Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Treba li skratiti Mladićevu optužnicu?

Smanjivanje obima optužnice dovelo bi možda do bržeg okončanja suđenja, ali bi moglo biti doživljeno kao izneveravanje žrtava i odustajanje od istorijske misije.
By Rachel Irwin
  • Prosecutor Serge Brammertz addresses a press conference on the Mladic case on June 1. (Photo courtesy of ICTY)Plane carrying Ratko Mladic from Serbia arrives in Rotterdam.  (Photo courtesy of ICTY)
    Prosecutor Serge Brammertz addresses a press conference on the Mladic case on June 1. (Photo courtesy of ICTY)Plane carrying Ratko Mladic from Serbia arrives in Rotterdam. (Photo courtesy of ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 695, 2. jun 2011.)

Iako prava priroda zdravstvenih problema Ratka Mladića tek treba da bude utvrđena, već se pojavila zabrinutost oko toga da li će on preživeti dugotrajno suđenje u Hagu.

Neki posmatrači sugerisali su kako bi bilo bolje zahtevati osudu za jedan veliki zločin – na primer, srebrenički masakr počinjen 1995. – nego procesuirati sve optužbe protiv Mladića, koji ima 69 godina, usled čega postoji mogućnost da neće preživeti dugotrajno suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Protivnici sažimanja optužnice kažu da bi to bila izdaja žrtava bosanskog sukoba (1992-95.), te napominju da održavanje opsežnog suđenja ima veliki istorijski značaj.

„Mislim da će to biti ogroman problem“, kaže Marko Prelec, viši analitičar pri Međunarodnoj kriznoj grupi, koji je svojevremeno u Tribunalu radio kao istražitelj pri Kancelariji tužioca. „Biće vršen veliki pritisak na tužioca i sudsko veće, koji će ići u oba pravca. Mladićevo zločinačko ponašanje ne počinje i ne završava se sa Srebrenicom. Mnogi ljudi bi bili uznemireni – čak ne ni uznemireni, nego bi se osetili izdanima – ukoliko bi se optužnica svela na Srebrenicu.“

Sa druge strane, Prelec konstatuje kako „niko ne želi da se ponovi suđenje Miloševiću“.

Bivši srbijanski predsednik, Slobodan Milošević, umro je 2006. – četiri godine po početku suđenja u Hagu. Njegov slučaj je ostao nerešen: presuda nije doneta.

Praveći možda aluziju i na Miloševićev slučaj, tužilac MKSJ-a Serž Bramerc (Serge Brammertz) je 1. juna na konferenciji za štampu izjavio kako „ćemo iskoristiti mnoge pouke, do kojih smo tokom godina došli, kako bismo krivično gonjenje Mladića učinili uspešnim“.

Kao neko ko je vojskom bosanskih Srba komandovao od 1992. do 1996., Mladić je 16 godina uspevao da izbegne hapšenje, da bi prošle sedmice bio uhvaćen u selu Lazarevu (Srbija).

Na fotografijama koje su potom objavljene, videlo se da je Mladić značajno ostario i da malo liči na onog robusnog generala koji se pojavljuje na ratnim video-snimcima.

U izmenjenoj optužnici, koju su sudije Tribunala potvrdile protekle sedmice, Mladić se tereti za neka od najtežih zlodela počinjena u bosanskom ratu, uključujući opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i masakr koji je nad oko 8,000 bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) muškaraca i dečaka 1995. izvršen u Srebrenici. Smatra se da je reč o najtežem pojedinačnom zločinu koji je nakon Drugog Svetskog rata počinjen na evropskom tlu.

Osim toga, Mladić se tereti i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su se desili na području 23 opštine širom Bosne.

Izmenjena optužnica je sada skoro identična sa onom koja je podignuta protiv Mladićevog političkog pretpostavljenog – predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića – koji je uhapšen 2008. godine i kome se trenutno sudi u Tribunalu.

I Karadžić i Mladić su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo raseljavanje bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagale srpske snage u Bosni i Hercegovini.

Iskazi svedoka su na suđenju Karadžiću počeli u aprilu 2010., ali je tužilaštvo izvelo tek nešto više od trećine svog dokaznog postupka. Verovatno će proći barem još jedna godina pre no što taj postupak bude okončan, nakon čega će na suđenju uslediti dokazni postupak odbrane, koji bi mogao da potraje još najmanje godinu dana.

Iako je suđenje Karadžiću u više navrata bilo odlagano zbog optuženikove odluke da se brani samostalno, trajanje tog postupka ukazuje na to koliko bi mogao trajati i proces protiv Mladića, budući da se radi o dvema optužnicama koje su umnogome identične.

Kada je MKSJ 1995. pokrenuo postupke protiv dvojice vodećih bosanskih Srba, bilo je to u obliku zajedničke optužnice protiv Karadžića i Mladića. Ta dva slučaja su zvanično razdvojena nakon što je Karadžić uhapšen – jer se njemu moglo suditi, dok je Mladić i dalje bio u bekstvu.

Optužnica protiv Mladića je izmenjena 2002. godine, da bi nova, druga izmena bila izvršena 1. juna 2011.

Proteći će nekoliko meseci pre početka suđenja Mladiću, osim ukoliko tužilaštvo ne bude zahtevalo da se ono spoji s Karadžićevim. (Za potpunije informacije o toj mogućnosti, vidi tekst „Mladiću se verovatno neće suditi zajedno s Karadžićem“.)

