Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOKA „MUČILI“ ŠEŠELJEVI DOBROVOLJCI

Jedan od preživelih iz vukovarske bolnice priseća se zlostavljanja hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara.
By IWPR ICTY
Bivši hrvatski vojnik, koji je ove sedmice svedočio pred Haškim tribunalom, opisao je kako su ga „brutalno maltretirali“ članovi partije na čijem je čelu bio radikalni srpski političar kome se sudi za ratne zločine.



Svedok Vilim Karlović, nekadašnji pripadnik Zbora nacionalne garde (ZNG), izjavio je kako je preživeo zahvaljujući dobroti dvojice srpskih oficira, te kako više nikada nije video ostale Hrvate koji su zajedno s njim bili zarobljeni.



„Bilo je stravično. Tukli su nas rukama, nogama, drvenim palicama. Video sam da je jedan od njih imao čak i metalni lanac. Mogli ste da čujete ljude kako plaču i urlaju“, rekao je Karlović, nakon što je zamoljen da opiše šta se događalo na poljoprivrednom dobru Ovčara, nadomak hrvatskog grada Vukovara.



U optužnici protiv Vojislava Šešelja navodi se da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS) mučili i ubili oko 200 Hrvata, koji su u novembru 1991. – nakon što su grad zauzele srpske snage – iz vukovarske bolnice odvedeni na poljoprivredno dobro Ovčara. Okrivljeni se tereti i za podsticanje Srba na progon Bošnjaka i Hrvata iz nekih delova Bosne i Hrvatske.



Tužioci kažu da je Šešelj svojim govorima i postupcima „zastupao i ohrabrivao stvaranje homogene ’Velike Srbije’“.



Karlović je rekao kako je, nedugo po padu Vukovara u ruke Srba, sa razglasa čuo Šešeljev glas koji je hrvatske snage pozivao na predaju.



Okrivljeni je pak izjavio da je to „smešno i licemerno“, te da Karlović ne može sa sigurnošću tvrditi da su dobrovoljci koji su ga zlostavljali uopšte bili iz SRS-a.



„Očito se radilo o srpskim dobrovoljcima iz Hrvatske, koji su želeli da se osvete za zločine koje je Hrvatska počinila nad Srbima“, zaključio je Šešelj.



No, Karlović je kazao da su dobrovoljci SRS-a bili „prepoznatljivi po dugim bradama i tradicionalnim uniformama“. O vlastitim mučiteljima govorio je kao o četnicima – što je naziv za srpske nacionaliste iz perioda Drugog svetskog rata.



Svedok je ispričao i kako su, kada su stigli na poljoprivredno dobro, „tamo zatekli pedesetak četničkih dobrovoljaca, koji su počeli da ih tuku“. On je objasnio kako je uspeo da jednog od onih koji su ga zarobili zamoli da ga spase, ali da „nikada više nije video nikoga sa poljoprivrednog dobra Ovčara“.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je za zločine na Ovčari okrivio Jugoslovensku Narodnu Armiju (JNA).



Bivši oficiri JNA, Veselin Šljivančanin i Mile Mrkšić, već su pred međunarodnim sudom proglašeni krivima za zločine na Ovčari i osuđeni na pet, odnosno 20 godina zatvora.



Karlović je pak posvedočio i kako je naknadno bio odveden u centar za pritvorenike Velepromet, gde je video kako četnički dobrovoljci saslušavaju zarobljenike, te kako su „nekoliko njih ubili, čak i jednog dečaka od 14 godina“.



„Kada sam odveden na saslušanje, četnici su me uveli u obližnju kuću i brutalno me mučili. Bilo ih je 20 i ubili bi me, da me nisu spasila dvojica srpskih oficira, koji su zbog mene rizikovali vlastite živote“, objasnio je on.



Karlović tvrdi kako je kasnije otkrio da su se ti ljudi zvali Predrag Milojević i Marko Ljuboja, te kako je na suđenju pred beogradskim Sudom za ratne zločine svedočio u njihovu korist.



„Njih dvojica su optužena za zločine počinjene na Ovčari, ali ja ne mogu da poverujem da ti ljudi mogu biti ubice. Srećan sam što sam svojim svedočenjem oslobodio Ljuboju, dok je Milojević nažalost proglašen krivim i osuđen na 20 godina zatvora“, izjavio je svedok.



U međuvremenu, Šešelj tvrdi da su pomenuti oficiri zapravo bili dobrovoljci SRS-a, te da je njihov proces bio montiran „kako bi se između mene i Ovčare uspostavila veštačka veza“.



Osim toga, svedok je Karlovića optužio da ga je „hrvatska vlada instruirala i pripremila za svedočenje“.



Tužilac Deril Mundis (Daryl Mundis) je oštro protestvovao protiv te optužbe, kao i sam svedok, koji je rekao da više od decenije nije bio u kontaktu ni sa kim iz hrvatske vlade.



„Moja priča je sama po sebi tragična, pa nema potrebe da joj bilo šta dodajem, i nikada ne bih na taj način doveo u pitanje vlastiti integritet“, kazao je Karlović.



Šešelj je ubrzo prekinuo unakrsno ispitivanje, u znak protesta zbog toga što mu sudsko veće nije dopustilo da svedoku postavlja pitanja o hrvatskim zločinima nad Srbima.



Tužilaštvo je potom izvelo još jednog bivšeg pripadnika Zbora nacionalne garde, koji je takođe govorio o sudbini vukovarskih zarobljenika.



I Dragutin Berghofer je bio zarobljenik u centru Velepromet, gde su, kako se prisetio, „četnički dobrovoljci ubijali i tukli pritvorenike. Na podu je bila hrpa krvave slame i mnogi životi su izgubljeni“.



Šešelj je odbio da unakrsno ispita ovog svedoka, jer je sudsko veće njegovu izjavu usvojilo pre svedočenja.



„Ispitivaću samo one svedoke koji svedoče ovde, ostali za mene ne postoje“, rekao je on.



Na samom kraju ovosedmičnih saslušanja, Šešelj je sudijama rekao kako je Odeljenje za pravnu pomoć Tribunala odbilo da mu refundira troškove odbrane jer „nema dovoljno dokaza da on nije u stanju da to samostalno finansira“.



„U obrazloženju koje mi je dato stoji da nisam priložio podatke o imovini svoje porodice, što je istina – odbio sam da navedem te podatke i niko me na to ne može naterati“, kazao je Šešelj.



„[Možda] neću moći da nastavim odbranu, jer ne postoji dovoljno sredstava za sprovođenje istrage.“



Sudsko veće će se o ovom pitanju izjasniti tokom naredne sedmice, a nastavak saslušanja zakazan je za 18. mart 2008.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.