Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Teska vremena za bosanske srbe

Republiku Srpsku ceka nesigurna buducnost, bez obzira ko bude pobedio na izborima ovog vikenda.
By IWPR Balkans

Izgleda da ce Srpska demokratska stranka, SDS, trijumfovati na opstim izborima u Republici Srpskoj ove subote, ali nije sigurno da ce doci na vlast, cak iako pobedi.


Ove sumnje pojavile su se u politickim krugovima RS prosle nedelje, nakon opaski ambasadora Sjedinjenih Drzava u Ujedinjenim nacijama, Richarda Halbrooka i Medjunarodne krizne grupe, ICG. Oni su pozvali medjunarodnu zajednicu da zabrani rad ove partije, koja se u toku rata nalazila na celu ovog entiteta.


SDS je favorit parlamentarnih izbora. Predstavnik ove stranke, Mirko Sarovic ubedljivo vodi ispred premijera Milorada Dodika u izboru za predsednika.


Sudeci po nedavnoj anketi koju je sproveo Nacionalni demokratski institut Sjedinjenih Drzava, 48 odsto srpskih biraca odlucice se za SDS, sto je za deset odsto vise od glasova koje je ova partija dobila na lokalnim izborima proslog aprila.


Partija demokratskog prosperiteta, PDP, umerenog profesora ekonomije iz Banja Luke, Mladena Ivanica, koja po prvi put ucestvuje u izborima, nalazi se na drugom mestu, sa oko 20 odsto glasova.


Stranka nezavisnih socijaldemokrata, SNSD, Milorada Dodika, koja uziva podrsku Zapada, nalazi se na trecem mestu sa 19 odsto glasova.


U toku posete Balkanu prosle nedelje, Halbrooke je nazvao SDS "kriminalnom" organizacijom. On tvrdi da su mnogi ratni zlocinci SDS jos uvek slobodni, mnogi od njih su cak i u lokalnim vlastima. Misli se da se ova opaska odnosi na Miroslava Deronica, osumnjicenog za ratne zlocine i jednog od celnih ljudi SDS iz Bratunca, na istoku Bosne.


Ovo je bio signal da ICG objavi rezultate sedmomesecnog istrazivanja na terenu o zlocinima koji su pocinjeni u toku rata u Bosni. Ovaj izvestaj, pod rukovodstvom analiticara ICG, Jamesa Lyonsa, pominje sedamdeset i pet zvanicnika SDS-a za koje se sumnja da su u toku rata bili umesani u zlocine. U njemu se tvrdi da oni zauzimaju vazne pozicije u politickom i ekonomskom zivotu i da predstavljaju prepreku inicijativi za uspostavljanje trajnog mira u Bosni.


Visoki predstavnik Wolfgang Petritsch i sef OSCE u Bosni, Robert Barry odbacili su ICG/Halbrooke zahtev, tvrdeci da bi mogao izazvati gradjanske i politicke nemire u RS.


OSCE tvrdi da nema razloga da se zabrani SDS posto nije prekrsila nijedan izborni zakon.


Stavise, ima razloga za verovanje da su Petritsch i Berry bili licno uvredjeni izvestajem ICG, posto kancelarija Visokog predstavnika i OSCE proveravaju ratnu proslost svakog izbornog kandidata.


Tesko je odupreti se utisku da intervencija Holbrookea ne predstavlja toliko poziv za kaznjavanje kriminalaca koliko grub pokusaj poboljsanja izbornih izgleda Milorada Dodika, cija je politicka sreca krenula nadole tokom poslednjih godina.


Medjunarodna zajednica u Republici Srpskoj nalazi se pred neprijatnim izborom: ili da pokusa da zaustavi SDS, ili da prizna da je njena podrska Dodiku bila greska.


Umesto podrske razvoju demokratskih institucija i civilnog nevladinog sektora, medjunarodna zajednica uslagala je u korumpiranog i nekompetentnog Dodika.


Dodikova nesposobnost da se pozabavi najvaznijim problemima entiteta kao sto su povratak izbeglica, ekonomska kriza i nedostatak politicke odgovornosti, doprinela je ozivljavanju SDS-a, partije kojoj je pre tri godine pretio politicki zaborav.


