SVEDOK TVRDI DA JE ŠEŠELJEV SLUČAJ POLITIČKI MOTIVISAN

Na suđenju srbijanskom nacionalističkom političaru, Vojislavu Šešelju, saslušan je ove sedmice optuženikov nekadašnji politički saborac, koji je izjavio da su istrage tužilaštva u ovom slučaju bile politički motivisane.



Jovan Glamočanin je pred sudom ispričao kako se u septembru 2006. susreo sa istražiteljem Tribunala Denom Seksonom (Dan Saxon), koji mu je rekao da okrivljenog želi da diskredituje zbog toga što predstavlja pretnju za političku scenu Srbije.



Svedok je rekao i da je odbio da ode u Kancelariju tužilaštva (KT) i tamo se susretne sa njenim predstavnicima, tako da su se dogovorili da će se sastati u njegovom stanu. Tamo ga je, kako je naveo, Sekson zamolio da svedoči.



„Imao sam utisak da je Den Sekson daleko usredsređeniji na vođenje politike i aktivnosti [američke Centralne obaveštajne agencije (Central Intelligence Agency, CIA)] nego na svoj pravnički posao i posao suda“, rekao je svedok sudijama, iako nije obrazložio tu svoju ocenu.



Glamočanin je rekao i da je na pomenutom sastanku Seksonu rekao kako nije spreman da svedoči za tužilaštvo, pošto „nije upoznat sa zločinima“ koje je Šešelj počinio. To je, po njegovim rečima, i navelo Seksona, da izloži politički aspekt problema.



Nakon što je svedok to rekao, tužilac je zahtevao da svedok bude upozoren da može biti optužen za krivokletstvo, a potom ga je i sudija Žan Klod-Antoneti (Jean-Claude Antonetti) podsetio da svedoči pod zakletvom.



„Pod zakletvom“, ponovio je Glamočanin. „A zakletva me obavezuje da govorim istinu.“



Glamočaninove ocene su u suprotnosti sa izjavom koju je tužiocima dao 2003.



Iako je tada potpisao tu izjavu, on je na sudu negirao da je ona bila prevedena na srpski pre no što je to učinio. Tužilac je uporno tvrdio da mu je izjava bila prevedena, te da ju je svedok otuda i potpisao.



Šešelju se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u periodu od 1991. do 1993., kada su neregularne jedinice, koje su bile pod njegovom kontrolom, navodno proterivale ne-Srbe iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne.



U optužnici se navodi da je okrivljeni organizovao kampanju progona, ubijanja i mučenja sa ciljem stvaranja „Velike Srbije“ – što je plan koji ga je navodno i doveo u vezu sa političkim rukovodstvom; na primer, sa bivšim predsednikom Srbije, Slobodanom Miloševićem, kao i sa bivšim liderom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem.



Glamočanin je na suđenju lideru Srpske radikalne stranke (SRS) trebalo da se pojavi kao svedok optužbe, ali se naknadno predomislio i odlučio da svedoči optuženome u prilog.



Na svedočenju protiv Šešelja pojavio se tek pošto su mu sudije uputile obavezujući poziv.



Glamočanin je tokom svedočenja izneo optužbe na račun pokojnog srbijanskog premijera, Zorana Đinđića, tvrdeći da je on od njega tražio da politički diskredituje nacionalistu.



Svedok je rekao da ga je Đinđić u aprilu 2001. pozvao na sastanak i rekao mu kako nova vlada Srbije „ima jednu ozbiljnu prepreku i da su to dr Vojislav Šešelj i Srpska radikalna stranka“.



Obraćajući se Šešelju, koji se brani samostalno, svedok je rekao da je Đinđić želeo da marginalizuje SRS.



„Đinđić je želeo to da iskoristi i da me upotrebi da vas držim na odstojanju, Vas i Srpsku radikalnu stranku“, rekao je on Šešelju.



„Sugerisao mi je različite stvari, a zauzvrat mi je obećao dobar život.“



Svedoka su u sudu detaljno ispitivali sudije, tužilaštvo i okrivljeni.



