SVEDOK PODRŽAO ŠEŠELJEVU TEORIJU ZAVERE

Bivši vojnik izjavio je ove sedmice kako je – premda je Vukovar mogla da zauzme za jedan dan – Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) nastavila da granatira taj grad, kako bi na prevaru podržala Hrvatsku.



„U to vreme je Prva gardijska brigada JNA bila jača od čitave hrvatske vojske“, izjavio je svedok optužbe koji je na haškom suđenju radikalnom političaru Vojislavu Šešelju predstavljen kao VS 022.



„Granatiranje je samo pomoglo Hrvatima, jer je srpske pešadijske snage zaustavilo u čišćenju grada od pobunjenika“, konstatovao je on.



Sukob jugoslovenskih i hrvatskih snaga oko uspostave kontrole nad Vukovarom trajao je od 25. avgusta do 20. novembra 1991., nakon čega je grad zauzela JNA, kojom je komandovano iz Beograda i kojoj su se u toj bici na terenu pridružile neregularne, paravojne srpske formacije.



Tokom opsade, jugoslovenske su snage na grad ispalile više hiljada granata, izazivajući razaranja širokih razmera. Statistika vukovarske bolnice kaže da je ubijeno 1,624 ljudi, dok ih je 2,557 ranjeno za vreme bitke u kojoj je 1,800 hrvatskih vojnika nastojalo da odbrani oko 15,000 civila.



Kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), Šešelj se tereti da je Srbe podsticao na sukobe sa Bošnjacima i Hrvatima u sklopu „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ prisilnog izgona ne-Srba iz delova Hrvatske i Bosne, te da je ohrabrivao stvaranje homogene „Velike Srbije“.



Šešelj se pred sudom saglasio sa iskazom svedoka. „Ova zavera vođstva JNA Hrvatima je dala propagandno oružje protiv srpskog naroda i vojske“, kazao je.



A kad su sudije upitale svedoka zbog čega bi JNA želela da pomogne Hrvatskoj sa kojom je bila u ratu, on je odgovorio: „To zaista ne znam; verovatno je postojao nekakav politički dogovor, ali sam 100 posto siguran da se to desilo.“



Kao Srbin koji je rođen u Vukovaru (istočna Hrvatska), svedok je pred sudom ispričao kako se Prvoj gardijskoj brigadi JNA u septembru 1991. priključio kao dobrovoljac, u nameri da pomogne borbu protiv „hrvatskih pobunjenika“, te da se docnije priključio snagama vukovarske Teritorijalne odbrane (TO).



Objasnio je i da su srpske snage – iako je u samom gradu postojalo više srpskih vojnih formacija – bile pod jedinstvenom komandom.



„Snage JNA, TO i dobrovoljci bili su pod komandom Prve gardijske brigade i pukovnika Mileta Mrkšića. I dobrovoljci SRS-a su se nalazili pod njegovom komandom“, kazao je.



Svedok je rekao i da je dobrovoljačka jedinica SRS-a u Vukovar stigla u oktobru 1991. „Njihov komandant se zvao Milan Lančužanin ’Kameni’, ali sa njim nisam imao previše kontakata, pošto sam čuo da se uglavnom radi o kriminalcima“, napomenuo je.



Tužilaštvo Šešelju pripisuje odgovornost za zločine koje su dobrovoljci SRS-a u novembru 1991. počinili na poljoprivrednom dobru Ovčara, gde je preko 200 zarobljenih Hrvata mučeno i ubijeno.



Iako je svedok VS 022 priznao da je i na dan kada su se desila ubistva boravio na farmi, rekao je da nije sudelovao u mučenju, niti ubijanju zarobljenika.



„[Preko] 300 Hrvata prisiljeno je da prođe kroz špalir srpskih dobrovoljaca i vojnika, koji su ih tukli palicama, štapovima i metalnim šipkama. Bio sam šokiran. Nisam mogao da verujem da se to dešava, niti sam to mogao da sprečim“, rekao je on.



„Kada su svi zarobljenici prebačeni u hangar, ušao sam unutra i pokušao da nađem nekolicinu Hrvata koje sam poznavao kako bih ih spasao, jer sam znao da će uslediti pogubljenja. Potom sam izašao, jer nisam želeo da budem deo toga. Samo sam stajao pokraj vrata kako niko ne bi mogao da ode“, kazao je svedok.



A kada su ga sudije upitale ko je po njegovom mišljenju odgovoran za naređenje da se ubiju zarobljenici, svedok je odgovorio: „Pretpostavljam neko s vrha, možda vlada Srpske Krajine.“



Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, Šešelj je rekao kako odgovornost za ubistva na Ovčari snosi JNA.



Dvojica bivših oficira JNA, Veselin Šljivančanin i Mile Mrkšić, već su pred Haškim tribunalom proglašena krivima za zločine počinjene na Ovčari.



Svedoku je postavljeno i pitanje koje su ticalo Šešeljeve posete Vukovaru u novembru 1991.



Premda nije bio član SRS-a, svedok je rekao kako se „slagao sa Šešeljevim planovima o Velikoj Srbiji“.



“[Šešelj] je veliki srpski vođa. Ja i ostali vojnici smo bili uzbuđeni zbog toga što je došao da nas poseti, pozdravljali smo ga i mahali mu dok je prolazio“, kazao je on.



Na pitanje sudija o tome da li je po njegovom mišljenju Šešelj imao stvarnu kontrolu ili uticaj na vojnike i dobrovoljce u Vukovaru, svedok je odgovorio da Šešelj jeste imao vlast.



„Ostavio je snažan utisak na sve tamošnje vojnike, i da je izdao bilo kakvo naređenje, mi bismo ga poslušali“, rekao je.



Međutim, svedok je odbacio tvrdnju tužilaštva da je Šešelj u Vukovaru držao govore kojima je vojnike podstrekivao na nasilje.



„Bili smo pod stalnom pretnjom paljbe, tako da to ne bi bilo ni moguće. Nikada nisam čuo ništa o tome – a i prisustvovao bih govoru da ga je održao“, kazao je svedok.



Dodao je i da Šešelj nikada nije – kao što se u optužnici tvrdi – preko razglasa od Hrvata tražio da se predaju.



„Čitao sam posle rata o tome u novinama, ali nikada nisam poverovao, jer to tada nisam primetio.“



Tokom ovosedmičnih saslušanja, Šešelj je bio dobro raspoložen; osmehivao se i zahvaljivao svedoku zbog toga što govori istinu i ne laže poput ostalih „lažnih svedoka koje izvodi tužilaštvo“.



Tužilaštvo je protestvovalo zbog toga što se svedoci nazivaju „lažnima“, pa su sudije Šešelju naredile da se više ne izražava na taj način.



Šešelj je odgovorio kako se „ne plaši suda, niti sudija“, i rekao da će svedoke nazivati kako god mu se prohte.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.