TRBIĆ REKAO DA JE SREBRENICA „POD KONTROLOM“

Jedan oficir bosanskih Srba je u presretnutom razgovoru vođenom posredstvom radio-veze u vreme masakra u Srebrenici – sudeći po transkriptima podnetim kao dokaz na njegovom suđenju za ratne zločine u Sarajevu – kazao kako je sve „pod kontrolom“.



Bivši vojnik čiji identitet iz bezbednosnih razloga nije otkriven, i koji se pred sudom pojavio pod oznakom A5, rekao je na suđenju Miloradu Trbiću da je pomenuti razgovor presreo u vreme kada je služio u bosanskoj vojsci, a rukopis iz transkripta je prepoznao kao vlastiti.



Vojska bosanskih Srba (VRS, tj. Vojska Republike Srpske) napala je Srebrenicu 11. jula 1995., da bi potom odvojila 8,000 muškaraca i ubila ih – što je najveće masovno ubistvo koje je u Evropi počinjeno još od Drugog svetskog rata.



Kao bivši kapetan odeljenja za bezbednost Zvorničke brigade VRS-a, Trbić je optužen za učešće u zaveri sa ciljem da se ubiju ljudi iz Srebrenice koji su se predali ili su bili zarobljeni. Tereti se i za pokušaj prikrivanja tih ubistava ponovnim ukopom tela koja su ekshumirana iz masovnih grobnica.



Razgovor o kojem je u sudu bilo reči odigrao se između trojice oficira VRS-a – Radislava Krstića, Vinka Pandurevića i samog Trbića – a transkripte su načinili specijalisti iz sastava protivničke bosanske vojske.



U vreme masakra, Krstić je bio komandant Drinskog korpusa, dok je Pandurević bio komandant Zvorničke brigade.



Krstić je za zločine počinjene u Srebrenici osuđen na 35 godina zatvora, dok se Pandureviću sudi u Hagu, zajedno sa još šestoricom nekadašnjih visokih zvaničnika policije i vojske bosanskih Srba.



Krstić je na spomenutu dužnost stupio tek 13. jula 1995., tako da se nadzirani razgovor verovatno dogodio u vreme odigravanja najvećeg broja ubistava.



Sudeći po odlomku iz transkripta koji je ove sedmice pročitan u sudnici, Krstić je u jednom trenutku upitao Trbića ima li ikakvih novih dešavanja, a potonji mu je uzvratio: „Sve je pod kontrolom.“



Još trojica zaštićenih svedoka pojavila su se ove sedmice na suđenju Trbiću, pri čemu su svi svedočili iz zasebne prostorije i uz specijalne mere obezbeđenja.



Svedoci A22, A10 i A6 su u julu 1995. boravili u prislušnoj bazi bosanske vojske, lociranoj na planini Majevica (severozapadno od Sarajeva).



Svedok A10 je opisao opremu korišćenu pri presretanju radio-komunikacija, kao i proceduru koja je sledila nakon prijavljivanja razgovora. Opisao je kako su presretnuti razgovori snimani, te kako su transkripti pohranjivani u dnevnike, sa jasno naznačenom satnicom, datumom i imenima učesnika.



„Pošto bismo to obavili, napisali bismo izveštaj i poslali ga u vojnu komandu“, rekao je on.



Po rečima svedoka A10, stroga procedura popunjavanja značila je da greške nisu moguće.



Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Kvai Hong Ip (Kwai Hong Ip) je predočio kopije dnevnika, iako se o njihovoj sadržini nije raspravljalo.



Branilac Milan Trbojević je oštro protestvovao protiv uvođenja tih dokumenata, koji su po njegovim rečima „gotovo nečitki“.



On je kazao i da ne postoje dokazi da su osobe koje su svedočile doista one koje su i načinile transkripte navodnih razgovora između Trbića i pretpostavljenih mu oficira.



Međutim, sudsko veće je odlučilo da prihvati ta dokumenta.



Drugi svedok, A22, rekao je da je njegova jedinica bila zadužena da „presreće, snima i izveštava“ o radio-saobraćaju srpskih snaga na tom području.



On je potvrdio da su imena učesnika tih razgovora uvek bila zapisivana, jer bi se oni sami predstavili, ili bi slušalac prepoznao njihove glasove.



Svedoci A22 i A5 su govorili o važnosti što pouzdanijeg izveštavanja o onome što su čuli, s obzirom da su znali da će njihovi izveštaji kasnije biti korišćeni prilikom planiranja vojnih operacija, tako da je bilo kakva greška mogla da dovede do gubitaka na njihovoj strani.



„Svi zapisnici su morali da budu uzorno načinjeni. Pisane beleške bile su prekucavane u kompjuter, nakon čega bi ta dokumenta neko odneo u komandu“, potvrdio je svedok A5.



Suđenje će biti nastavljeno 21. januara, novim iskazima svedoka optužbe.



Očekuje se da će na tom saslušanju sudsko veće odlučiti i o tome da li će tužiocu dozvoliti da kao dokaze uvede i kopije iskaza koje su dali svedoci na drugim suđenjima koja se tiču Srebrenice, umesto da ih poziva i pred bosanski sud.



Denis Džidić je saradnik IWPR-a iz Sarajeva.