Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok sa suđenja Haradinaju pati od stresnog poremećaja

Šefćet Kabaši je 2007. odbio da svedoči na prvom suđenju.
By Rachel Irwin
  • Shefqet Kabashi witness at the Haradinaj trial. (Photo: ICTY)
    Shefqet Kabashi witness at the Haradinaj trial. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 707, 2. septembar 2011.)

Ključni svedok koji je nedavno priznao krivicu za nepoštovanje suda zbog toga što je odbio da svedoči na suđenju bivšem premijeru Kosova, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), pati od post-traumatskog stresnog poremećeja (PTSP) – kazao je njegov advokat sudijama na ovosedmičnom saslušanju.

Ta dijagnoza je nedavno postavljena u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija, gde dotični svedok – a reč je o Šefćetu Kabašiju (Shefqet Kabashi) – trenutno boravi. Ovo je prvi put da je on pregledan u vezi sa poremećejem, kazao je njegov advokat Majkl Karnavas (Michael Karnavas).

Kabaši je inače podneo zahtev za azil u Sjedinjenim Državama, a na prvom suđenju Haradinaju, održanom 2007. godine, odbio je da odgovara na pitanja. Potom je bio optužen za nepoštovanje suda, ali se vratio u SAD pre no što je mogao da bude uhapšen.

Kada je primio novi poziv da se pojavi na nedavno započetom delimično ponovljenom suđenju, on je – po Karnavasovim rečima – dobrovoljno došao, iako je znao da će biti pritvoren odmah po dolasku u Hag.

Kabaši je bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a smatraju ga krunskim svedokom u postupku protiv Haradinaja, koji je 2008. godine najpre bio oslobođen po svih 37 tačaka optužnice protiv njega.

Upravo je odsustvo Kabašijevog svedočenja bilo ono što je navelo žalbeno veće da 2010. donese odluku o zakazivanju delimično obnovljenog suđenja po šest tačaka.

Kada se Kabaši prošle sedmice zaista pojavio na obnovljenom suđenju, uputio je oštre reči svim stranama u sporu i odbio da odgovori na većinu pitanja koja su mu postavljena. (Podrobnije o tome vidi u tekstu „Svedok odbija da svedoči na suđenju Haradinaju“.)

Karnavas je tada naglasio, a isto je učinio i ove sedmice, da su njegovog klijenta srpske snage više od tri godine držale kao ratnog zarobljenika, pri čemu je u tom periodu bio mučen i premlaćivan. Nakon oslobađanja 2002., on je informacije o onome što se njemu i ostalima dešavalo prosledio vlastima, ali tim povodom nije bilo učinjeno ništa.

„Postao je razočaran čitavim tim procesom“, kazao je Karnavas.

U Pritvorskoj jedinici UN-a, Kabaši je trenutno, po Karnavasovim rečima, „izolovan i pod nadzorom zbog mogućeg samoubistva“, što znači da ga „bude svakih 30 minuta kako bi se uverili da je živ“.

PTSP je razlog zbog kojeg Kabaši nije u stanju da „jasno razmišlja“ i zbog kojeg mu je „veoma teško da odgovara na jednostavna pitanja“, kazao je Karnavas.

Dodao je da je njegov klijent mogao ostati u SAD i ignorisati sudski poziv, te da tamošnji sudija verovatno ne bi potpisao nalog za ekstradiciju, „znajući da bi on bio pritvoren i da bi patio na način na koji sada pati“.

Karnavas je rekao da to što je svedoku ustanovljen PTSP treba da bude uzeto u obzir prilikom izricanja kazne, te da Kabaši ne bi trebalo da u pritvoru provede više vremena nego što je od dolaska 18. avgusta već proveo. Tužilaštvo se nije izjašnjavalo u pogledu dužine kazne.

Sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon), koji je tek nedavno – nakon izlaska dvoje sudija – ušao u sudsko veće, naglasio je da je Kabaši 2005. svedočio na suđenju jednom drugom pripadniku OVK-a, Fatmiru Ljimaju (Fatmir Limaj), prvobitno kao zaštićeni svedok. Kabaši je kasnije zahtevao da mu se ukinu mere zaštite, pa su transkripti sa njegovog svedočenja sada dostupni javnosti.

Što se tiče razloga zbog kojih je svedok odlučio da obelodani svoj identitet, Karnavas je rekao da „mere zaštite ne funkcionišu uvek“.

„Ono što [Kabaši] zapravo kaže jeste to da, nažalost, ne postoje mere zaštite“, nastavio je Karnavas. „On je čovek koji je rizikovao život da bi svedočio, a sada biva tretiran kao kriminalac.“

Na završetku saslušanja, sam Kabaši je dao kraću izjavu.

„Želeo sam da se izvinim časnim sudijama i Tribunalu za probleme koje sam, počev od 2007., možda izazvao“, kazao je on. „Izvinjavam se zbog toga što nisam bio od koristi onoliko koliko je trebalo da budem. Uprkos snažnoj želji da se vratim svojoj porodici, prihvatam i poštujem svaku odluku koju će ovaj sud doneti.“

Odluku o dužini kazne sudije će saopštiti 16. septembra.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.