljnu stvar kao što je zastrašivanje svedoka, kad bi to dovelo do pogoršanja ionako teške situacije u kojoj se nalazi pritvorenik dr Vojislav Šešelj?“



Krasić osporava legalnost optužbi protiv Šešelja za uvredu suda. On kaže da je „potpuno nemoguće voditi dva paralelna slučaja protiv istog optuženika – za ratne zločine i povredu procedure“, jer pravila i statut Tribunala tužiocima to ne dozvoljavaju.



Međutim, Jelačićeva tvrdi da to nije tačno.



„Nikakva pravila Tribunala ne podrazumevaju eksplicitnu zabranu podizanja optužnica za uvredu suda“, kaže ona.



Sudeći po onome što je Šešelj izjavio na sudu, a što je potvrdio i Krasić, okrivljeni o svom slučaju više ne raspravlja sa svojim beogradskim savetnicima, jer nije u prilici da to čini u tajnosti. Međutim, Krasić tvrdi da se to neće odraziti na kvalitet njegove odbrane.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.