Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOKINJA OPISALA SUSRETE SA MILANOM LUKIĆEM

Ona tvrdi da je okrivljeni boravio na području Bikavca kada je spaljena kuća u kojoj je stradalo 70 civila.
By IWPR ICTY
Zaštićena svedokinja potvrdila je da je, u vreme kada je spaljena kuća u kojoj je bilo zatočeno 70 Bošnjaka, Milana Lukića videla u okolini Višegrada.



Svedokinja je na suđenju dvojici bosanskih Srba – Milanu Lukiću i njegovom rođaku Sredoju – sudijama rekla da je prvoga od njih na području Bikavca srela pre i nakon što je pomenuta kuća spaljena.



U optužnici se Milan Lukić po 21 tački tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja – uključujući ubistva, pogubljenja i teška fizička i psihička zlostavljanja, u kojima je, samo u Višegradu, stradalo najmanje 150 Bošnjaka.



Sredoje Lukić se tereti po 13 tačaka.



U optužnici se navodi kako su oko 27. juna 1992. Milan Lukić, Sredoje Lukić i nekolicina drugih otišli u Bikavac (okolina Višegrada), gde su sedamdesetak Bošnjaka uz primenu sile zatvorili u jednu kuću.



„Potom su Milan Lukić, Sredoje Lukić i ostali blokirali izlaze, a onda i bacili nekoliko eksplozivnih naprava, koje su izazvale ranjavanje zatočenika i oštećenja na kući. Požar je brzo zahvatio objekat i ljude u njemu, izazvavši smrt svih zatočenika, izuzev jedne osobe, koja je preživela“, navodi se u optužnici.



Bošnjakinja koja je ove sedmice svedočila pod pseudonimom VG-119 ispričala je kako se 27. juna uveče, zajedno sa ostalim članicama porodice, skrivala u jednoj napuštenoj kući u okolini Bikavca.



„Neko je zakucao na vrata“, rekla je svedokinja, koja je svoj iskaz dala posredstvom video-linka, iskrivljenog lika i glasa.



„Grupa Srba je ušla u kuću. Na vratima sam prepoznala Milana Lukića.“



Milan i njegovi ljudi su ženi rekli kako niko ne sme napuštati kuću. Svedokinja je rekla i da su se oni iste noći vratili, urlajući „vulgarne“ pesme, te da su bili „obliveni znojem“.



„Kada su se vratili, Milan [mi] je rekao: zbog čega si tako obučena?“, izjavila je ona, objašnjavajući da je preko pantalona nosila suknju, te da joj je pod bradom bila vezana marama, kako bi delovala što manje privlačno.



„Milan mi je prišao i svukao mi maramu s glave“, kazala je svedokinja, koja je u to vreme imala 19 godina.



„Bila sam toliko uplašena da nisam mogla da čujem ni reč [od onoga što je govorio]. Pala sam na pod i [pretvarala sam se da sam se] onesvestila.“



Tada ju je, kako je rekla, Milan polio hladnom vodom, a svojim ljudima je naredio da napuste kuću.



„Videla sam kako Milan odlazi, [a potom] počela da povraćam i zaista sam se onesvestila.“



Svedokinja je rekla i da je videla Zehru Turjačanin, koja je jedina preživela požar u Bikavcu, i koja je prošle sedmice posvedočila da je Milan Lukić njene rođake i nju uterao u kuću koja je potom spaljena.



„Oko ponoći se čulo kako neko kuca [na vratima]. Čuli smo ženski vrisak i prišli smo vratima, i . . . videli Zehru [Turjačanin]“, izjavila je svedokinja.



Svedokinja je rekla i da je Turjačaninova bila u „stravičnom stanju“.



„Rekla je da je pobegla iz druge kuće u istom nizu, koja je spaljena. Rekla je i da je Milan Lukić bio jedan od onih koji su to učinili. [Vatra] je [još gorela] kada su oni [Milan i njegovi ljudi] otišli iz naše kuće. Organizovali smo se u grupe po dvoje“, kazala je ona.



