SVEDOK TVRDI DA JE TUĐMAN PODRŽAVAO NEZAVISNOST BOSNE

Na suđenju lideru bosanskih Hrvata, Jadranku Prliću, jedan svedok odbrane je rekao da se bivši predsednik Hrvatske, Franjo Tuđman, zalagao za nezavisnu Bosnu.



Prliću se u Haškom tribunalu – pred kojim je optužen zajedno sa Slobodanom Praljkom, Brunom Stojićem, Milivojem Petkovićem, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem – sudi za pokušaj etničkog čišćenja Bošnjaka iz Herceg Bosne, tj. hrvatske ratne mini-države u Bosni.



U optužnici se navodi da je okrivljeni, zajedno sa ostalim hrvatskim funkcionerima – uključujući i Tuđmana, kao i ministra odbrane, Gojka Šuška, koji su obojica u međuvremenu umrli – sudelovao u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ nasilnog zauzimanja nekih delova Bosne i njihovom prisajedinjenju „velikoj hrvatskoj republici“.



Bivšem hrvatskom ambasadoru u Bosni, Zdravku Sanjčeviću, predočen je veliki broj odlomaka iz predsednikovih knjiga, kao i transkripata sa sastanaka koje je održao sa predstavnicima Herceg Bosne, pri čemu su mu citirane Tuđmanove reči iz kojih se vidi da je on Bosnu shvatao kao deo hrvatske „banovine“, odnosno pokrajinu.



Međutim, Sanjčević je rekao kako je bio prisutan na nekoliko sastanaka s Tuđmanom, na kojima je predsednik iznosio razloge zbog kojih je važna nezavisnost Bosne.



„Prvi od njih je bio taj da je komisija UN-a saopštila kako nakon raspada istočnoevropskih zemalja neće biti promene granica“, kazao je svedok.



„Drugi njegov razlog je bio taj da su u to vreme srpske snage kontrolisale jedan deo Hrvatske, pa je stoga bio zabrinut zbog uspostavljanja presedana u vezi sa podelom zemalja.



„Najzad, Tuđman mi je rekao da bi se, ukoliko hrvatski delovi Bosne budu priključeni Hrvatskoj, srpska država nalazila na svega 100 kilometara od Zagreba – što on nije mogao da prihvati.“



Sanjčević je rekao i da je u oktobru 1992. postao prvi hrvatski amasador u Bosni.



„Predsednik Tuđman mi je rekao da sam postavljen za ambasadora, jer sam rođen u Bosni i jer ću poštovati tu zemlju kao celinu“, rekao je on.



Svedok se, međutim, sa tadašnjim predsednikom Bosne, Alijom Izetbegovićem, nije susreo sve do decembra iste godine, zato što je Sarajevo u to vreme bilo pod opsadom srpskih snaga.



„Izetbegović mi je rekao da hrvatsku ambasadu u Sarajevu ne otvaram, jer će je srpske snage ’sutradan uništiti’. Doslovce su to bile njegove reči, tako da sam bio prinuđen da pronađem mirniju lokaciju za novu ambasadu“, kazao je on.



„Konačno, opredelio sam se za [zapadnobosanski grad] Međugorje, pošto se on nalazio na mirnom području, nadomak hrvatske granice, a kroz to mesto je prolazio i put kojim je pristizala humanitarna pomoć, tako da mi je to omogućilo stalni protok informacija.



A kad mu je postavljeno pitanje o ratu u Bosni i sukobima između bosanske vojske i Hrvatskog vijeća obrane (HVO), svedok je porekao da su te dve formacije ikada ratovale.



„Jeste, bilo je sukoba među izvesnim grupama s obeju strana, ali se radilo samo o ekstremistima. Većina stanovništva i vojske je na obema stranama tokom tog perioda izvrsno sarađivala“, rekao je on.



Da bi to potkrepio, prisetio se posete Istočnom Mostaru u maju 1993., u koju se uputio u sklopu hrvatsko-turske misije dobre volje čiji je cilj bilo unapređenje odnosa između Hrvatske i Bosne.



Sanjčević je objasnio kako je – uprkos tome što je u sklopu te misije trebalo obići više delova Bosne – usledila zabrana prolaska kroz bosansku teritoriju od strane Arifa Pašalića, komandanta Četvrtog korpusa bosanske vojske.



No, svedok je, kako kaže, ipak ubedio Pašalića da odobri njihovu posetu Istočnom Mostaru. Misija je upozorena da ne ostaje predugo, pošto se Pašalić pripremao da napadne taj grad.



„Pašalić je rekao kako su mu stigla naređenja da silom zauzme čitavo područje Hercegovine i delove hrvatske obale. Time bi se omogućilo da u Bosnu dođu mudžahedini (muslimanski ekstremistički borci) i vojna pomoć iz ekstremnih islamskih zemalja. Prirodno, o tom sam razgovoru obavestio hrvatske vlasti, a napad nije uspeo“, rekao je Sanjčević.



Sanjčević je naglasio da je to bio samo „jedan, ekstremistički stav“, te dodao kako je veći deo bosanskih vlasti u to vreme podržavao Vens-Ovenov plan.



Taj plan, koji su sačinili specijalni izaslanik UN-a Sajrus Vens (Cyrus Vance) i predstavnik Evropske Zajednice lord Dejvid Oven (David Owen), podrazumevao je podelu Bosne na deset polu-autonomnih regija, ali je naposletku odbačen, jer ga nisu podržali Srbi.



Svedok je rekao i da je Prlić posedovao „briljantan um“, te da je „uvek naporno radio u interesu Bosne“.



Suđenje će biti nastavljeno naredne sedmice, kada će se pojaviti novi svedok Prlićeve odbrane.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.