TIMOVI SE PRIPREMAJU ZA SUĐENJE KARADŽIĆU

Sudije koje će započeti suđenje Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku bosanskih Srba koji se tereti za genocid, izvršile su poslednje pripreme za početak suđenja pred Haškim tribunalom.



Prema nalogu koji su sudije izdale 7. aprila, pred-procesna konferencija – koja je obično poslednji sastanak svih strana pre početka suđenja – biće održana 20. jula, nakon što odbrana i optužba podnesu traženi materijal koji se tiče slučaja.



„Veće smatra da je sada vreme za objavljivanje plana rada, kako bi ovaj slučaj brzo mogao da bude procesuiran“, saopštile su sudije u svom nalogu.



Nije utvrđen tačan datum početka procesa. Međutim, Tribunal počev od 27. jula – do kada će Karadžić u pritvoru provesti punu godinu – ima tronedeljnu pauzu u radu, pa se ne očekuje da suđenje počne pre planiranog povratka zvaničnika na posao, 17. avgusta.



Planira se da tužilaštvo konačni nacrt svog dokaznog postupka i spisak svedoka preda do 18. maja.



Karadžić je uhapšen u Beogradu, 21. jula prošle godine, nakon što je dugo – počev od 1996. godine, kada je odstupio sa položaja predsednika srpskog entiteta (Republika Srpska, RS) – izbegavao hapšenje.



Tužioci nastoje da dokažu da je Karadžić bio za kormilom prilikom okupacije većeg dela Bosne u periodu od 1991. do 1995. On se tereti po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i opsadu Sarajeva koja je trajala 44 meseca (od aprila 1992. do novembra 1995.), kao i masakr koji je u julu 1995. počinjen nad otprilike 8,000 Bošnjaka u Srebrenici.



U presudi koju je žalbeno veće donelo ove sedmice, sudije su odbacile Karadžićev zahtev da mu se – na temelju sporazuma kojeg je po njegovim rečima sklopio sa specijalnim izaslanikom Sjedinjenih Država – osigura imunitet od krivičnog gonjenja pred Tribunalom.



Još otkako se prvi put, u julu prošle godine, pojavio u haškoj sudnici, Karadžić je u više navrata tvrdio kako mu je Holbruk 1996. garantovao zaštitu od krivičnog gonjenja u zamenu za povlačenje iz javnog života nakon rata. Holbruk je porekao te tvrdnje.



Žalbenom je presudom potvrđena presuda sudskog veća od 17. decemba 2008., po kojoj bilo kakav sporazum oko Karadžićevog imuniteta od krivičnog gonjenja ne bi bio validan.



Sudsko veće je odlučilo da bi „bilo kakav sporazum koji se tiče optuženika za genocid, ratne zločine i/ili zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim tribunalom bio nevažeći po međunarodnom pravu“, i da na tužiočev mandat ne utiče nikakav navodni sporazum s Holbrukom.



Međutim, ovosedmičnom žalbenom presudom nije stavljena tačka na to pitanje.



Karadžić je 2. aprila, pojavljujući se pred sudom, obavestio sudiju Iana Bonomija (Iain Bonomy) o tome da on i njegov tim pravnika – nakon što je prikupio nešto što je opisao kao „uverljive dokaze“ – nameravaju da iznesu nove argumente kako bi potkrepili svoje tvrdnje o sporazumu sa diplomatom iz SAD-a.



Sudija Bonomi se sada priprema da odobri Karadžiću da iznese nove argumente na tu temu.



U međuvremenu, Karadžić je nastavio da vrši pritisak na sud sa ciljem da mu se odobri da o navodnoj nagodbi s Holbrukom obavi telefonski razgovor sa jednom novinarkom.



U odluci koja je objavljena 11. marta, sekretarijat suda je Karadžiću dozvolio da ga jedna holandska novinarka intervjuiše pismenim putem. Međutim, Karadžić se požalio na to da mu je time nepravično ograničena sloboda izražavanja i da mediji neće biti zainteresovani „za takve . . . razgovore“.



„Novinarski se intervjui ne izvode posredstvom pismenog upitnika, jer je takav kontakt lišen spontanosti usmene komunikacije i mogućnosti da se pitanja nižu ili pojašnjavaju“, istakao je Karadžić u svom podnesku od 20. marta.



Ova rasprava je usledila nakon što je potpredsednik suda, sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon), 12. februara poništio zabranu medijskog intervjua koju je izrekao sekretarijat i Karadžiću dozvolio da kontaktira s novinarkom.



Sudija Kvon je odlučio da Karadžić može koristiti „pismenu komunikaciju, telefonske razgovore ili bilo koje drugo sredstvo koje Sekretarijat oceni kao prikladno“.



Sekretarijat je na sudijsku odluku odgovorio tako što je intervju sa Zvezdanom Vukojević, novinarkom holandskog magazina Revu, odobrio u obliku pismeno postavljenih pitanja, tvrdeći da bi se dozvoljavanjem telefonske komunikacije rizikovalo da Karadžić otkrije podatke koji se tiču svedoka u njegovom slučaju.



Sud je zabrinut i zbog načina na koji bi novinarka mogla tretirati telefonski intervju. „Ne može se garantovati da pritvorenikova sagovornica neće javno emitovati ili snimiti razgovor“, konstatovao je sekretarijat.



U svom poslednjem podnesku kojeg je povodom toga uputio sudiji Kvonu, Karadžić se poziva na prvobitnu potpredsednikovu odluku kojom mu je odobren intervju za medije, a u kojoj stoji i da sekretarijat nije naveo nikakvo ponašanje koje bi nagoveštavalo da bi Karadžić mogao prekršiti sudska pravila o poverljivosti.



Okrivljeni je osudio sekretarijat zbog toga što se „opredeljuje za najrestriktivniji oblik komunikacije i pravda je onom istom nelogičnošću koja je naškodila i prvobitnoj odluci [da se zabrani intervju]“.



Karadžić se sprema da se pred sudom pojavi narednog meseca, na saslušanju na kojem će se raspravljati o napretku koji su obe strane ostvarile uoči suđenja.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.