Haški tužioci sada moraju da odluče da li je bolje zatražiti kraće suđenje sa bržom presudom, ili opsežnije koje bi se ticalo celokupne materije, ali uz rizik da Mladić ne preživi.

„Mislim da je na tužiocu da načini tu rizičnu procenu i razmotri šta bi skraćenje značilo u pogledu rokova . . . te utvrdi da li to ima smisla“, kaže Goran Sluiter, profesor prava na Amsterdamskom Univerzitetu.

On napominje da bi, čak i ukoliko bi se optužnica svela isključivo na Srebrenicu, to i dalje bila veoma snažna optužba.

Kao viši pravnik u sudskim većima iz vremena suđenja Miloševiću, a danas predavač na Pravnom fakultetu Monaš u Australiji, Gideon Boas kaže kako je malo verovatno da će tužioci – s obzirom na uznemirenje koje bi to, pogotovo među žrtvama, izazvalo – doneti „tešku odluku“ da skrate spisak optužbi.

Kada su u septembru 2009. godine, uoči samog suđenja, sudije od tužilaca zatražile da skrate optužnicu protiv Karadžića, udruženja žrtava su organizovala gnevne proteste u Sarajevu. Tužilaštvo naposletku nije izvršilo skraćenja koja su sudije tražile.

Optužbe protiv Mladića zbilja deluju savladivije u poređenju sa kompleksnom i obimnom optužnicom koja je bila podignuta protiv Miloševića, i koja je pokrivala sukobe u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Mnogi pravni eksperti tvrde da je potonju optužnicu trebalo podeliti tako da uz nje proisteknu tri odvojena suđenja, što bi presudu u barem jednom od njih učinilo verovatnijom.

„U poređenju sa optužnicom protiv Miloševića, ovo meni ne deluje veliko, niti teško“, izjavio je Marko Atila Hoare (Marko Attila Hoare), britanski istoričar bivše Jugoslavije koji radi kao istražitelj u MKSJ-u.

Hoare smatra da zdravstvena pitanja ne bi trebalo da budu faktor koji će odrediti opseg Mladićevog suđenja.

„On bi mogao sutra da umre, ili da živi godinama“, kaže Hoare. „Zaista, ne možete suđenje bazirati na tome. Ne možete tek tako smanjiti obim zločina zbog toga što se plašite da bi on mogao umreti.“

Koju god odluku tužilac bude doneo, verovatno će se naći na udaru izvesnih krugova.

„Ukoliko dođe do suđenja na kojem će neke stvari biti izostavljene iz optužnice, i ukoliko ono bude okončano, ljudi će [Bramerca] kritikovati zbog toga što optužnica nije bila veća, u slučaju da Mladić bude relativno dobro“, kaže Sluiter. „Naravno, ukoliko se on opredeli za veću optužnicu, a Mladićevo zdravlje se pogorša, uslediće kritike zbog toga.“

Hoare ukazuje na to da Mladić za haške tužioce predstavlja poslednju priliku da dokažu da se genocid dogodio u raznim delovima Bosne, a ne samo u Srebrenici. Iako je taj masakr iz 1995. na ranijim haškim suđenjima već proglašen genocidom, tužioci do sada nisu uspeli da pokažu da se za vreme rata genocid još negde desio.

„U istorijskom pogledu, mislim da je važno da [optužnica] ne bude previše skraćivana, tako da barem [Mladiću] bude suđeno za genocid u čitavoj Bosni“, kaže Hoare.

Potvrđujući da će optužbe za Srebrenicu biti „izvedene na jednostavan način“, on je dodao: „S obzirom na Mladićev visok rang, ukoliko pravda ne bude izvršena i izvan Srebrenice, mnogi ljudi će to shvatiti kao prevaru.“

MKSJ se često na utvrđivanje istorijske istine poziva kao na jedno od svojih najvećih dostignuća. Na konferenciji za štampu održanoj 1. juna, na kojoj je saopštio datum Mladićevog prvog pojavljivanja pred sudom, Bramerc je rekao kako „priznaje hrabrost“ koju su pokazale žrtve. „Bez njihove podrške Tribunal ne bi ništa postigao“, kazao je on.

Boas, međutim, tvrdi da je Tribunal „u suštini krivični sud“ i da nije opremljen da utvrdi punu istorijsku istinu o događajima koji su se desili tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, niti da žrtve u proces uključi na drugačiji način nego kao svedoke.

„Mislim da su njegovi kapaciteti ostvarivanja tih aspekata međunarodnog krivičnog prava ograničeni“, kazao je Boas.

Ostali posmatrači se slažu u tome da svaka institucija nailazi na poteškoće ukoliko pokušava da bude mnogo stvari odjednom, pogotovo za toliko raznorodne ciljne grupe u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Kao što primećuje Prelec, sud mora da vodi računa o interesima grupa u rasponu od udruženja žrtava do međunarodne pravne zajednice, a osim toga „postoje izvesna očekivanja koja su iznad toga – da suđenja treba da dovedu do pomirenja i ispričaju priču. Postaje zaista nemoguće ostvariti sve te stvari.“

U tom svetlu, kazao je on, „suđenje koje rešava samo [Mladićevu] sudbinu zbilja nije dovoljno“.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.