SVEDOK OPISAO „BRUTALNA“ PREMLAĆIVANJA

Na suđenju Stojanu Župljaninu i Mići Stanišiću, jedan svedok optužbe je ove sedmice govorio o „mukama“ koje je zajedno sa ostalim pritvorenicima pretrpeo u vreme dok ih je vojna policija bosanskih Srba držala u pritvoru.



Bosanski Musliman Enis Šabanović – lekar iz opštine Sanaski Most – izjavio je da su ga 1991. zarobili bosanski Srbi, koji su ga kao zatvorenika držali na različitim lokacijama, uključujući logor Manjača, smešten u blizini severozapadnog bosanskog grada Banja Luka.



Šabanović se pojavio kao svedok na suđenju Župljaninu, bivšem čelniku banjalučkog regionalnog Centra službi bezbednosti, i Stanišiću, koji je u aprilu 1992. bio postavljen za ministra novoformiranog ministarstva unutrašnjih poslova.



Kao neko ko je 1994. imenovan za savetnika predsednika bosanskih Srba i haškog optuženika Radovana Karadžića, Župljanin se tereti za istrebljenje, ubistvo, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni, u periodu od aprila do decembra 1992.



Stanišić je pak optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i za to što nije sprečio niti kaznio zločine svojih potčinjenih.



Stanišić i Župljanin su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio trajno iseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je bila predviđena za uključenje u srpsku državu. Terete se za zločine koji su u opštinama širom Bosne i Hercegovine – uključujući i Sanski Most – počinjeni u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992.



Takođe im se pripisuje odgovornost za nezakonito pritvaranje civila u logore u Bosni, kao i za „uspostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova u tim logorima“ – kaže se u optužnici.



Obojica okrivljenih – čije su optužnice spojene u septembru 2008. – izjasnili su se kao nevini po svim tačkama.



Šabanović je ranije svedočio na suđenju Radoslavu Brđaninu, bivšem čelniku banjalučkog Kriznog štaba Autonomne Regije Krajine (ARK). Brđanin je u aprilu 2007. žalbenom presudom Haškog tribunala osuđen na 30 godina zatvora za zločine koji su u Krajini počinjeni nad ne-Srbima.



U svom ovosedmičnom iskazu, svedok je sudijama ispričao kako je 25. maja 1992. bio uhapšen, te kako je prva dva dana pritvora proveo zaključan u toaletu policijske stanice za javnu bezbednost u Sanskom Mostu.



Bosanski Srbi koji su ga uhapsili nosili su plave i maskirne uniforme službe bezbednosti bivše Jugoslavije – rekao je on.



„Nakon toga sam bio prebačen u jednu garažu koja je pripadala preduzeću pod nazivom Betonirka, na nekih 150 metara od policijske stanice u Sanskom Mostu, gde sam bio zatočen. Tamo sam proveo naredna tri dana. Tokom prebacivanja me je brutalno pretukla vojna policija bosanskih Srba“, kazao je svedok.



Šabanović je rekao i da je u Betonirki bio smešten u prostoriju u kojoj je boravilo 50 ljudi.



„Uslovi su bili užasni – bili smo poslagani kao sardine. Morali smo neprekidno da stojimo, pošto uopšte nije bilo prostora da se sedne“, kazao je on.



U optužnici protiv Stanišića i Župljanina navedeno je da su u garaži preduzeća Betonirka, tokom juna i jula 1992. godine, „brojni pritvorenici bili saterani u ćelije površine 3 X 5 metara, bez ventilacije, bez toaleta, bez kreveta, bez tekuće vode i bez dovoljno prostora za spavanje.



„Pritvorenici su bili prisiljeni da jedu zagađenu hranu, što je dovodilo do snažnog bola u stomaku i dehidratacije. Pritvorenici su bili prisiljavani da se postroje i tuku druge pritvorenike. Neki pritvorenici su bili prisiljavani da zauzmu položaj za molitvu, kako bi potom bili tučeni drvenim nogarima za stolice.“



Svedok je rekao kako su tokom njegovog boravka u Betonirki stražari vojne policije bosanskih Srba svake noći izvodili zarobljenike kako bi ih mučili i premlaćivali.



Svedok je ispričao kako su ga njegovi tamničari potom prebacili u jednu lokalnu školu.



„Pre no što sam prebačen na krajnju destinaciju, odnosno u logor Manjaču, proveo sam nekoliko dana u gimnastičkoj sali škole Hasan Kikić u Sanskom Mostu. Tamo se mučenje nastavilo. Stražari su zarobljenicima činili šta god su hteli“, kazao je on.



U optužnici protiv Stanišića i Župljanina navodi se kako su u periodu od maja do decembra 1992. zatočenici logora Manjača „redovno bili podvrgavani batinama na lokacijama širom logora, uključujući i okolinu improvizovanog dispanzera, štale i ostale zgrade.



„Premlaćivanja su vršena pesnicama, nogama, palicama, drvenim motkama, kundacima i kablovima. U nekim slučajevima, premlaćivanja su bila toliko žestoka da su dovodila do trajno teških ozleda i smrti.“



Za vreme Šabanovićevog zatočeništva, Župljanin je Manjaču posetio u dva navrata.



Šabanović je ispričao kako je Župljanin logor najpre posetio u junu 1992., kada je okrivljeni bio viđen u društvu Brđanina i Vojislava Kuprešanina – bivšeg visokog zvaničnika Srpske demokratske stranke (SDS). Šabanović je dodao da je Župljanin Manjaču ponovo posetio i posle nekoliko sedmica.



Potom je branilac Dragan Krgović Šabanovića pitao da li se seća iskaza kojeg je dao u junu 2000. godine, kada je svedočio na suđenju Brđaninu. Krgović je istakao da je tom prilikom svedok pominjao samo jednu, a ne dve Župljaninove posete Manjači – upitavši ga da li je to njegovo svedočenje bilo istinito.



„Tačno je ono što sam rekao“, odgovorio je Šabanović.



Potom je objasnio kako drugu posetu svojevremeno nije pominjao zbog toga što je za nju samo čuo od drugih zarobljenika i jer tom prilikom Župljanina zapravo nije ni video.



„Nisam to video vlastitim očima, ali su mi zatočenici pričali o tome“, rekao je on.



Svedok je potom opisao prvu Župljaninovu posetu logoru.



„Znam da je Župljanin napustio prvu štalu i otišao u pravcu druge, u kojoj su bili smešteni pritvorenici. U štali je održao govor“, rekao je.



Svedok je ispričao kako je u tom svom obraćanju Župljanin pritvorenicima rekao kako će oni među njima koji nisu počinili nikakve zločine biti oslobođeni, na šta su zarobljenici reagovali aplauzom.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.