Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok optužbe o Hadžićevoj povezanosti s Miloševićem

Lider hrvatskih Srba smatrao je Slobodana Miloševića „dobrim čovekom“ malih političkih ambicija.
By Rachel Irwin
  • Prosecution witness Borivoje Savic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Prosecution witness Borivoje Savic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 763, 2. novembar 2012.)

Bivši prijatelj i kolega ratnog lidera hrvatskih Srba, Gorana Hadžića, svedočio je ove sedmice o okrivljenikovim odnosima sa tadašnjim srbijanskim predsednikom, Slobodanom Miloševićem, nakon što je u Hrvatskoj 1991. izbio rat.

Svedok optužbe Borivoje Savić poznavao je Hadžića iz srednje škole, a kasnije je radio sa njim u Srpskoj demokratskoj stranci (SDS).

On se prisetio kako je tokom 1991. Hadžića ispitivao u vezi sa sve intenzivnijim i „prisnim“ odnosom prema srbijanskom predsedniku. Okrivljeni je, po njegovim rečima, Miloševića opisao kao „pravog Srbina i dobrog čoveka“, koji nije „imao nikakvih većih političkih ambicija“.

Savić je rekao da je okrivljeni Miloševiću bio preporučen za ulogu lidera u Hrvatskoj od strane jednog penzionisanog generala Jugoslovenske Narodne Armija (JNA). Po rečima svedoka, taj general mu je kasnije rekao da „veoma“ žali što je preporučio Hadžića.

Tužioci kažu da je Hadžić bio Miloševićev „čovek na terenu“ u Hrvatskoj.

Početkom devedesetih godina, Hadžić je tokom rata u Hrvatskoj obavljao visoke političke funkcije na području koje je bilo pod srpskom kontrolom. Bio je predsednik vlade samoproklamovane Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (SAO SBZS), a od februara 1992. do decembra 1993. i predsednik takozvane Republike Srpske Krajine (RSK), koja je u sebe uključivala i spomenutu autonomnu oblast.

Hadžić se po 14 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom, uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku.

Zajedno sa brojnim drugim političkim i vojnim zvaničnicima, on se tereti i za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP), čija je svrha bilo „trajno prisilno raseljavanje većine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovništva sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske“, kako bi bila stvorena država u kojoj će dominirati Srbi.

Tužioci su svedoku prikazali video-snimak u trajanju od nekoliko minuta, na kojem se vidi kako bradati i crnokosi Hadžić u januaru 1991. drži govor svojim pristalicama.

Na tom snimku Hadžić kaže kako „ukoliko se hrvatski narod javno ne odrekne ustaša, mi ćemo predložiti prekid svih veza između Srba i Hrvata“.

„Ustaša“ je pojam koji se odnosi na hrvatske fašiste iz Drugog Svetskog rata. Tužioci navode da je Hadžić u više navrata – pre i tokom hrvatskog rata – posezao za tim pogrdnim terminom, te da ga je obično koristio za civile, zarobljenike i sela.

Tužilac je pitao da li je za Hadžića bilo „uobičajeno“ da koristi taj pojam.

„Svako malo“, odgovorio je Savić.

On je, međutim, dodao da „morate iskoristiti svaku priliku da dobijete aplauz, da biste bili javno prihvaćeni. Bila je to savršeno normalna vrsta [reči], namenjena za obraćanje publici, zavisno od toga ko je u publici. Dakle jeste, u to vreme je bio sklon upotrebi takvih izraza.“

Savić je rekao kako je bilo teško ubediti ljude da „kada govorite o ustašama, zapravo pomažete hrvatskoj strani“.

„Lično se protivim toj nepotrebnoj akrobatici, tom svakodnevnom slanju političkih poruka govorima poput ovoga. Pokušao sam da utičem na ljude da se uzdrže od takvih izraza“, kazao je on.

Tužilaštvo je prikazalo i video-snimak intervjua kojeg je Hadžić dao srbijanskoj televiziji, i koji je po rečima svedoka verovatno načinjen početkom novembra 1991. Na tom snimku, Hadžić govori o opsadi Vukovara – grada koji će pasti svega nekoliko sedmica docnije, 18. novembra.

„U stanju smo da to završimo brzo, ali mi mislimo na ljudske živote i vodimo računa da to uradimo sporo i sa što manje žrtava. Ne želimo nikakve žrtve“, rekao je Hadžić u tom intervjuu.

Okrivljenom se pripisuje i odgovornost za zločine počinjene nad hrvatskim civilima u Vukovaru – uključujući ubijanje i mučenje – pre, tokom i nakon što su taj grad u novembru 1991. zauzele jugoslovenska vojska i srpske dobrovoljačke snage.

Hadžić u tom televizijskom intervjuu priznaje „masovne zločine nad civilima“ u Vukovaru i obećava da će „ispitati počinitelje i izvesti ih pred sud“.

„Nema potrebe za kuknjavom . . . Srbi nikada ne kukaju, Srbi treba da se bore, i boriće se da zaštite svoj narod“, kazao je u tom snimljenom govoru Hadžić.

Okrivljeni je „iskoristio ovu priliku“ da se zahvali svim dobrovoljcima koji su došli da se bore na vukovarskom ratištu.

„Izdvaja se grupa koja je došla iz Bograda – oni su u prvim linijama borbe. Oni se bore i ubijaju ih kao i nas, ali oni ne oklevaju da idu do kraja i pobede“, kaže Hadžić na video-snimku.

Svedok je izjavio da su snage Teritorijalne odbrane (TO) u Vukovaru bile odgovorne za prijem takvih dobrovoljaca, i da su ih snabdevale oružjem i odećom.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Hadžićev branilac, Zoran Živanović, pokazao je svedoku i članak iz jednih hrvatskih dnevnih novina – od 30. maja 2011. – u kojem nekadašnji hrvatski ministar unutrašnjih poslova, Josip Boljkovac, Hadžića opisuje kao „mirotvorca“, koji je bio „zadužen za smirivanje situacije“ pre no što je počeo rat.

„Jeste li Vi znali za to?“, pitao je Živanović.

„Da, to je bilo jednom rečeno i u nekom drugom kontekstu. Gospodin Boljkovac i ja smo u veoma dobrim odnosima . . . Postojale su te stvari koje je bilo neophodno uraditi, a [Boljkovac] je tvrdio da sve treba da bude učinjeno na miran način“, odgovorio je Savić.

Advokat je pitao da li Boljkovac u tom članku „govori istinu“ o Hadžiću.

„To zaista zavisi od trenutka. Meni je teško da znam da li on govori istinu. Nema razloga za sumnju u njegove dobre namere ili njegov sud. Postoje i druge izjave, koje su u različitim situacijama bile davane iz različitih razloga, i sada smo to dobili napismeno u obliku koji vidite“, kazao je svedok.

„Ali, poenta nije u tome da je to napisano, jer to možemo i sami videti. To je ono što je i gospodin Boljkovac izgleda rekao“, uzvratio je advokat.

„Teško mi je da se stavim u poziciju sudije za bilo koju izjavu koju je on mogao dati“, odgovorio je Savić.

Živanović je ukazao i na to da se u članku kaže da je „Goran Hadžić prisustvovao brojnim sastancima na kojima je bilo ugovarano mirovno rešenje“.

„Gospodin Boljkovac im je takođe prisustvovao. Jeste li upoznati sa sastancima koji su održavani?“, pitao je advokat.

„Ukoliko to kaže [Boljkovac], onda sam siguran da su oni bili [održavani]“, kazao je Savić.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava  za IWPR iz Haga