Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOKINJA OPISUJE NAPAD SRBIJANSKE POLICIJE

Ona je ispričala kako joj je dever ubijen u napadu koji su izvele osobe za koje veruje da su bili srbijanski policajci.
By Rory Gallivan
Na suđenju bivšem šefu srbijanske policije, Vlastimiru Đorđeviću, jedna Albanka je ove sedmice posvedočila kako je srbijanska policija, svega nekoliko sati nakon početka NATO-vog bombardovanja Srbije, napala njen kraj.



Đorđević je optužen za učešće u „sistematskoj kampanji“ protiv albanskog stanovništva na Kosovu, koja je – u periodu od 1. januara do 20. juna 1999. – rezultirala ubijanjem i deportacijom oko 800,000 Albanaca iz te pokrajine.



U optužnici protiv Đorđevića navode se zločini koje su jugoslovenske i srpske snage počev od 24. marta navodno počinile u opštini Đakovica, uključujući i proterivanje Albanaca iz njihovih kuća i spaljivanje radnji i kuća u njihovom vlasništvu. Iste noći je NATO započeo združenu akciju bombardovanja bivše Jugoslavije.



Domaćica iz Đakovice Šihreta Dula (Shyhrete Dula) posvedočila je ove sedmice kako je te noći oko ponoći u blizini svoje kuće čula buku i ljude koji su razgovarali na srpskom.



Ona tvrdi da je tridesetak muškaraca odevenih u maskirne uniforme potom ušlo u dvorište njene kuće, uz viku i psovke.



Čim je čula kako se približavaju, ona je – kako kaže – zajedno sa porodicom pobegla u stražnje dvorište.



Dula je opisala i kako je potražila sklonište u obližnjoj kući, odakle je bila u prilici da vidi kako njena gori.



„Mogla sam da vidim da je potpuno spaljena; sva je bila u plamenu“, kazala je ona.



Svedokinja se, kako je rekla, u svoj kraj vratila 25. marta ujutro.



„Čitav kraj je bio sravnjen sa zemljom. Sve . . . je bilo spaljeno“, kazala je svedokinja.



Dula je rekla da je srušen i minaret lokalne Hadum džamije, te dodala kako je videla da su oštećeni i njeni spoljni zidovi.



U optužnici protiv Đorđevića navodi se da Hadum džamija spada u nekoliko kulturnih dobara koja su u Đakovici tog 24. marta bila značajno oštećena ili potpuno uništena.



Tužiteljka Prija Gopalan (Priya Gopalan) je potom kao dokaz predočila fotografiju za koju je svedokinja rekla da prikazuje kako je odmah nakon napada na njen kraj izgledao deo ulice u kojoj je živela, kao i snimak oštećene džamije.



Gopalanova je potom od Dule zatražila da opiše stanje u kojem je zatekla svoju kuću kada se vratila jutro nakon što je zajedno s porodicom pobegla.



„Videla sam potpunu ruševinu“, kazala je ona. „Samo su policajci te noći mogli naneti takvu štetu.“



Dula je opisala i kako je među ruševinama svog doma videla mrtvo telo svog devera, starog 32 godine, koji se nalazio u susednoj kući, takođe uništenoj u napadu.



„Videla sam njegovo telo vlastitim očima; bio je potpuno izmasakriran“, kazala je ona.



Svedokinja je potom ispričala kako se – nakon osmodnevnog skrivanja – zajedno sa svojim mužem i troje dece priključila koloni ljudi koja je napustila Đakovicu i krenula u pravcu Albanije.



Ta kolona je prošla dva kontrolna punkta prepuna policije, a u početku su joj – po rečima svedokinje – pratnja bili upravo policajci koji su oštetili zgrade u Đakovici.



Dula je kazala i da joj je na oba kontrolna punkta policija zatražila ličnu kartu, koja je – međutim – prethodno bila spaljena u kući.



Ostalima iz kolone su lične karte bile oduzete – rekla je svedokinja, dodajući da je u kasnijoj etapi putovanja u Albaniju konvoj pratila vojska.



„Razlog zbog kojeg smo napustli Kosovo bila je želja da živimo, da preživimo; za nas nije postojao nijedan drugi izlaz osim da pobegnemo“, kazala je ona.



„Bežali smo od policije. Oni su nas proterali“, dodala je ona.



U optužnici protiv Đorđevića stoji da su jugoslovenske i srpske snage, poštujući prethodno utvrđene rute, na hiljade Kosovskih Albanaca sprovele ka Albaniji. Većini njih su, kako se navodi, bila oduzeta lična dokumenta.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Đorđevićev branilac je svedokinju pitao u koje vreme su 24. marta započela dejstva NATO-a po ciljevima u Đakovici.



„Nešto posle 8 uveče. Ne znam da li je to baš tačno vreme“, rekla je ona.



Branilac ju je potom upitao za njenu raniju izjavu, u kojoj je rekla da je te noći sve bilo mirno do ponoći, kada je čula buku sa ulice.



„Dakle, kada kažete da je sve bilo mirno do ponoći, mislite li na vazdušne udare NATO-a?“, pitao je on.



Dula je rekla kako jeste čula neku buku od vazdušnih udara i kako je njena porodica nakon toga ostala u kući.



Branilac ju je takođe pitao da li su ljudi koji su došli u njeno dvorište 24. marta možda nosili vojne, a ne policijske uniforme.



Svedokinja je rekla kako je sigurna da su nosili istu maskirnu uniformu kakvu nosi srbijanska policija. Međutim, potom je potvrdila kako je samo jednog od ljudi videla u policijskoj uniformi.



Advokat ju je pitao da li je moguće da su ti ljudi evakuisali njenu kuću zbog požara. Ona je rekla da nije.



Potom ju je pitao o tome kako je posmatrala svoju kuću u plamenu iz susedne kuće.



Upitao ju je da li su eksplozije koje je čula iz svoje kuće možda bile izazvane vazdušnim udarima NATO-a.



„Mislim da ih je izazvala grupa policajaca koja je ušla u dvorište. Oni su rasturili taj deo grada“, kazala je ona.



Branilac je potom upitao svedokinju da li joj je poznato kako je ubijen njen dever.



Ona je potvrdila da je imao ranu na stomaku, premda je rekla da ne zna kako je nastala.



„Sve što znam je da smo našli čaure i rupe u zidu“, kazala je ona.



Branilac je od nje zatražio i da pojasni svoju raniju izjavu, po kojoj je videla grupu mladića kako trči između dvorišta obližnjih kuća dok se sklanjala u kuću svog suseda.



Svedokinja je rekla da su oni najverovatnije bežali od policije i da su nosili trenerke. Negirala je da su mogli biti pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), tvrdeći da su trčali u strahu za vlastiti život, te da nisu ni pokušavali da se odbrane.



Dula je negirala i da su članovi njene porodice bili pripadnici OVK-a.



Branilac ju je potom upitao da li bi mogla da potvrdi da nije bila prisiljena da se priključi konvoju ljudi koji su napuštali Đakovicu.



„Sami smo odlučili da se priključimo toj masi“, kazala je ona.



Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.