Usled rasirene institucionalne korupcije i sve vece nezaposlenosti koja trenutno dostize 40 odsto, RS se nalazi na ivici socijalnih nemira.


U izvestajima javnog mnjenja, biraci su izrazili vise interesovanja za ekonomiju nego za nacionalna pitanja. Biraci su toliko razocarani Dodikovim ucinkom da su spremni da glasaju za SDS, iako ova partija nema ekonomskog programa.


SDS je naravno iskoristila preokupaciju biraca teskim stanjem u ovom entitetu. Umesto da udara u nacionalisticke zice, ova partija je sve vreme optuzivala Dodikovu vladu za korupciju i nekompetentnost.


Ponasanje ove partije u predizbornoj kampanji govori o tome da se ona donekle promenila i da su Holbrookove optuzbe zastarele.


Iako ima razloga da se veruje da je vecina onih koje pominje ICG u izvestaju povezana sa kriminalom, sa izuzetkom Milana Tupajica i Milana Ninkovica, zvanicnika SDS, na ovoj listi se ne nalaze clanovi koji imaju stvarni politicki uticaj.


Stavise, na listi ICG nalaze se imena ljudi iz drugih partija., poput nekadasnjeg ministra u Dodkovoj vladi, Petka Cancara, Biljane Plavsic, rukovodioca pro-Dodikove SNS i mocnog finasijera Rajka Dukica, koji je sam priznao da bi zabrana SDS vodila iskljucenju drugih partija.


Kao odgovor na zahteve OHR i OSCE, SDS tvrdi da se odavno odrekla ekstremne nacionalisticke politike. Sarovic je izjavio da njegova partija ne lici na onu koje se Holbrooke seca u toku bosanskog rata, vec na stranku sa mladim rukovodstvom koje nema veze sa ratom.


Koliko su autenticne promene kroz koje je prosla ova partija, predstavlja kljucno pitanje. Neki analiticari nalaze da su promene cisto kozmeticke prirode i navode cinjenicu da je SDS do sada odbijala da se izjasni o kljucnom pitanju saradjivanja sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine.


Ne iznenadjuje sto u RS jedino Dodik podrzava iskljucenje SDS-a iz izbora, posto bi mu ocigledno koristilo da se sklone njegovi rivali. On tvrdi da ce pobeda SDS dovesti do toga da medjunarodna zajednica ukine ekonomsku pomoc RS.


Sudeci po diplomatskim izvorima iz Sarajeva, Petritsch i Barry bi mogli da ponovo razmotre odbacivanje zahteva da se zabrani rad SDS, jer se ambasador Sjedinjenih americkih drzava, Thomas Miller, zestoko zalaze za ovu sankciju.


Isti izvori veruju da ce se postici neka vrsta kompromisa, po kome bi SDS mogla ucestvovati na izborima, ali pod intenzivnom medjunarodnom prismotrom.


Ma kakav bio rezultat izbora u Republici Srpskoj, jasno je da ce Ivanic imati znacajnu ulogu u formiranju sledece vlade. Ni SDS ni SNPD ne ocekuju da ce toliko dobro proci na izborima da bi mogli sami da vladaju. Obe partije ce morati da se oslone na Ivanica da bi formirale koalicionu vladu, u kojoj bi lider PDP verovatno bio imenovan za premijera.


Ukoliko Ivanic udje u koaliciju sa SDS, mozda ce ova partija na medjunarodnu kritiku uzvratiti insistiranjem na vladi eksperata.


Ukoliko, s druge strane, Ivanic bude formirao koaliciju sa SNSD, izgledi za stabilnu vladu nece biti nista bolji. Ove dve partije nece imati dovoljno odbornika da vladaju i bice im potrebna podrska reformskih partija Federacije (Lagumdzijinih Socijaldemokrata i Nove hrvatske inicijative Kresimira Zubaka). Ovaj zadatak ce se verovatno pokazati van njihovog dometa.


Formiranje vlade predstavljace tek pocetak Ivanicevih problema. On ce osecati pritisak srpskog birackog tela s dve strane. Biraci ce zeleti da im on poboljsa zivotne uslove i da odrzi Republiku Srpsku, sto ce se pokazati veoma teskim zadatkom, jer medjunarodna zajednica preuzima korake da priblizi dva bosanska entiteta.


Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.