Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOK OPISUJE SASTANKE PERIŠIĆA I MLADIĆA

On je kazao i kako misli da je Mladić na platnom spisku jugoslovenske vojske bio sve do 2002.
By IWPR ICTY
Svedok na haškom suđenju za ratne zločine bivšem komandantu Vojske Jugoslavije (VJ), Momčilu Perišiću, naveo je da je Ratko Mladić u kontaktu sa optuženikom ostao sve do potkraj devedesetih.



Bivši jugoslovenski general i dugogodišnji Mladićev prijatelj, Đorđe Ćurčin, kazao je da se Perišić – počev od 1997. – u objektima VJ-a više no u jednoj prilici susreo sa bivšim komandantom vojske bosanskih Srba.



Svedok je u periodu od 1993. do 1998. bio načelnik za operacije i obuku Prve Armije VJ-a, a kazao je i kako misli da je Mladić bio pripadnik VJ-a sve do svog penzionisanja 2002. godine.



U optužnici protiv Perišića – koji je u periodu od 1993. do 1998. bio glavnokomandujući jugoslovenske vojske – takođe se kaže da se Mladić tek tada iz VJ-a povukao u penziju.



U optužnici se navodi i da je Perišić, kao prvi čovek jugoslovenske vojske, imao kontrolu nad srpskim snagama angažovanim u Bosni i Hrvatskoj. On se tereti za zločine protiv čovečnosti počinjene u srebreničkom masakru, tokom opsade bosanske prestonice (Sarajevo) i prilikom granatiranja hrvatske (Zagreb).



Ćurčin je na Perišićevom suđenju svedočio nakon što mu je Tribunal uputio obavezujući poziv (subpoenu), kojim mu je naloženo da se pred sudom pojavi na zahtev tužilaštva.



Tužilac Mark Hermon (Mark Harmon) je rekao kako tužilaštvo smatra da je svedok sudelovao u skrivanju generala Mladića.



Haški tribunal je 1995. Mladića optužio za genocid i zločine protiv čovečnosti.



Ćurčin je ove sedmice opisao nekoliko dana koje je – igrajući šah i ćaskajući – sa Mladićem proveo potkraj devedesetih u vojnim objektima Rajac i Stargari (Srbija).



Govorio je i o podjednako prijateljskim sastancima Perišića i Mladića, koji su se otprilike u isto vreme dogodili u istim vojnim bazama.



Na pitanje koje se ticalo njegovog sastanka s Mladićem na Rajcu u julu 1997., Ćurčin je rekao da su igrali šah i karte, kao i da su tokom tih nekoliko sati zajedno i ručali.



Mladić je bio u pratnji nekoliko pripadnika svog obezbeđenja – dodao je svedok, koji je napomenuo i da je neke telohranitelje, koji su tada bili u civilnoj odeći, kasnije video u maskirnim uniformama VJ-a.



Rekao je i da ne zna ko je tim ljudima davao plate, mada je dodao kako misli da su one poticale iz istog izvora kao i Mladićeva – koju je, prema njegovoj pretpostavci, isplaćivalo jugoslovensko ministarstvo odbrane.



Međutim, na kasnije pitanje Perišićevog branioca Novaka Lukića, Ćurčin je odgovorio da ti ljudi nisu bili pripadnici VJ-a, negirajući da je pre toga tvrdio drugačije.



Ćurčin je opisao i sastanke Perišića s Mladićem. Prvi se – po rečima svedoka – odigrao u julu ili avgustu 1997. na Rajcu, i to na podsticaj samog Ćurčina.



„Kada sam izašao iz objekta da prošetam putem, primetio sam tamni audi sa zamračenim staklima“, kazao je Ćurčin.



„Prišao sam vozilu, a kada su se prozori spustili, video sam da automobil vozi general Perišić, odeven u civilno odelo.“ Rekao sam: „Zašto ne izađete i ne posetite nas?“



„Nije želeo, ali sam ga ja onda nagovorio i on je došao u objekat, gde je proveo neko vreme. Igrao je šah sa generalom Mladićem – a možda i stoni tenis – da bi nakon zajedničkog ručka otišao za Beograd.“



Ćurčin je rekao da ne zna zbog čega se Perišić nerado susreo s Mladićem.



Svedok je kazao i da je on sam nakon toga Mladića video tri ili četiri puta u objektu Stargari.



Rekao je kako mu je poznato da se i Perišić jednom prilikom video s Mladićem na Stargarima, početkom jeseni 1997., te potvrdio da je i sam prisustvovao tom susretu.



„Proveli smo veći deo tog dana zajedno“, kazao je on. „Razgovarali smo, šetali po šumi, igrali šah, karte, stoni tenis, ručali smo, zatim još malo šetali.“



Na Hermonovo pitanje da li je Perišić u to vreme bio upoznat sa optužnicom protiv Mladića, Ćurčin je rekao kako u to nije siguran, dodajući da ni sam nije znao za nju. Dodao je i da mu nije poznato da li je Perišić još koji put posetio Mladića na Stargarima.



Ćurčin je kasnije govorio i o tome kako ga je Mladić više puta posetio u njegovom stanu. Na Hermonovo pitanje o tome da li ga je tamo dovezao vozač, svedok je odgovorio kako nije siguran u to.



Na Lukićeva pitanja, svedok je pak odgovorio kako nije znao ko je organizovao Mladićev boravak u vojnim objektima, dodajući da se general izgleda lično starao o sopstvenoj bezbednosti.



Takođe je potvrdio da se, nakon pomenutog sastanka na Rajcu tokom 1997. godine, sa Mladićem u više navrata družio i u njegovom stanu u Beogradu.



Odgovarajući na Lukićevo pitanje, svedok je objasnio zbog čega je verovao da je Mladić bio pripadnik VJ-a sve dok nije, pre sedam godina, otišao u penziju.



„Zbog toga što je imao zdravstvenu knjižicu kakvu su imali naši oficiri, mogao je da se leči u zdravstvenim ustanovama Vojno-medicinske akademije – a platu je dobijao preko ministarstva odbrane“, kazao je on.



„Preko tih struktura mu je, 8. marta 2002., stigao i ukaz o penzionisanju“, kazao je Ćurčin, dodajući da je taj dokument, po uobičajenoj proceduri, potpisala kancelarija predsednika Jugoslavije.



Na Lukićevo pitanje o navodima da je Mladić u to vreme posećivao i fudbalske utakmice, Ćurčin je odgovorio kako je zaista u dva navrata zajedno sa Mladićem bio na stadionu Crvene zvezde u Beogradu – jednom na utakmici između Jugoslavije i Hrvatske u avgustu 1999., a drugi put kada su igrale Jugoslavija i Grčka.



Mladić, po Ćurčinovim rečima, u to vreme nije pokušavao da se preruši ili skriva.



Ćurčin je potvrdio da je Mladića prestao da viđa nakon 31. marta 2001., kada je uhapšen bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević.



Od tog trenutka je Mladić, po rečima svedoka, počeo da strahuje da će i njega uhapsiti – bilo jedinice NATO-a, bilo specijalci u samoj Srbiji.



Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.