SVEDOK POVEZAO MILANA LUKIĆA SA MESTOM ZLOČINA

Na suđenju dvojici Lukića, jedan svedok je izjavio da je video kako Milan Lukić sedmoricu Bošnjaka odvodi na obalu reke Drine, gde su potom bili streljani.



Međutim, isti zaštićeni svedok – koji se pred sudom pojavio pod pseudonimom VG-017 – dodao je i kako zapravo nije video streljanje, već da je samo čuo pucnjavu.



Kao svedok tužilaštva na suđenju bivšem paravojnom lideru i njegovom rođaku Sredoju Lukiću, VG-017 je sudijama rekao da je u jutarnjim satima 10. juna 1992. video Milana kako vozilom stiže u višegradsku fabriku Varda.



Ovaj Bošnjak, koji je svedočio skrivenog lika i izobličenog glasa, izjavio je da se, dok su Milan Lukić i njegovi ljudi izlazili iz vozila, skrivao iza nekakvih buradi.



„Prvo su sišli u radionicu“, kazao je on. „Izveli su jednog čoveka, mehaničara. Odveli su ga u stražaru.“



Nakon toga su Milan i njegovi ljudi – koji su svi bili naoružani – ušli u fabriku i izveli „šestoricu ili sedmoricu“ muškaraca koji su potom bili prinuđeni da stoje pokraj stražarnice.



„Šta se onda desilo?“, upitao je tužilac Stiven Kol (Stevan Cole).



„[Milan] ih je odveo na obalu reke Drine i ubio ih“, odgovorio je svedok.



U optužnici je navedeno da je Milan Lukić zajedno sa „još jednom osobom, koja nije optužena“ ušao u višegradsku strugaru i fabriku nameštaja Varda i „prisilio sedmoricu bosanskih Muslimana da odu na obalu reke pokraj fabrike. Milan Lukić je potom u više navrata pucao u njih iz automatskog naoružanja, čime je izazvao [njihovu] smrt.“



Kao bivši vođa srpske paravojne grupe Beli orlovi, Milan Lukić je po 21 tački optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ratovanja – uključujući i ubistva, istrebljenje i teška fizička i psihička zlostavljanja, u kojima je samo u Višegradu navodno stradalo preko 150 Bošnjaka.



Svedok je ove sedmice izjavio da je Milan ljude odveo do reke u dve grupe. Rekao je i da su mu Milan i radnici – zbog toga što ih je zaklanjao poljski klozet – nestali iz vidnog polja pre no što su stigli do reke.



No, VG-017 tvrdi kako je ipak video da Milan u hodu „stavlja ruku na jednog čoveka“.



„Nakon što više niste mogli da vidite Milana i radnike, šta ste čuli?“, upitao je Kol.



„Čuo sam pucnjavu. Iz automatskog naoružanja“, odgovorio je on.



Svedok je rekao i da se nakon te pucnjave Milan vratio, seo u svoj automobil i odvezao.



VG-017 je ispričao i kako je tokom sutrašnjeg dana majci jedne od žrtava pomogao da sahrani telo svog sina, koje je reka Drina izbacila na obalu. Dodao je i da je na lešu žrtve bilo „preko deset“ rana od metaka.



Tokom svedočenja su se pojavile izvesne nedoumice oko toga šta je svedok zaista video, a šta samo čuo sa mesta gde se skrivao. Na primer, VG-017 je rekao da je Milan [drugu grupu radnika] „naterao da uđe u vodu, da bi im potom pucao u leđa“.



Na pitanje tužioca da li je zaista video šta se desilo, svedok je odgovorio da je samo čuo pucnjavu.



Osim toga, čini se da je svedok u više navrata protivrečio samom sebi, pogotovo u pogledu toga kada je prvi put video Milana Lukića.



Najpre je tužiocu rekao da Milana nije prepoznao pri izlasku iz kola, kao i da je „tek kasnije čuo da je to Milan“.



No, kada mu je Kol ponovo postavio isto pitanje, svedok je rekao: „Da, znao sam da je to Milan“ – dodajući da ga je „dva ili tri puta“ video i pre 10. juna.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Milanov branilac Džejson Alarid (Jason Alarid) se usredsredio na svedokove odgovore.



Alarid je od svedoka zatražio da navede imena onih članova Milanove porodice sa kojima je VG-017 pre toga navodno godinama zajedno radio u ogranku za šumarstvo.



„Jedva da se sećam i vlastitog imena, a kamoli imena ljudi od pre 17 godina“, odgovorio je svedok.



I vozilo kojim se Milan navodno dovezao u fabriku bilo je predmet oštrog spora.



Svedok je tužiocu rekao da mu je taj auto bio poznat od ranije, pojašnjavajući da je pripadao njegovoj komšinici pre no što je bila ubijena.



Nije mogao da se seti boje ili marke vozila, ali je rekao da je od žene iz susedstva čuo da se radi o novom pasatu.



„Ne možete nam reći boju, ali možete da je bio nov?“, upitao je Alarid.



„Da“, odgovorio je VG-017. „Ne mogu vam reći boju, ali vam mogu reći da je bio nov, jer ga je vozila moja susetka“.



Tokom procesa su mnogi svedoci opisali „pasat boje višnje“, kojim se Milan vozio po gradu i do onih mesta gde je navodno počinio zločine.



Većina ih je, poput ovog svedoka, pomenula i da je pasat bio vlasništvo žene po imenu Behija Zukić, pre no što je i ona bila streljana.



U tužiočevom pred-procesnom podnesku se kaže da je Milan Lukić „navodno ukrao crveni pasat nakon ubistva Behije Zukić“.



Alarid je insistirao na tome da mu svedok objasni zbog čega u ranijim izjavama nije pominjao marku automobila, a više puta ga je pitao i kada je prvi put video Milana.



„Da li je tačno da vi niste svojim očima videli incident u Vardi, već da ste za njega čuli od drugih ljudi, i da samo želite da pomognete tim ljudima da dođu do pravde?“, upitao je Alarid.



Svedok je to negirao i rekao kako je „siguran“ u sve što je govorio tokom svedočenja.



„Vi ste u ratu izgubili majku, dva sina i zeta – zar ne?“, upitao je Alarid.



„Jesam“, odgovorio je svedok.



„Jeste li ikada saznali išta u vezi sa [njihovim] nestankom?“



„Ne“, odgovorio je svedok. „Ali je moj zet pronađen i sahranjen u Višegradu.“



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.