Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

TADIĆ SUOČEN SA SVE SNAŽNIJIM PROTIVLJENJEM SARADNJI S HAGOM

U slučaju da intenzivira napore da se uhapse preostali begunci, za predsednika bi dodatni problem bio i narastajući uticaj srpskih ekstremista.
By IWPR ICTY
Ponovni izbor prozapadno orijentisanog Borisa Tadića za srbijanskog predsednika jeste možda obradovao one koji žele da osumnjičenici za ratne zločine budu uhapšeni, ali posmatrači upozoravaju da treba voditi računa i o narastajućem uticaju radikalnih nacionalista.



Tadić je svog izazivača, Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke (SRS), pobedio sa svega 50.6 prema 47.7 procenata osvojenih glasova, što jasno pokazuje da u zemlji i dalje praktično postoji ravnoteža političkih snaga.



Lideru Nikolićeve partije, Vojislavu Šešelju, sudi se u Hagu za ratne zločine, pa će one državne zvaničnike koji su manje od Tadića voljni da u punoj meri sarađuju s međunarodnim pravosuđem ohrabriti tolika podrška SRS-u.



Izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo (FHP), Nataša Kandić, izjavila je da Tadićev reizbor znači nastavak prilično mlake saradnje Srbije sa Tribunalom. Ali i da porast uticaja SRS-a čini da hapšenje begunaca – Radovana Karadžića i Ratka Mladića – postaje gotovo neverovatno.



„Mislim da Tadić nikada nije imao precizne podatke o Mladićevom prebivalištu, te da je malo verovatno da će se to ubuduće promeniti“, kaže ona. Snage bezbednosti, koje su uglavnom pod kontrolom vlade, zapravo su – tvrdi Kandićeva – jedini državni organi koji bi mogli znati gde se begunci danas kriju.



U međuvremenu, jasno je da je neizvesnost u pogledu budućnosti Kosova za srbijanske glasače predstavljala daleko značajnije pitanje od saradnje s Tribunalom ili sudbine begunaca.



Evropska Unija dosledno ističe da Srbi moraju sarađivati sa istražiteljima za ratne zločine ukoliko žele da im se pruži prilika za priključenje. Ali sada, kada je Brisel bliži podršci nezavisnosti Kosova, srbijanski glasači više ne pokazuju toliki stepen entuzijazma u pogledu članstva.



Savetnik srbijanskog predsednika za pitanja saradnje s Haškim tribunalom, Jovan Simić, ne poriče ovu promenu prioriteta. Ali, po njegovim rečima, pokazaće se da je ona samo privremena.



„Čim taj problem bude rešen, intenziviraćemo potragu za beguncima“, rekao je on.



„Mislim da će se saradnja vremenom popraviti, i da će na kraju svi begunci biti uhapšeni.“



Predstavnik za štampu srbijanskog tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, rekao je da je njegova kancelarija sve vreme uživala podršku srbijanskog predsednika, te da ne vidi nijedan razlog zbog kojeg bi se posle izbora desila bilo kakva promena. Međutim, parlament je – po njegovim rečima – nešto sasvim drugo.



„Tužioci i sudije izloženi su pretnjama od strane članova parlamenta, i brine nas da će se situacija dodatno pogoršati sada kada radikali imaju toliku moć“, kazao je on.



Srbijanska je vlada trenutno paralisana zbog sukoba između Tadićevih saradnika i premijera Vojislava Koštunice. Analitičari strahuju od mogućnosti da Koštunica oformi novu koaliciju sa SRS-om – partijom koja Srbiju želi da pretvori u utočište odbeglih ratnih zločinaca.



A kada se u vidu ima i to da srbijanski predsednik tek neznatno utiče na rad organa državne bezbednosti i tajnih službi, ostaje pitanje kako bi – ukoliko se Koštunica tome bude protivio – Tadić uopšte i mogao poboljšati saradnju sa Haškim tribunalom.



„On bi trebalo da učini ono što je, na primer, učinio hrvatski predsednik, a o tome bi sve vreme trebalo da govore i mediji – da pridobije podršku javnosti i izvrši pritisak na institucije koje mogu nešto da učine“, rekla je Kandićeva.



„Naše iskustvo pokazuje kako, kad god u nekoj stvari postoji podrška javnosti, taj problem biva i rešen. Isto bi se moglo desiti i kada je reč o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.



No, na taj način neće moći da bude rešeno i jedno od najvažnijih nerešenih pitanja – sudbina arhiva koji su i dalje pod oznakom tajnosti, uključujući i onaj iz Vrhovnog saveta odbrane (VSO). A mnogi veruju da će ta dokumenta potvrditi umešanost vlade u bosanski genocid.



Predsednik Kancelarije Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Tribunalom, Dušan Ignjatović, izjavio je za IWPR kako samo vlada može zahtevati da se ti dokumenti predaju Hagu – a to je nešto što se, u uslovima većeg uticaja SRS-a ili dalje paralize vlade, čini nemogućim.



„Ukoliko vlada ne funkcioniše, ne postoji niko ko bi mogao zatražiti da oznake tajnosti sa tih dokumenata budu skinute, pa oni ne mogu ni biti predati Tribunalu, tužiocima ili odbrani“, rekao je on.



Radovan Borović i Aleksandar Roknić su saradnici IWPR-a iz Beograda.