Glamočanin se 1996. razišao sa Šešeljem i napustio SRS, da bi se u martu ove godine ponovo učlanio u tu stranku. Bio je pun hvale za okrivljenog.



„Dr Šešelj se nije zalagao ni za kakvo nasilje ili osvetu, a pogotovo ne za progon ili genocid“, rekao je sudijama Glamočanin, koji je po struci pravnik i politikolog.



Tužilaštvo tvrdi da je Šešelj regrutovao dobrovoljce u SRS radi postizanja svog cilja – stvaranja Velike Srbije. U optužnici se navodi da je Šešelj obilazio te dobrovoljačke jedinice, kao i ostale srpske snage u Hrvatskoj i Bosni, „podstičući [ih] da čine zločine“.



Međutim, na pitanje koje se ticalo dobrovoljaca SRS-a koji su se borili na srpskoj strani, Glamočanin je rekao: „Šešelj je bio veoma strog kad su u pitanju prekršaji i nedisciplina.



„Osim plemenitog ponašanja, [Šešelj] bi uvek naglasio poštovanje koje su dobrovoljci morali da pokažu, i uvek je insistirao na disciplini.“



Na pitanje o Šešeljevim odnosima s Miloševićem i Karadžićem, svedok je rekao da je Milošević okrivljenog tretirao kao političkog takmaca, a da ga je Karadžić „izbegavao“.



„Nisu mi poznati nikakvi intenzivniji odnosi između Šešelja i Karadžića“, kazao je on.



U svojoj ranijoj izjavi datoj tužiteljima, svedok je rekao da je Milošević podržavao SRS, nagovestivši da je pokojni predsednik možda čak i finansirao tu stranku.



Međutim, ove sedmice je pred sudom rekao kako nije siguran da je postojao takav odnos.



„Ne mogu to ničim da potkrepim. Teško je poverovati u to, [jer je] Slobodan Milošević zabranjivao partiju [i] zatvarao dr Šešelja“, rekao je svedok.



Šešelj se pozvao na to da ga je tokom 1994. i 1995. Milošević hapsio zbog opozicionog delovanja.



Na dalje insistiranje da potvrdi navode o Šešeljevoj povezanosti s Karadžićem i Miloševićem – kao sa ostalima, a sve u cilju proterivanja ne-Srba – svedok je priznao da se Šešelj „zaista sreo s Radovanom Karadžićem“.



Svedoku je potom bilo postavljeno i pitanje o tome da li se Šešelj viđao i sa Milanom Martićem – bivšim ministrom unutrašnjih poslova i predsednikom samoproklamovane Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajine u Hrvatskoj, koga tužilaštvo takođe smatra učesnikom zavere. Martić je 2007. osuđen na 35 godina zatvora, nakon što ga je Haški tribunal proglasio krivim za ratne zločine.



„Ne znam tačno ni za jedan konkretan susret, ali znam da ih je zaista bilo“, odgovorio je on.



Šešelj je unakrsno ispitivanje iskoristio tako što je pokušao da se distancira od Miloševića, zatraživši od svedoka da objasni kako su se SRS i Milošević sukobili tokom 1993.



„[Miloševićeva vlada] Vas je krivila za učešće u nasilju i mnoge druge negativne stvari, a nisu Vam pružili mogućnost da odgovorite na te navode“, rekao je on.



„Tretirao Vas je kao svog najozbiljnijeg protivnika.“



I sudije i okrivljeni su svedoku postavljali pitanja koja su se ticala srpske politike i ciljeva koje je SRS zagovarala tokom ranih devedesetih.



„Ciljevi [SRS-a] bili su očuvanje Jugoslavije kao stabilne višenacionalne zajednice bez dovođenja u pitanje interesa ijednog među jugoslovenskim narodima . . . i uspostavljanje ravnopravnih odnosa za srpski narod“, kazao je Glamočanin.



„Bili ste zaista čovek koji je u politiku ušao da bi učinio nešto dobro za svoj narod“, rekao je on Šešelju.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.