Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOK TVRDI DA JE ŠEŠELJ TRAŽIO DA SE UBIJAJU DECA

On kaže da je srpskog nacionalističkog lidera čuo kako taj zahtev iznosi na skupu koji je 1992. bio održan na severu Srbije.
By IWPR ICTY
Jedan Hrvat je ove sedmice posvedočio da je srpski nacionalistički lider podsticao svoje pristalice da se usele u kuće Hrvata u Srbiji i ubiju decu iz mešovitih, srpsko-hrvatskih brakova.



U pitanju je Franjo Baričević, koji je svedočio u procesu Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke (SRS), kome se sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Šešelju se pripisuje umešanost u ubistva, proterivanja i mučenja nesrpskih civila, te pljačkanje njihove imovine.



Baričević je 1992. godine radio u selu Hrtkovci (severna Srbija), a pred sudom je izjavio da je prisustvovao skupu koji je Šešelj održao u tom mestu i na kojem je okrivljeni okupljenima – među kojima su preovladavale srpske izbeglice iz Hrvatske – rekao kako Hrvati moraju da odu.



„[Šešelj] je rekao da srpske izbeglice nemaju krov nad glavom i da Hrvati moraju da napuste to selo u roku od tri dana“, rekao je Baričević. „Davani su im ključevi i adrese [kuća u Hrvatskoj], i morali su da napuste selo.



„Rekao je sledeće: [parovi iz] mešovitih brakova treba da se razvedu, a decu iz mešovitih brakova treba pobiti.“



Drugi svedok – koji je takođe prisustvovao Šešeljevom govoru održanom 6. maja, i koji je pred sudom svedočio prošle sedmice – rekao je sudijama kako nije čuo da je okrivljeni izgovorio tako nešto.



Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je stoga zatražio pojašnjenje od Baričevića.



„[Ja sam] 100 posto siguran [da je Šešelj to rekao]“, odgovorio je Baričević. Kasnije je dodao: „Ne znam kako se desilo da [prethodni svedok] to nije čuo i zašto to nije rekao, ali to jeste bilo rečeno na ovom skupu.“



Pre dolaska prvih srpskih izbeglica iz Hrvatske (1992.), u selu Hrtkovci (opština Ruma) su živeli pretežno Hrvati. A tužilaštvo navodi da su Hrvati zahvaljujući Šešelju bili prisiljeni da odu, kako bi u njihove kuće ušle srpske izbeglice.



Baričević je ove sedmice rekao da su srpskim izbeglicama iz Hrvatske srpske vlasti iz Slavonije (istočna Hrvatska) obećale kuće, kazavši im da su ih oni koji su ih naseljavali napustili kako bi se priključili ustašama – što je naziv za hrvatske nacističke kolaboracioniste iz Drugog Svetskog rata, ali i pripadnike hrvatskih nacionalističkih paravojnih formacija.



Međutim, po dolasku u Hrtkovce, izbeglice su – po rečima svedoka – videle da u selu još uvek žive Hrvati.



Svedok je objasnio i da je Šešelj u selo došao kako bi se sastao sa srpskim izbeglicama, koje su se žalile da nemaju gde da žive.



„[Izbeglice] su želele da Šešelj lično dođe u selo i održi sastanak sa njima“, kaže Baričević.



Šešelj je, međutim, tvrdio kako nije bio u pitanju nikakav sastanak, već skup koji je za pristalice bio organizovan uoči lokalnih i saveznih izbora, održanih istog meseca.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je svedoka pitao kako nešto što je skup može biti sastanak, s obzirom da se radilo o njegovom obraćanju izbeglicama, i da se izbeglice nisu obraćale njemu.



„Da li je iko pričao sa mnom? Da li je iko mogao sa mnom da priča?“, pitao je on. Svedok je potvrdio da se niko iz publike nije obraćao Šešelju tokom njegovog govora.



Na kasnija Antonetijeva pitanja, Baričević je rekao da je Šešelj „ljudima davao uputstva o tome šta bi trebalo da rade . . . da li je ostao da popriča sa njima ili nije, to je nešto što zaista ne znam“.



Svedok je rekao kako je, nakon Šešeljevog govora, situacija u selu postala veoma napeta.



„Grupe ljudi su upadale u kuće. Prisiljavali su ljude da napuste svoje domove“, rekao je on.



„Za prvih mesec dana nakon skupa, 300 [hrvatskih] domaćinstava se iselilo.“



Baričević je rekao da se i sam osećao prisiljenim da ode, te da je 19. maja razmenio svoju kuću sa jednim izbeglicom. Rekao je da su mu pretnje stizale svakodnevno.



„Morao sam da odaberem najbolju opciju od mnoštva loših“, rekao je on, objašnjavajući zašto je otišao.



Tokom davanja iskaza, ovaj svedok je potvrdio da je Ostoja Sibinčić – koji je u predprocesnom podnesku tužilaštva spomenut kao osoba iz sela zadužena za kontakt sa Šešeljem – bio član SRS-a.



Tužilaštvo je u pred-procesnom podnesku navelo da su se po prispeću u Hrtkovce „izbeglice javljale Ostoji Sibinčiću, članu SRS-a i Šešeljevom saradniku iz Hrtkovaca, koji bi im davao adrese kuća koje su bile u vlasništvu Hrvata“.



„[Sibinčić] je u Rumu došao da radi kao opštinski činovnik i vodi ogranak Šešeljeve partije. Bio je veoma aktivan član [SRS-a]“, kazao je svedok.



„Svi ti ljudi, sve te izbeglice obraćale su se lično njemu, a on im je davao adrese onih koji su radili u inostranstvu.“



Po Baričevićevim rečima, tenzije u selu su izbile kada su se vlasnici kuća, koji su boravili na radu u inostranstvu, vratili da bi u njima proveli godišnji odmor. Ali tada su shvatili da su njihove kuće date izbeglicama.



„Ljudi su morali da počnu da zaključavaju vrata i obaveštavaju ostale o situaciji u selu“, rekao je on.



Šešelj je vreme koje mu je bilo dato za unakrsno ispitivanje iskoristio za dokazivanje toga da je tužilaštvo instruiralo svedoka – pogotovo kada je u pitanju svedočenje o tome da je okrivljeni pozivao na ubijanje dece iz mešovitih brakova.



On je postavio i pitanje o broju razgovora koje je Baričević sa tužiocima obavio nakon dolaska u Hag, kao i o tome šta su mu rekli o samoj toj optužbi.



„Pitali su me da li ste to kazali, što sam ja potvrdio“, odgovorio je Baričević.



Šešelj je osporavao i navode tužilaštva po kojima je u svom govoru koji je održao u maju 1992. pročitao i spisak imena istaknutih ne-Srba koji je trebalo da napuste Hrtkovce.



„U mom govoru nisu bila pominjana imena meštana, zar ne“, upitao je on svedoka.



„Ne, to nije tačno“, odgovorio je Baričević, dodajući da se i sam nalazio na tom spisku.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.