Svedokinja opisuje seksualno zlostavljanje koje su vršile snage bosansko-hercegovačkih Srba
Pred sudom je govoreno o stravičnom postupanju prema ženama koje su tokom 1992. bile zatočene u jednoj kući u Foči.
Svedokinja opisuje seksualno zlostavljanje koje su vršile snage bosansko-hercegovačkih Srba
Pred sudom je govoreno o stravičnom postupanju prema ženama koje su tokom 1992. bile zatočene u jednoj kući u Foči.
Jedna zaštićena svedokinja dala je u Hagu ove sedmice iskaz o tome kako je tokom rata koji je vođen devedesetih godina bila grupno silovana i pritvorena od strane pripadnika vojske bosansko-hercegovačkih Srba.
Svedokinja optužbe, koja se pred sudom pojavila pod oznakom RM-70, iznela je dokaze u postupku koji se u Hagu vodi protiv komandanta vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Ratka Mladića. Lik i glas bili su joj digitalno iskrivljeni, kako bi joj identitet ostao skriven od javnosti.
Pre iskaza svedokinje, tužiteljka Meksin Markus (Maxine Marcus) dostavila je sažetak njene izjave, najavljujući da će RM-70 opisati "nemilosrdni obrazac silovanja i seksualnog zlostavljanja", koji su tokom 1992. bili vršeni u raznim objektima u Foči (grad u istočnoj Bosni). Na jednoj lokaciji, poznatoj po nazivu "Karamanova kuća", pritvorenice su boravile u ropstvu i bile podvrgavane učestalim grupnim silovanjima – kazala je tužiteljka.
Iako se okrivljeni Mladić – koji je vojskom bosansko-hercegovačkih Srba komandovao u periodu od 1992. do 1996. godine – ne tereti ni po jednoj tački za silovanje, tačkama za genocid, progon, deportaciju i nehumano postupanje obuhvaćeno je i silovanje, te ostali vidovi seksualnog nasilja kao temeljnih zlodela. Osim toga, Mladić je optužen i za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno raseljavanje bosansko-hercegovačkih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi.
Godine 2001., Haški tribunal osudio je trojicu pripadnika vojske bosansko-hercegovačkih Srba – Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukotića – za pojedinačna silovanja, porobljavanja i mučenja bosansko-muslimanskih žena, koja su tokom 1992. bila počinjena na različitim lokacijama u Foči, uključujući i Karamanovu kuću, kao i fočansku srednju školu.
RM-70 je pred sudom ove sedmice rekla da su, u vreme dok je sa ostalima bila zatočena u fočanskoj srednjoj školi, nekakva srpska televizijska ekipa dolazila da ih snimi. Izjavila je da su pre toga "dobile tri dnevna obroka i one sunđere na kojima smo spavale".
"Jedan čovek se pojavio i rekao nam da će [televizijska ekipa] doći da nas snimi kako bi pokazala da nas oni [srpske snage] štite i kako su nas spasili. Ja sam se zapitala – od koga su nas to spasili . . .? Kako bih mogla da kažem da su me spasili i zaštitili, kada me je svake noći silovalo njih desetak ili dvadesetak? Oni su besramno lagali. Ubili su mi majku i brata", kazala je ona.
"Želite li da napravimo pauzu?", upitala je u jednom trenutku tužiteljka Markus.
"U redu je, možemo da nastavimo", odgovorila je svedokinja RM-70.
"Spomenuli ste da ste bili zatočeni u Karamanovoj kući, i spomenuli ste dvanaestogodišnju devojčicu Almiru Bektović – da li je ona bila seksualno zlostavljana?", upitala je Markusova.
"Jeste, bila je", odgovorila je svedokinja, dodajući da je ta žrtva bila najmlađa u dotičnom objektu.
"Znate li šta se sa njom kasnije desilo?", pitala je Markusova.
"Ne, ne znam. Ona je nestala", kazala je RM-70.
Tužiteljka je napomenula da je svedokinja RM-70 u svojoj izjavi spomenula da je jedan od srpskih otmičara "pregovarao" sa drugim o "prodaji Almire", te da je čula kako je ta devojčica bila prodata za 200 nemačkih maraka.
"Da li se to odnosilo na Almiru Bektović?", upitala je Markusova.
"Jeste", odgovorila je svedokinja.
Tužiteljka je svedokinju zamolila i da opiše jedan incident prilikom kojeg je bila "prisiljena da se prekrsti".
Svedokinja je ispričala kako su se u oktobru 1992., nakon što je u Karamanovoj kući provela tri meseca, pojavila trojica muškaraca, koji su od osam zatočenica zahtevali da posedaju jedna uz drugu. Jedan od njih je zatražio da mu redom kažu kako se zovu.
"Mi smo mu rekle srpska imena, a on nas je potom upitao da li smo naučili da se prekrstimo. Pošto sam ja bila prva koja je sedela u tom redu, videlo se da ne znam razliku koja postoji između upotrebe tri prsta i čitave šake. Počela sam da se krstim čitavom šakom.
"On je odjednom skočio i povikao na mene: ’Hoćeš li da ti odsečem ruku? Nemoj koristiti čitavu šaku, već samo tri prsta.’ Ja sam mu rekla: ’Izvinjavam se, gospodine, nisam znala, nisam išla na odgovarajuću poduku", ispričala je RM-70.
Tužiteljka joj je potom postavila pitanje za koje je rekla da bi moglo biti "teško".
"Jeste li ikada uspeli da saznate da li je postojao bilo kakav razlog zbog kojeg ste Vi i ostale devojke bile mučene? Koji je bio cilj tog mučenja?“
"Moje mišljenje je bilo da su oni želeli da razore, da ubiju . . . unište naš duh koliko god su mogli“, odgovorila je RM-70. "Jer, žena koja je silovana . . . nema leka za ženu koja je silovana. Nikada se neću oporaviti. Ne mogu se nikada oporaviti. Jako se trudim. Moj život je uništen. Oni koji su mi najdraži – ubijeni su. Uzeli su mi sreću."
Dodala je i kako "nisu svi Srbi isti. Da nije bilo nekih Srba ja ne bih danas sedela ovde. Ima dobrih ljudi i među Srbima, ali oni nisu mogli ništa da učine, nisu se usudili."
"Postoji li još nešto sa čime biste želeli da upoznate sudsko veće?", upitala je Markusova.
"Ono što sam došla da kažem ovde, i ono što sam do sada rekla, jeste to da ima mnogo nevinih žrtava. Ima ih mnogo i možda je to moj način da pronađem olakšanje, pronađem utehu i do sada sam uvek osećala da nešto dugujem nekome zato što sam preživela . . . Imam to osećanje krivice, zbog kojeg sam morala da dođem ovamo kako bih rekla istinu, radi svih onih nevinih ljudi koji su pobijeni", kazala je svedokinja.
Skoro čitavo unakrsno ispitivanje odigralo se iza zatvorenih vrata.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