Sutradan je, rano izjutra, svedokinja odlučila da sa svojom porodicom napusti Bikavac.



Nakon što su krenuli, bila je u prilici da vidi dim i oseti „jezivi smrad ljudskog mesa koje je živo spaljeno“.



Kao i tokom većeg dela suđenja, nijedan od okrivljenih nije delovao nimalo uznemireno za vreme iskaza svedokinje VG-119.



Prethodno je svedokinja opisala svoj susret sa Milanom Lukićem koji se odigrao 29. maja, kada su se ona, njen suprug, svekrva, svekar i zaova vraćali u Višegrad.



Čim su ušli u grad, tri automobila su im – kako je rekla – preprečila put.



„Iz jednog vozila je izašao Milan i naredio nam da izađemo iz kombija“, kazala je ona. Tražio je da mu pokažemo lične karte i pretresao ih je, pri čemu je njenom mužu oduzeo burmu, a svekru sat.



„Milan je držao pušku s prstom na obaraču“, izjavila je svedokinja.



Grupi je bilo naređeno da se vrati u kombi i odvezeni su kući, gde su žene mučene, dok su muškarci odvedeni na saslušanje.



Svedokinja je rekla da je njen suprug ušao u Milanov auto – i to je bio poslednji put da ga je uopšte videla.



Iste večeri se Milan vratio u svedokinjinu kuću, da bi njoj i njenoj rođaci, koja se pominje pod pseudonimom VG-094, naredio da pođu sa njim.



Svedokinja je ispričala kako je Milan nju i VG-094 odvezao u hotel Vilina Vlas, u kojem se nalazila komanda njegove paravojne grupe, Beli orlovi, i gde su žene navodno bile zatočene i podvrgavane neprekidnom silovanju.



Tamo je svedokinja, kako je rekla, srela i svog nekadašnjeg školskog druga, vojnika po imenu Saša.



Milan i Saša su ih, po njenim rečima, poveli na sprat. Svedokinja je otišla u jednu sobu sa Sašom, dok je VG-094 otišla u drugu sa Milanom.



„Saša je rekao da mi se ništa neće desiti“, rekla je ona.



Kada se pola sata kasnije Milan pojavio na vratima i rekao Saši da ode, Saša je – po rečima svedokinje – na izlasku „dodirnuo Milanovu ruku“.



„Pitala sam [Milana] gde mi je muž“, izjavila je. „Rekao mi je da ću saznati. Rekla sam mu da sam trudna, što nije bilo istina. Mislila sam da će me napastvovati.“



Nešto kasnije su obe žene nepovređene odvezene kući.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Milanov branilac, Džejson Alarid (Jason Alarid), saslušavao je svedokinju u vezi sa onim što je doživela u hotelu.



„Odvedeni ste u hotel, ali niste bili silovani, zar ne?“



„Tako je“, uzvratila je svedokinja. „Zahvalna sam Saši. Mislim da je prvobitna namera bila nešto sasvim drugo.“



Međutim, potvrdila je i to da je ni Milan Lukić nije mučio.



Alarid je osporavao i onaj deo iskaza i sećanja svedokinje koji su se ticali požara u Bikavcu, pokušavajući da dokaže kako se njegov klijent u vreme masakra nije ni nalazio u Višegradu.



„Niste videli plamen iako ste bili toliko blizu njega?“, pitao je.



„Nisam gledala napolje, jer su vrata i roletne bili zatvoreni“, odgovorila je ona, dodajući kako nije bila dovoljno hrabra da izađe napolje.



Alarid je potom od svedokinje zatražio da opiše kako je izgledala Turjačaninova kada se, nakon što je pobegla iz spaljene kuće, pojavila kod njih.



„Videla sam kako joj meso visi sa ruku“, odgovorila je svedokinja. „Kosa joj je bila spržena . . . Mogli ste da vidite u koliko užasnom stanju su joj ruke . . . Ta žena je bila sva u opekotinama.“



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.